Петар Искендеров: Кипар и међунационални чиреви на телу ЕУ

Иницијатива Штефана Филеа да се озакони директна трговина између ЕУ и Турске Републике Северни Кипар je сондирање терена да се на Кипар пренесе матрица сумњивог косовског искуства ЕУ, која односе са Приштином гради „преко главе“ Београда.

Последњи дани обележени су у бриселским коридорима Европске уније завидном политичком активношћу. Одмах након дводневног самита Европске уније у Бриселу одржан је неформални форум, који је организовао немачки Маршалов фонд. Централно место у дискусијама на том форуму припало је проблемима глобалне безбедности, а стални представник Европског савета Херман ван Ромпеј још једном је изјавио да је стратешко партнерство између ЕУ и САД нераскидиво и позвао Брисел и Вашингтон да заједнички преузму на себе лидерство у решавању проблема глобалне безбедности. „Сматрам, - изјавио је ван Ромпеј, - да Европској унији и САД предстоји да заједнички нађу одговоре на пређашње и нове облике глобалних опасности и да позову друге да им се придруже“.

За сада су прве личности Европске уније са високе трибине сликали пред окупљенима светле перспективе евроатлантске солидарности, а у кулорима разматрали оне приземније теме. Поред осталог, председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић обећали су један другом узајамну подршку у циљу интегрисања својих земаља у Европску унију. „Уколико Хрватска буде члан ЕУ, то неће бити само њен успех, него и успех Србије. То је нови дух, европски дух“ – верује срски лидер. Међутим, данашње стање ствари у Европској унији сведочи о томе, да тај фамозни „дух“ не само да не помаже у решавању постојећих европских проблема, него и продукује нове.

Имамо у виду не само кризу у Грчкој, која прети да ће срушити европску валуту. Садашњи проблеми Грчке без преседана су за Европску унију у епохи евра. Они су захтевали непопуларне мере, али економска стабилност уједињене Европе и стабилност њеног монетарног система зависе у првом реду од политичких фактора. А овде су претећи симптоми, нарочито заоштравање постојећих и потенцијалних међунационалних конфликата, све изразитији.

Године 2004. у састав Европске уније ушао је Кипар – подељено острво, где грчко-турска конфронтација има сличности са одликама срско-албанске на Косову. У Бриселу нису крили наду, да ће „општеевропски дух“ помоћи да се реши кипарски проблем. Међутим, горком иронијом судбине управо Европска унија ризикује ново заоштравање ситуације. Ових дана је председник Републике Кипар Димитрис Христофиас осуо жестоку критику на курс Европске уније према Кипру. Поред осталог, њега су иритирали покушаји европског комесара Штефана Филеа да озакони трговинске односе између земаља – чланица Европске уније са окупираним од стране Турске Северним Кипром.

Ради се о необјављеној намери Европске комисије да поднесе Европском парламенту нацрт закона, којим се дозвољава и регулише директна трговина између ЕУ и Турске Републике Северни Кипар (ТРСК). Тај корак би био без преседана у политици Брисела у односу на кипарски проблем. Јер, Европска унија све до сада није признавала постојећу на северу Кипра администрацију ТРСК и са њом није одржавала никакве политичке нити трговинско-економске односе. А веома компликовани директни преговори између заједница севера и југа са циљем уједињења подељеног 1974. године острва, одвијали су се под окриљем ОУН.

Иницијатива Штефана Филеа, од које су већ пожурили да се ограде председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и други лидери Европске уније није ништа друго до сондирање терена да се на Кипар пренесе матрица сумњивог косовског искуства ЕУ, која односе са Приштином гради „преко главе“ Београда. Ти покушаји могу створити „огромне проблеме за преговоре међу заједницама о кипарском регулисању“, - верује Димитрис Христофиас. Тим више што Штефан Филе и утицајни кругови који стоје изнад њега нису сматрали потребним чак ни да о својој иницијативи обавесте руководство Кипра као земље-чланице Европске уније.

Постоје озбиљне основе за тврдњу да европски комесар у име Европске уније реализује далекосежни план и да се у политици Брисела по питању кипарског сређивања припремају озбиљне промене. Намера Европске уније да призна ТРСК ако не де-јуре, а оно де-факто – саставни је део геополитичког „турског гамбита“ Брисела. „Разводњавање“ позиција подршке „јединственог Кипра“ покушај је да се осигура подршка Турске за решавање кудикамо значајнијих питања која интересују Брисел, у првом реду када је реч о транспорту енергената. Европска унија се нада да ће на тај начин чвршће везати за себе Анкару, истовремено се суздржавајући од њеног пријема у своје редове.

Да ли то Европска унија кокетира са њеним међунационалним споровима и геополитичком рачуницом? Јер, Кипар и Косово нису њена једина жаришта конфликата на тлу Европе – овде дозревају и други опасни међунационални чиреви. Мађарска и Словачка, које су ушле у Европску унију 2004. године, унеле су са собом у „јединствену Европу“ вишевековне територијалне спорове. Ових дана је Јан Слота, лидер Словачке народне партије, која учествује у влади, директно оптужио Мађарску за „агресивне територијалне претензије“ према својој земљи. „Мађарски политичари ће деловати по примеру ситуације са Косовом у Србији. Најпре ће они прогласити аутономију Јужне Словачке, а потом и анектирати ту територију“ – изјавио је он и додао, да „мађарска армија већ испробава форсирање Дунава и припрема се за упад у Словачку“. Сасвим је могуће да познати по својим бучним изјавама пан Слота претерује. Међутим, већ 11. априла у Мађарској ће се одржати парламентарни избори, на којима се убедљива победа предсказује „Фидесу – Мађарском грађанском савезу“, на челу са бившим премијером Виктором Орбаном. Тај политичар је познат по милитаристичкој реторици када је реч о националним питањима и лобирању такозваног „Закона о статусу“, којим се предвиђа финансијска помоћ Будимпеште тромилионској мађарској дијаспори у суседним земљама. Са његовим повратком на власт Брисел ће имати још једну главобољу више.

У августу 2009. године Словачка је већ затварала врата пред председником Мађарске Ласлом Шојомом, који је намеравао да борави у градићу Комарио на југу земље недалеко од границе са Мађарском, у коме компактно живе етнички Мађари. Циљ посете био је учешће на свечаном церемонијалу откривања споменика првом мађарском краљу Иштвану Првом, који је владао почетком 11. века и који се у мађарској историјско-државној традицији сматра „саборником мађарских земаља“, а кога у Будимешти поштују као „Великог“ и „Светог“. Територија „Круне Светог Иштвана“ се средином века простирала од Јадрана до Буковине и од Беча до Трансилваније. Словачки председник Иван Гашпарович тада је подсетио, да мађарски председник „са задовољством путује по земљама бивше Мађарске краљевине“, док се Ласло Шојом правдао намером да тај градић „незванично посети на позив локалне друштвене организације“. Победа на предстојећим изборима у Мађарској енергичног 46-годишњег Виктора Орбана поставиће словачко-мађарску противуречност у нову раван, у којој се ствари неће ограничити на разматрање догађаја од пре миленијума.

Хоће ли Европска унија адекватно реаговати на нагомилане изазове у опасној и деликатној сфери међунационалних односа? Тужно искуство Кипра, где Брисел прибегава једностраним потезима да би угодио својим геополитичким плановима, уноси сумње с тим у вези. А већ наговештено поређење Европске уније са пуцајућим по шавовима подераним покривачем изгледа све актуелнијим.

(Фонд стратешке културе, 4.4.2010)