Parlamentarni izbori u Italiji: Prema izlaznim anketama, koalicija desnih stranaka pobedila na izborima. „Braća Italije“ osvojila između 41 i 45% glasova - što je dovoljno za formiranje parlamentarne većine. Đorđa Meloni novi premijer?

Na parlamentarnim izborima u Italiji, prema izlaznim anketama, vodi koalicija desnih stranaka predvođena Braćom Italije na čijem je čelu Đorđa Meloni, pošto je osvojila između 41 i 45 odsto glasova.

Više od 50 miliona građana Italije glasalo je za novi parlament. Birališta su zatvorena u 23 časa.

Prema izlaznim anketama koje je obajvila televizija RAI, vodi koalicija desnih stranaka predvođena Braćom Italije na čijem je čelu Đorđa Meloni, pošto je osvojila između 41 i 45 odsto glasova, što je dovoljno za formiranje parlamentarne većine, prenosi Rojters.

Bi-Bi-Si: Đorđa Meloni pobednica izbora u Italiji, prema izlaznim anketama

Liderka ekstremne desnice Đorđa Meloni pobedila je na izborima u Italiji, prema izlaznim anketama, i na putu je da postane prva žena premijer u zemlji.

Ako budu potvrđeni, gospođa Meloni će imati za cilj da formira najdesničarsku vladu Italije od Drugog svetskog rata.

Italija predvođena Melonijem alarmiraće veći deo Evrope sa Rusijom u ratu u Ukrajini.

Predviđa se da će ona osvojiti između 22-26 odsto glasova, kaže izlazna anketa Rai, ispred svog najbližeg rivala Enrika Lete sa levog centra.

Nekoliko izlaznih anketa je upravo objavljeno dalo je njenoj desničarskoj alijansi vodeću prednost, sa 41-45% glasova.

U Italiji se održavaju parlamentarni izbori. Među glavnim kandidatima su trostruki premijer Silvijo Berluskoni, opoziciona liderka krajnje desnice Đorđa Meloni, koja je po istraživanjima javnog mnjenja u vođstvu i mogla bi da postane prva žena premijer u Italiji. Izlaznost do 19 časova 51 odsto.

Jutros su od 7 časova otvorena biračka mesta u Italiji, a zatvaraju se u 23.00. Pravo na glasanje ima više od 46 miliona Italijana, dok je više od 4.700.000 Italijana sa prebivalištem u inostranstvu već glasalo. Italijani glasaju za novi parlament, a ovi izbori će odlučiti većinu koja će vladati zemljom narednih pet godina.

Do 19 časova, na birališta je izašlo oko 51 odsto glasača, sedam odsto manje nego na izborima 2018. godine, navodi Korijere dela sera.

Bez obzira na činjenicu da već 15 dana nije dozvoljeno javno objavljivanje istraživanja javnog mnjenja podaci koji su do tada sakupljeni prikazuju da je centralna desnica u velikoj prednosti te da će dobiti apsolutnu većinu sa obzirom na činjenicu da su im protivnici - Demokratska partija, Terzo polo i Pokret pet zvezdica podeljeni i svako od njih se predstavlja za sebe.

Jedino iznenađenje koje je moguće na kraju današnjeg dana jeste rast Pokreta pet zvezdica što je već bilo primećeno početkom septembra i to najviše na jugu zemlje. Ipak, niko ne sumnja da će Braća Italije na čelu sa Đorđom Meloni biti pobednici ovih izbora.

Interesantna su reagovanja Evrope na ova predviđanja koja se ne dopadaju previše Italijanima.

Naime, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je izjavila: "Videćemo rezultate izbora u Italiji. Imali smo i izbore u Švedskoj. Ukoliko se stvari budu razvijale u kompleksnom pravcu mi imamo instrumente koje ćemo upotrebiti kao u slučaju Poljske i Mađarske".

History is written! Despite Ursula von der Leyen's unworthy and dirty threats, Italians vote en masse for the far right. Giorgia Meloni first female premier in the history of Italy. pic.twitter.com/azjKug2xVm

— RadioGenova (@RadioGenova) September 25, 2022

Mnogi italijanski političari, čak i oni koji nisu pripadnici desnice protumačili su reči Ursule fon der Lajen kao neku vrstu upozorenja ukoliko dođe do toga da u Italiji zaista pobedi desnica kao što će se, najverovatnije i desiti.

Najveći deo italijanske štampe je slično prokomentarisao smatrajući da treba poštovati izbor Italijana kakav god on bio. Silvio Berluskoni pak smatra da nema razloga za brigu kada su u pitanju međunarodne presije jer desnica nije protiv Evrope, a ni Evropa ne može biti protiv desnice.

Mediji daju prednost desnici

Strani mediji o izborima u Italiji pišu i govore kao da je desnica već pobedila, naime Si-En-En objašnjava da se stvaraju perfektni uslovi za ponovno rađanje populista u Evropi, Njujork tajms kaže da nisu baš svi srećni ukoliko Meloni dođe na vlast jer će ekstremna desnica unazaditi prava žena.

Vašington post se pita zašto su Italijani spremni da zamene Dragija sa Đorđom Meloni. Foks njuz smatra da će Italija dobiti prvog premijera ženu koja je imala zaista odličnu karijeru još od kako je bila aktivistkinja dok je bila tinejdžerka.

Figaro je posvetio prve četiri strane italijanskim izborima pod nazivom "Ujedinjena desnica na vratima vlasti" te kako je Enriko Leta potopio italijansku levicu. Parizijen je stavio naslov "Italija, Musolinijeva senka nad izborima".

I neki od modnih kreatora su na svojim društvenim mrežama komentarisali izbore, poput Donatele Versaće koja je, kao i poznata italijanska influenserka Kjara Feranji koju prati skoro 28 miliona ljudi, a koja je pozvala Italijane da izađu danas na glasanje jer su, kako kaže, ovo vrlo važni izbori za zemlju.

Naime stiče se utisak da će veliki broj građana odustati od glasanja jer nemaju poverenja u političare i ne znaju za koga bi glasali.

No izborni dan je tek počeo, a prve nagoveštaje ćemo imati u toku dana te i konačne rezultate nakon 23 časa iako za sada izgleda da su stvari poprilično jasne.

Bi-Bi-Si: Krajnja desnica očekuje pobedu na izborima pod budnim okom Evrope

Italijani odlučuju da li će izabrati prvu krajnje desnu vladu od Drugog svetskog rat na izborima koji se sa pažnjom prate širom Evrope.

Đorđija Meloni vodi krajnje desnu partiju Braća Italije i njen je cilj da postane prva premijerka u istoriji zemlje, u koaliciji sa druge dve desničarske stranke.

Ona je ublažila imidž koji je prati i ne voli da je povezuju sa italijanskom fašističkom prošlošću.

Skoro 51 milion Italijana ima pravo glasa. Biračka mesta se zatvaraju u 23 časa.

Ko se bori za vlast na izborima u Italiji

Do podneva je izlaznost bila 19 odsto, što je slično izborima pre četiri godine, a u Rimu su primećeni dugački redovi ispred biračkih mesta.

Glavni protivkandidat Melonijeve je Enriko Leta i dolazi sa levog centra – glasao je u glavnom gradu, dok njen je saveznik sa desnice Mateo Salvini glasao u Milanu.

Ove godine će 2.6 miliona ljudi imaju pravo prvi put da glasaju, dok je 4.7 miliona onih koji to pravo mogu ostvariti u inostranstvu.

Izlazne ankete će biti objavljene po zatvaranju birališta, a rezultati će stići nekoliko sati kasnije.

U oblasti Gavratela, u južnom Rimu – gde je liderka Braće Italije odrasla – jedan glasač hvali njen „snažan karakter“, dok druga kaže da je glasala kako krajnja desnica ne bi došla na vlast.

„Ne radi se o tome ko želim da pobedi, već ko želim da ne pobedi“, rekla je Ema.

Đorđija Meloni podržava sankcije Zapada Rusiji i ublažila je retoriku protiv Evrope.

Ali i dalje se vodi sloganom Musolinijevih fašista: „Bog, otadžbina i porodica“. Takođe je govorila protiv „LGBT lobija“ i pozvala na pomorsku blokadu Libije kako bi se zaustavile migracije.

Na sat južno od Rima, u gradiću Latina, posmatrači veruju da će desnica preuzeti grad od levice.

Latina – koju je osnovao Musolini 1931. – i dalje ima mesta koja podsećaju na diktatora, ali nedostatak sredstava poslednjih godina ostavio je trag.

„Pogledajte na šta liči, to je katastrofa“, kaže jedan prolaznik.

Poslednjih godina grad vodi levičarski gradonačelnik, ali sada desnica ima namere da preuzme vlast.

Mateo Salvini je bio ovde prošle nedelje u okviru kampanje njegove partije Liga. I partija desnog centra Napred Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija članica je desničarske koalicije.

 „Meloni se pogađa osećanja naroda“, kaže Đanluka Atlante, novinar regionalnog lista.

Iza njega se nalazi impozantna Palazzo Emme, zgrada sagrađena u obliku slova M, posvećena Musoliniju. Danas se koristi kao lokalno sedište inspekcije ministarstva finansija.

Italijanska privreda bila je u rastu posle pandemije Kovida-19, ali onda je energetska kriza – nastala pre svega ruskom invazijom na Ukrajinu – povisila cena u nebesa.

Dok se političari ovih dana svađaju oko Rusije i Evrope, Italijane najviše brine kako će platiti račune.

Poslednjih godinu i po dana Italiju vodi vlada jedinstva pod Marijom Dragijem, naširoko poštovanim bivšim direktorom Evropske centralne banke. Đorđa Meloni je jedna od retkih lidera partije koji su odbili da učestvuju u vlasti.

Glavni zadatak Dragijeve vlade bio je da izgura reforme dogovorene kao deo paketa grantova i pozajmica Evropske unije u vrednosti od 200 milijardi evra.

Vlada je pala u julu i Meloni sada traži da se te reforme revidiraju u svetlu nove energetske krize. Govorila je i o potrebi za većim naporima kako bi se „branili“ nacionalni interesi Italije u EU.

Nije ni čudo što mnogi evropski lideri pažljivo prate izbore.

Partije levice i centra nisu uspele da zajednički odgovore na koaliciju desnice.

Centralno-levi Enriko Leta nudi nekoliko sličnih politika kao i Pokret Pet Zvezda Đuzepea Kontea, ali oni se nisu našli zajednički jezik.

Koja god koalicija da izađe kao pobednik izbora možda će imati koristi od novih parlamentarnih promena kojima je za trećinu smanjena veličina oba doma: Dom poslanika će sada imati 400 mesta, dok će Senat imati 200.

Italija ima mešoviti izborni sistem, u kome se tri osmine (oko 36 odsto) članova biraju prema većinskom izbornom sistemu u izbornim jedinicama sa jednim jedinim zastupnikom.

Ostali se biraju proporcionalnim zastupanjem sa izborne liste stranaka, sa određenim poslaničkim mestima rezervisanim za glasače iz inostranstva.

Glasači moraju da imaju 18 godina i glasaju jednom za Dom poslanika i jednom za Senat.

Stranke moraju da obezbede najmanje tri odsto glasova da bi ušle u parlament, a Italija je podeljena u 27 izbornih distrikta.

Analitičari veruju da ovaj sistem i manji broj poslaničkih mesta može da znači da će koalicija koja osvoji 40 odsto glasova kontrolisati i 60 odsto parlamenta.

Ako krajnja desnica pobedi, to može da znači da će se sledeći predsednik birati po novim pravilima koje predlažu – direktnim glasanjem.

Čak i ako Braća Italije pobede, a saveznici Đoriđije Meloni joj obezbede potrebnu većinu, odluka o tome ko će postati premijer je na predsedniku Serđiju Matareliju, nezavisnoj ličnosti koju bira parlament.

Zamena takvog sistema sa direktno izabranim predsednikom možda zvuči više demokratski, ali postoji razlog zašto neki Italijani brinu o mogućnosti da šef države ima više moći u rukama, a to je iskustvo koje ova zemlja ima sa fašizmom.

U Latini ove izbore ne posmatraju samo kao političku borbu između levice i desnice, postoji još nešto što je ljudima na umu.

Za Senat se kandidovala i jedna od najcenjenijih italijanskih zvezda, Đina Lolobriđida. Sada ima 95 godina, legenda filma postala je 1960-ih, a u izbornu trku se upustila i pored polomljene butne kosti.

(RTS, Bi-Bi-Si)