Pet godina od Briselskog sporazuma – na današnji dan 2013. godine, Ivica Dačić, Hašim Tači i Ketrin Ešton potpisali su „Prvi sporazum o principima normalizacije odnosa Beograda i Prištine“

Pet godina je prošlo od kako je potpisan Briselski sporazum, a srpska strana je naročito nezadovoljna činjenicom da i dalje nije ispunen za Srbe centralni deo tog dogovora formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) kojom su im obećane bliže veze sa Beogradom.

Potpise su na na Briselski sporazum tada stavili Ketrin Ešton, Ivica Dačić i Hašim Tači. Šest meseci i deset rundi pregovora Beograda i Prištine rezultirali su sporazumom u 15 tačaka i velikim očekivanjima.

Zvaničnici EU ocenili su da je taj 19. april 2013. godine - istorijski dan za odnose Beograda i Prištine, Zapadni Balkan i Evropu. Sporazum je bio i uslov za početak pregovora Srbije o članstvu sa Evropskom unijom.

Ivica Dačić, u to vreme predsednik Vlade, rekao je dan posle potpisivanja sporazuma da je to najviše što se u tom trenutku moglo ostvariti.

Kosovski pregovarač Hašim Tači rekao je nakon potpisivanja da „Briselski sporazum predstavlja početak nove ere - ere pomirenja“.

Od sporazuma je tadašnja posrednica Ketrin Ešton imala velika očekivanja. "Jako je važno da ovo sada vidimo kao korak dalje od prošlosti i za obe strane korak bliže ka Evropi", poručila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Tog 19. aprila dve strane stavile su paraf na nešto što je Srbima na KiM trebalo u bliskoj budućnosti da donese zajednicu 10 opština sa srpskom većinom južno i severno od Ibra, a sa ovlašćenjima u obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, urbanom i ruralnom planiranju.  Pored toga, sporazumom bilo je predviđeno ukidanje bezbednosnih struktura i pravosudnih institucija Republike Srbije na Kosovu i Metohiji.

Radi sprovođenja Briselskog sporazuma, naše vlasti su raspustile i bezbednosne strukture Republike Srbije koje su funkcionisale na severnom delu Kosova i Metohije, tako što je Vlada donela Zaključak kojim je naložila izmenu Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a konačan ishod izmena je bio prestanak radnog odnosa svih policijskih službenika i penzionisanje istih, uz mogućnost integrisanja postojećih kadrova i jedinstvenu policiju Republike Kosovo.

Tako je tokom 2013. godine, protivno Ustavu i Zakonu o lokalnoj samoupravi Vlada Republike Srbije raspustila skupštine opštine Zvečan, Zubin Potok, Kosovska Mitrovica i Leposavić uz obrazovanje privremenih organa u tim opštinama. Novi lokalni izbori nikad nisu ni raspisani od strane predsednika Narodne skupštine RS, iako je za raspisivanje tih izbora postojala zakonska obaveza, i to u vrlo kratkom roku.

Na osnovu onoga što je Beograd ispunio iz Briselskog sporazuma, srpske sudije i pravosuđe su integrisani u kosovski pravosudni sistem, primenjuju se zakoni Kosova, Srpska lista je omogućila izbor Ramuša Haradinaja za premijera, policija je integrisana a civilna zaštita raspuštena, Kosovo je dobilo svoj pozivni broj, a srpski zvaničnici sada moraju da najave svoj ulazak na Kosovo.

Kosovo je postalo i član više od 50 regionalnih i svetskih organizacija poput Svetske banke, MMF-a i Svetske carinske organizacije, dok se borba oko Interpola i Uneska još vodi. Kosovski sportisti pod svojom zastavom učestvuju na Olimpijskim igrama, osvajaju prve medalje, a njihovi timovi se za pobede bore i na utakmicama u Srbiji.

(Agencije)

Videti još: Sanda Rašković Ivić: Pet godina od potpisivanja Briselskog sporazuma - Srbija dala sve, nije dobila ništa; vlast diplomatskim skandalima prikriva neispunjavanje obećanja

Iz arhive NSPM - Briselski sporazum Beograda i Prištine u 15 tačaka