Православни хришћани данас прослављају највећи празник - Васкрсење Исуса Христа; Васкршње литургије одржане широм Србије

Васкршње литургије одржане широм Србије

БЕОГРАД – Васкршње литургије одржане су данас у храмовима Српске православне цркве широм Србије.

Васкршњу литургију у Саборном храму Светог Георгија у Новом Саду служио је епископ бачки Иринеј, уз саслужење новосадског свештенства. У присуству многобројних верника у току богослужења прочитана је Васкршња посланица партијарха српског Иринеја. Епископ Иринеј је, у обраћању верницима пре причешћа, поручио да на овај велики празник уживају у гозби вере и богатству доброте Господње. "Васкрсе Христос и радују се анђели. Васкрсе Христос и живот царује... Њему слава и моћ у векове векова, амин", рекао је владика бачки Иринеј.

Владика нишки Јован са свештенством служио је јутрос ускршњу литургију у Саборном храму у Нишу. Обележавање Васкраса почело је поноћном литургијом. Касно синоћ испред храма Цара Константина и царице Јелене у Нишу дочекан је Благодетни огањ из храма Васкрсења Христовог у Јерусалиму.

Обележавање Ускрса православни верници Поморавља, Ресаве и Левча, почели су јутрос окупљањима у портама цркава, манастира и манастирским храмовима у којима су месни свештеници служили васкршњу литургију, уз црквене хорове, и читали посланицу патријарха српског Иринеја.

Посебно свечано било је у црквама средњовековних манастира: Раванице, Каленића, Манасије, Јошанице, Миљкова и дргих манастира овог дела Србије, у којима, се по традицији, окупио велики број верника.

Поздрављајући се са "Христос воскресе" и "Ваистину воскресе" они су у храмовима, крај иконе Христа, најрадоснијег верског празника код хришћана, остављали осликана јаја - симбол заштите људи, и новчанице, неки флаше вина и "зејтина", "пешкире"... а у Раваници црвена јаја и поред моштију кнеза Лазара а у Манасији поред гроба деспота Стефана, задужбинара и ктитора ових средњовековних манастирских здања.

(Танјуг)

Васкрс - симбол победе живота над смрћу

Православни хришћани прослављају највећи празник - Васкрсење Исуса Христа када се завршава и седмонедељни пост. Васкрс је највећи хришћански празник јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победа вере и живота над смрћу.

За Васкрс се прва молитва служи пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут после Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења оглашавају прва звона.

Васкршњим обредима претходи уношење плаштанице са Христовог гроба, која је на Велики петак изнета пред олтар и коју верници целивају у дане највеће хришћанске жалости.

Суштину и начело хришћанске вере објаснио је свети апостол Павле чија је проповед оснажила и усмерила новозаветну веру.

У православним хришћанским црквама се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкресењем победио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Према јеванђељима, догађај се збио на гробу Христовом, а радосну вест је женама мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији", саопштио анђеo Гаврило.

"А лице његово бијаше као муња и одјело његово као снег", записао је јеванђелист Матеј описујући архангела Гаврила који седи на "гробном камену" и показује прстом на празан гроб.

"Не бојте се ви, јер знам да Исуса распетога тражите. Није овде, јер устаде као што је казао", записано је у Јеванђељу по Матеју, а слично и у другим јеванђељима која се завршавају порукама нове вере чију проповед настављају Христови апостоли.

Према одлукама Никејског сабора (325. године) које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у прву недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице, али обавезно после јеврејске Пасхе.

Према хришћанском предању, Исус је умро у дане Пасхе па се у неким језицима овај назив задржао и за празник његовог васкрсења. Познато је такође да су рођење Исуса Христа, његово страдање и васкресње најавили старозаветни пророци који ће, како проповеда хришћанство, опет доћи да најаве његов други долазак међу људе.

У књизи Откривења Јовановог којом се завршава Нови Завет, ти пророци су Илија и Енок и њихов поновни долазак међу људе и страдање треба да најави нови долазак Христов коме се надају хришћани.

Симбол обнављања природе и живота

Васкрс је, дакле, покретан празник, који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана - од 4. априла до 8. маја.

Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која, се према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.

Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о васкрсењу.

Јаје је симбол обнављања природе и живота и као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.

Верници, по устаљеној традицији, васкршња јаја боје на Велики петак, када се, иначе, ништа друго не ради, већ су наше мисли упућене на догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове "чуваркућа".

На православним васкршњим иконама и фрескама слика се анђео Гаврило на гробном камену, а најлепша представа сачувана је у манастиру Милешеви крај Пријепоља, задужбини српског краља Владислава из 1234. године, која је проглашена за слику претходног миленијума.

Васкрс хришћани славе три дана, па су у календару СПЦ црвеним словом обележени Васкршњи понедељак и Васкршњи уторак.

У СПЦ православни верници размењују поздраве - Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!

(РТС)

Срећан Ускрс!

Обележавање Ускрса почело је поноћном литургијом у Храму светог Саве у Београду коју је служио патријарх Иринеј.

Поноћној литургији пристуствовали су председник Србије Томислав Николић, министар правде Никола Селаковић, амбасадор Велике Британије у Србији Денис Киф, саветник председника Оливер Антић, као и велики број верника.

Патријарх Иринеј је у Ускршњој посланици поручио да никада не заборавимо да Васкрс значи почетак, сигурни залог и темељ нашег Васкрсења.

Пожелео је и да овај Ускрс свима донесе веру, наду, љубав и вечни живот, а односе тугу и смрт.

"Овим поздравом, обрадујмо нашу браћу и сестре на Косову и Метохији који данас са нама славе победу добра над злом, живота над смрћу, Христа васкрслога над силама таме", наведено је у Посланици патријарха, која ове године први пут није прочитана пред новинарима.

Патријарх је позвао вернике да се помоле господу васкрсломе да се мир врати свуда одакле је протеран, на првом месту у наша срца и у наше домове.

"Поздрављајући вас, браћо и сестре, најрадоснијим васкршњим поздравом, позивамо вас да живите у љубави према Богу и ближњима, ходећи тако путем који води у вечни живот, јер ћемо само тако постати и бити синови и кћери васкрсења. Стога, чувајте у љубави тајну живота коју је установио и осветио сам Бог. Ово ради благостања и угледа нашега, ради наше деце - највећега блага, због којих живимо и радимо. Искрена верност и узајамно праштање да не изостане", наведено је у Посланици.

Претходно је на аеродрому "Никола Тесла" дочекан Благодатни огањ, пламен са Христовог гроба у Јерусалиму, који је у Београд донела државно-црквена делегација.

Огањ је затим, уз свечану пратњу, пренет до Храма Светог Саве, где је уз постројену гарду Војске Србије, предат патријарху Иринеју који га је са свештенством поделио верницима.

Након што је преузео огањ, патријарх Иринеј је са председником Николићем у храму запалио свеће и фењере пламеном са Огња, који је свештенство затим изнело из Храма како би верници могли да од његовог пламена упале своје свеће.

После тога патријарх, Иринеј и председник Николић повели су литију око Храма уочи поноћне Ускршње литургије.

Васкрсење Христово, поред православних цркава, славе и монофизитске православне цркве - јерменска, коптска, сиријска и етиопска.

Ускрс је покретан празник који се одређује према природном календару и увек се везује за недељу са одступањем од 35 дана.

Ускршње славље је за вернике крај Великог поста, који спада у најстроже постове, а први мрсни залогаји требало би да буду ускршња јаја која, се према обичају, фарбају у црвено као симбол проливене Христове крви.

Васкрс је празник над празницима који је основа новозаветне проповеди и вере у спасење. Према предању, прва јаја је цару Тиберију поклонила Марија Магдалена која је у Рим дошла са поруком о Васкрсењу.

(Б92-Танјуг)