Пет година од Бриселског споразума – на данашњи дан 2013. године, Ивица Дачић, Хашим Тачи и Кетрин Ештон потписали су „Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине“

Пет година је прошло од како је потписан Бриселски споразум, а српска страна је нарочито незадовољна чињеницом да и даље није испунен за Србе централни део тог договора формирање Заједнице српских општина (ЗСО) којом су им обећане ближе везе са Београдом.

Потписе су на на Бриселски споразум тада ставили Кетрин Ештон, Ивица Дачић и Хашим Тачи. Шест месеци и десет рунди преговора Београда и Приштине резултирали су споразумом у 15 тачака и великим очекивањима.

Званичници ЕУ оценили су да је тај 19. април 2013. године - историјски дан за односе Београда и Приштине, Западни Балкан и Европу. Споразум је био и услов за почетак преговора Србије о чланству са Европском унијом.

Ивица Дачић, у то време председник Владе, рекао је дан после потписивања споразума да је то највише што се у том тренутку могло остварити.

Косовски преговарач Хашим Тачи рекао је након потписивања да „Бриселски споразум представља почетак нове ере - ере помирења“.

Од споразума је тадашња посредница Кетрин Ештон имала велика очекивања. "Јако је важно да ово сада видимо као корак даље од прошлости и за обе стране корак ближе ка Европи", поручила је висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност.

Тог 19. априла две стране ставиле су параф на нешто што је Србима на КиМ требало у блиској будућности да донесе заједницу 10 општина са српском већином јужно и северно од Ибра, а са овлашћењима у образовању, здравству, економском развоју, урбаном и руралном планирању.  Поред тога, споразумом било је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији.

Ради спровођења Бриселског споразума, наше власти су распустиле и безбедносне структуре Републике Србије које су функционисале на северном делу Косова и Метохије, тако што је Влада донела Закључак којим је наложила измену Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији радних места у Министарству унутрашњих послова, а коначан исход измена је био престанак радног односа свих полицијских службеника и пензионисање истих, уз могућност интегрисања постојећих кадрова и јединствену полицију Републике Косово.

Тако је током 2013. године, противно Уставу и Закону о локалној самоуправи Влада Републике Србије распустила скупштине општине Звечан, Зубин Поток, Косовска Митровица и Лепосавић уз образовање привремених органа у тим општинама. Нови локални избори никад нису ни расписани од стране председника Народне скупштине РС, иако је за расписивање тих избора постојала законска обавеза, и то у врло кратком року.

На основу онога што је Београд испунио из Бриселског споразума, српске судије и правосуђе су интегрисани у косовски правосудни систем, примењују се закони Косова, Српска листа је омогућила избор Рамуша Харадинаја за премијера, полиција је интегрисана а цивилна заштита распуштена, Косово је добило свој позивни број, а српски званичници сада морају да најаве свој улазак на Косово.

Косово је постало и члан више од 50 регионалних и светских организација попут Светске банке, ММФ-а и Светске царинске организације, док се борба око Интерпола и Унеска још води. Косовски спортисти под својом заставом учествују на Олимпијским играма, освајају прве медаље, а њихови тимови се за победе боре и на утакмицама у Србији.

(Агенције)

Видети још: Санда Рашковић Ивић: Пет година од потписивања Бриселског споразума - Србија дала све, није добила ништа; власт дипломатским скандалима прикрива неиспуњавање обећања

Из архиве НСПМ - Бриселски споразум Београда и Приштине у 15 тачака