Patrijarh Irinej: Ne smemo davati teritoriju za ulazak u EU; niko se ne sme saglasiti sa otuđenjem KiM - silom oteto se može vratiti, a poklonjeno se ne može tražiti nazad

"Ako neko nešto silom uzme, to se može vratiti, nadamo se mirnim putem, ali ako nešto poklonite drugom, to ne možete tražiti nazad. To nije više vaše. Tako je i sa Kosovom i Metohijom", rekao je patrijarh Irinej za izdanje "Politike" od subote 7. aprila.

On je rekao da SPC nikada nije odstupila sa Kosova i da o Kosovu i Metohiji govori jedno te isto od Kosovskog boja i svetog Lazara do današnjih dana.

Irinej je rekao da se crkva ne svrstava uz političke stranke i njihova dokumenta, ali da crkva hoće i može da podrži državu kada vidi da se trude da zaštite po narod presudne interese, a kako je dodao predsednik Srbije Aleksandar Vučić i drugi državni organi u pogledu očuvanja Kosova i Metohije vode veliku, tešku i pravednu borbu.

Govoreći o donošenju Ustava SPC on je rekao da će se radna verzija naći na dnevnom redu Sabora SPC i da će episkopi dati mišljenje na pojedinačna rešenja, primedbe i sugestije.

"Kada sve bude usaglašeno Sabor će usvojiti novi Ustav. Da li će to biti na predstojećem zasedanju videćemo", rekao je Irinej.

On je kazao da je zgrožen postupcima sveštenika koji su učestvovali u trgovini narkoticima i da će kada državni sud donese svoju presudu, svoju presudu posle toga doneti i crkveni sud i da ne veruje da će oni i dalje biti sveštenici.

Ne smemo davati teritoriju za ulazak u EU

Njegova svetost patrijarh Irinej uputio je vaskršnje poruke srpskom narodu. U tradicionalnom obraćanju vernicima, poglavar SPC predstavio je lično gledište o ključnim državnim i crkvenim pitanjima: od Kosova i Metohije, preko odnosa velikih sila prema nama, do predloga novog ustrojstva SPC. Prenosimo njegove najvažnije stavove:

Jedna od velikih tragedija je što je narod prognan iz naše južne pokrajine. Zato se čini da je savremeni egzodus najveći u istoriji.

Nažalost, u ovom slučaju pokazalo se i da mnoge države Zapada, koje smo smatrali iskrenim prijateljima, to nisu bile, ili to danas nisu. To je naše veliko razočaranje, ali i otrežnjenje od zabluda u koje smo verovali.

Ja ne mogu da zamislim Srbiju bez Kosova i Metohije, bez Dečana, Pećke patrijaršije, Gračanice, Bogorodice Ljeviške i drugih svetinja. Kosovo je zaliveno krvlju onih koji su ga branili od mnogih neprijatelja. Oni su ostavili svoje kosti na ovoj svetoj zemlji, kako jednoga dana ona ne bi bila van Srbije. Nadamo se da to nećemo doživeti.

Drago mi je što se vrh naše države ozbiljno i hrabro bori s problemima Kosova i Metohije. Činjenica je da se i situacija u svetu polako menja. Nema još velikih koraka, ali određeni stavovi se menjaju na korist našeg naroda. Kakve će plodove to doneti, ostaje da se vidi.

Ne sumnjam u veliki napor koji čini naša država da odoli velikom iskušenju i promeni mišljenje i stav prema Kosovu i Metohiji. Verujem da će njihov napor doneti ploda, kao što se nadam i da će mnoge države koje su se u jednom trenutku pokazale kao naši neprijatelji pravilno sagledati situaciju i zauzeti drugačiji stav.

O unutrašnjem dijalogu

Naš stav o pitanju Kosova i Metohije jasan je kao sunce. Naša crkva tamo je počela svoju istoriju. Pećka patrijaršija je bila, jeste i ostaće rezidencija crkvenih poglavara. Koliko se Crkva nada u pomoć ispravne politike sveta u kome živimo, još i više se nada u svetitelje sa KiM. Tamo su telo Svetog kralja Stefana Dečanskog, tela arhiepiskopa i patrijaraha, mnogih svetih mučenika koji su se žrtvovali za Kosovo i Metohiju.

I verujemo zato koliko svetu, toliko i u Božiju pomoć i pomoć nebeske Srbije koja neće dozvoliti da Kosmet ode u ruke nehrišćana. Njihova priča da im je stalo do naših svetinja je samo priča. Istorija zna šta su mnogi nekršteni činili na Kosovu i Metohiji - rušili crkve, proterivali narod, spaljivali kuće, uzurpirali imanja, predavali crkve ognju... Da ne govorimo da se isto ponovilo i u našem vremenu. To sve svedoči da ukoliko bi KiM otišlo u tuđe ruke, tu više ne bi bilo mesta ni opstanka srpskom narodu.

To nije priča, tome svedoči istorija, a posebno novija prošlost.

Zato će Crkva uvek stajati u odbranu Kosova i Metohija, tamošnjih svetinja i naroda, istina malobrojnog, koji je tamo ostao. Njima ćemo pomoći da opstanu, ali moramo i da motivišemo sve koji su silom prilika otišli, da se vrate svojim korenima, grobljima i kućama. To će biti naporan trud, ali verujem da neće ostati bez ploda.

Ne smemo dati teritoriju za ulazak u EU

I Danas smo, kao i u prošlosti, izuzetno bliski ruskom narodu, ruskoj crkvi i istoriji. Te veze datiraju još od Svetog Save, koji je monaštvo primio u ruskom manastiru. Od tada do danas Ruse osećamo kao svoj narod, sa kojim nas sjedinjuju isto slovensko poreklo, jedna vera, jedna crkva i gotovo jedna istorija. Mnogo puta su Rusi u najkritičnijim trenucima naše istorije stajali iza nas. Istina, bilo je adekvatnih odnosa i sa srpske strane.

Nama nisu strani ni evropski narodi. Mi smo u Evropi, oduvek smo bili njen deo. Dali smo svoj deo kulturi evropskih naroda, a i koristili se njenim sveukupnim plodovima, čime smo i te kako ponosni.

Mi želimo zajednicu sa evropskim narodom, kome nikada nismo učinili zlo. Istina je i da smo doživeli tešku nepravdu da nas nemilosrdno kažnjavaju oni koje smo smatrali našim prijateljima.

Moramo zato biti obazrivi kada se orijentišemo kome ćemo biti bliži a kome dalji. Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje nam oni nude. Koji bi to domaćin ili državnik dao veliki deo svoje otadžbine za ulazak u neki savez? To je van pameti.

Nadam se da će vrh naše države pronaći modus vivendi da izgradi odnose sa tim narodima, ali mora da zna da je Srbima Rusija bila prijatelj u svakoj nevolji i iskušenju. Naše nevolje su i danas veoma velike i na nama je da prihvatimo ruku koja je za nas uvek ispružena.

Bogu hvala, Rusija danas nije na kolenima. Ona je miroljubiva zemlja. Nadamo se da će imati razumevanja za naše potrebe i da će nam, ukoliko to bude potrebno, ponovo priskočiti u pomoć.

O predlogu Ustava SPC

Ustav SPC reguliše život, a život, uz kanonske, moralne i pravne principe, ispisuje Ustav SPC. Crkva je zato pozvana da to reguliše kroz svoj najviši zakon. Lično smatram da je i naš važeći ustav dobar. Na njemu su radili poznati kanonisti, pravnici, kao i drugi poznavaoci ustavne materije.

Postoje, međutim, i stvari koje vreme donosi i odnosi. Neke stvari morali smo da menjamo posle Drugog svetskog rata. Ove promene bile su mahom materijalne prirode, što je tada bilo opravdano. Kasnije se pojavilo mišljenje o svrsishodnosti širih promena najvišeg akta.

Na tome se radilo poslednjih pet-šest godina, da bismo danas došli do predloga. Reč je, dakle, samo o predlogu, koji još uvek nije ustav. Poslat je na čitanje episkopima, koji će dostaviti svoje mišljenje. Stvar je Svetog arhijerejskog sabora da prihvati ili odbaci primedbe episikopa. Moje lično mišljenje je da Sabor neće moći ove godine da usvoji novi ustav. Biće sigurno prigovora vladika o mogućim promenama, tako da će na dnevni red najverovatnije doći sledeće godine.

(Novosti - Beta)