Парламентарни избори у Италији: Према излазним анкетама, коалиција десних странака победила на изборима. „Браћа Италије“ освојила између 41 и 45% гласова - што је довољно за формирање парламентарне већине. Ђорђа Мелони нови премијер?

На парламентарним изборима у Италији, према излазним анкетама, води коалиција десних странака предвођена Браћом Италије на чијем је челу Ђорђа Мелони, пошто је освојила између 41 и 45 одсто гласова.

Више од 50 милиона грађана Италије гласало је за нови парламент. Биралишта су затворена у 23 часа.

Према излазним анкетама које је обајвила телевизија РАИ, води коалиција десних странака предвођена Браћом Италије на чијем је челу Ђорђа Мелони, пошто је освојила између 41 и 45 одсто гласова, што је довољно за формирање парламентарне већине, преноси Ројтерс.

Би-Би-Си: Ђорђа Мелони победница избора у Италији, према излазним анкетама

Лидерка екстремне деснице Ђорђа Мелони победила је на изборима у Италији, према излазним анкетама, и на путу је да постане прва жена премијер у земљи.

Ако буду потврђени, госпођа Мелони ће имати за циљ да формира најдесничарску владу Италије од Другог светског рата.

Италија предвођена Мелонијем алармираће већи део Европе са Русијом у рату у Украјини.

Предвиђа се да ће она освојити између 22-26 одсто гласова, каже излазна анкета Раи, испред свог најближег ривала Енрика Лете са левог центра.

Неколико излазних анкета је управо објављено дало је њеној десничарској алијанси водећу предност, са 41-45% гласова.

У Италији се одржавају парламентарни избори. Међу главним кандидатима су троструки премијер Силвијо Берлускони, опозициона лидерка крајње деснице Ђорђа Мелони, која је по истраживањима јавног мњења у вођству и могла би да постане прва жена премијер у Италији. Излазност до 19 часова 51 одсто.

Јутрос су од 7 часова отворена бирачка места у Италији, а затварају се у 23.00. Право на гласање има више од 46 милиона Италијана, док је више од 4.700.000 Италијана са пребивалиштем у иностранству већ гласало. Италијани гласају за нови парламент, а ови избори ће одлучити већину која ће владати земљом наредних пет година.

До 19 часова, на биралишта је изашло око 51 одсто гласача, седам одсто мање него на изборима 2018. године, наводи Коријере дела сера.

Без обзира на чињеницу да већ 15 дана није дозвољено јавно објављивање истраживања јавног мњења подаци који су до тада сакупљени приказују да је централна десница у великој предности те да ће добити апсолутну већину са обзиром на чињеницу да су им противници - Демократска партија, Терзо поло и Покрет пет звездица подељени и свако од њих се представља за себе.

Једино изненађење које је могуће на крају данашњег дана јесте раст Покрета пет звездица што је већ било примећено почетком септембра и то највише на југу земље. Ипак, нико не сумња да ће Браћа Италије на челу са Ђорђом Мелони бити победници ових избора.

Интересантна су реаговања Европе на ова предвиђања која се не допадају превише Италијанима.

Наиме, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је изјавила: "Видећемо резултате избора у Италији. Имали смо и изборе у Шведској. Уколико се ствари буду развијале у комплексном правцу ми имамо инструменте које ћемо употребити као у случају Пољске и Мађарске".

History is written! Despite Ursula von der Leyen's unworthy and dirty threats, Italians vote en masse for the far right. Giorgia Meloni first female premier in the history of Italy. pic.twitter.com/azjKug2xVm

— RadioGenova (@RadioGenova) September 25, 2022

Многи италијански политичари, чак и они који нису припадници деснице протумачили су речи Урсуле фон дер Лајен као неку врсту упозорења уколико дође до тога да у Италији заиста победи десница као што ће се, највероватније и десити.

Највећи део италијанске штампе је слично прокоментарисао сматрајући да треба поштовати избор Италијана какав год он био. Силвио Берлускони пак сматра да нема разлога за бригу када су у питању међународне пресије јер десница није против Европе, а ни Европа не може бити против деснице.

Медији дају предност десници

Страни медији о изборима у Италији пишу и говоре као да је десница већ победила, наиме Си-Ен-Ен објашњава да се стварају перфектни услови за поновно рађање популиста у Европи, Њујорк тајмс каже да нису баш сви срећни уколико Мелони дође на власт јер ће екстремна десница уназадити права жена.

Вашингтон пост се пита зашто су Италијани спремни да замене Драгија са Ђорђом Мелони. Фокс њуз сматра да ће Италија добити првог премијера жену која је имала заиста одличну каријеру још од како је била активисткиња док је била тинејџерка.

Фигаро је посветио прве четири стране италијанским изборима под називом "Уједињена десница на вратима власти" те како је Енрико Лета потопио италијанску левицу. Паризијен је ставио наслов "Италија, Мусолинијева сенка над изборима".

И неки од модних креатора су на својим друштвеним мрежама коментарисали изборе, попут Донателе Версаће која је, као и позната италијанска инфлуенсерка Кјара Ферањи коју прати скоро 28 милиона људи, а која је позвала Италијане да изађу данас на гласање јер су, како каже, ово врло важни избори за земљу.

Наиме стиче се утисак да ће велики број грађана одустати од гласања јер немају поверења у политичаре и не знају за кога би гласали.

Но изборни дан је тек почео, а прве наговештаје ћемо имати у току дана те и коначне резултате након 23 часа иако за сада изгледа да су ствари поприлично јасне.

Би-Би-Си: Крајња десница очекује победу на изборима под будним оком Европе

Италијани одлучују да ли ће изабрати прву крајње десну владу од Другог светског рат на изборима који се са пажњом прате широм Европе.

Ђорђија Мелони води крајње десну партију Браћа Италије и њен је циљ да постане прва премијерка у историји земље, у коалицији са друге две десничарске странке.

Она је ублажила имиџ који је прати и не воли да је повезују са италијанском фашистичком прошлошћу.

Скоро 51 милион Италијана има право гласа. Бирачка места се затварају у 23 часа.

Ко се бори за власт на изборима у Италији

До поднева је излазност била 19 одсто, што је слично изборима пре четири године, а у Риму су примећени дугачки редови испред бирачких места.

Главни противкандидат Мелонијеве је Енрико Лета и долази са левог центра – гласао је у главном граду, док њен је савезник са деснице Матео Салвини гласао у Милану.

Ове године ће 2.6 милиона људи имају право први пут да гласају, док је 4.7 милиона оних који то право могу остварити у иностранству.

Излазне анкете ће бити објављене по затварању биралишта, а резултати ће стићи неколико сати касније.

У области Гавратела, у јужном Риму – где је лидерка Браће Италије одрасла – један гласач хвали њен „снажан карактер“, док друга каже да је гласала како крајња десница не би дошла на власт.

„Не ради се о томе ко желим да победи, већ ко желим да не победи“, рекла је Ема.

Ђорђија Мелони подржава санкције Запада Русији и ублажила је реторику против Европе.

Али и даље се води слоганом Мусолинијевих фашиста: „Бог, отаџбина и породица“. Такође је говорила против „ЛГБТ лобија“ и позвала на поморску блокаду Либије како би се зауставиле миграције.

На сат јужно од Рима, у градићу Латина, посматрачи верују да ће десница преузети град од левице.

Латина – коју је основао Мусолини 1931. – и даље има места која подсећају на диктатора, али недостатак средстава последњих година оставио је траг.

„Погледајте на шта личи, то је катастрофа“, каже један пролазник.

Последњих година град води левичарски градоначелник, али сада десница има намере да преузме власт.

Матео Салвини је био овде прошле недеље у оквиру кампање његове партије Лига. И партија десног центра Напред Италија бившег премијера Силвија Берлусконија чланица је десничарске коалиције.

 „Мелони се погађа осећања народа“, каже Ђанлука Атланте, новинар регионалног листа.

Иза њега се налази импозантна Палаззо Емме, зграда саграђена у облику слова М, посвећена Мусолинију. Данас се користи као локално седиште инспекције министарства финансија.

Италијанска привреда била је у расту после пандемије Ковида-19, али онда је енергетска криза – настала пре свега руском инвазијом на Украјину – повисила цена у небеса.

Док се политичари ових дана свађају око Русије и Европе, Италијане највише брине како ће платити рачуне.

Последњих годину и по дана Италију води влада јединства под Маријом Драгијем, нашироко поштованим бившим директором Европске централне банке. Ђорђа Мелони је једна од ретких лидера партије који су одбили да учествују у власти.

Главни задатак Драгијеве владе био је да изгура реформе договорене као део пакета грантова и позајмица Европске уније у вредности од 200 милијарди евра.

Влада је пала у јулу и Мелони сада тражи да се те реформе ревидирају у светлу нове енергетске кризе. Говорила је и о потреби за већим напорима како би се „бранили“ национални интереси Италије у ЕУ.

Није ни чудо што многи европски лидери пажљиво прате изборе.

Партије левице и центра нису успеле да заједнички одговоре на коалицију деснице.

Централно-леви Енрико Лета нуди неколико сличних политика као и Покрет Пет Звезда Ђузепеа Контеа, али они се нису нашли заједнички језик.

Која год коалиција да изађе као победник избора можда ће имати користи од нових парламентарних промена којима је за трећину смањена величина оба дома: Дом посланика ће сада имати 400 места, док ће Сенат имати 200.

Италија има мешовити изборни систем, у коме се три осмине (око 36 одсто) чланова бирају према већинском изборном систему у изборним јединицама са једним јединим заступником.

Остали се бирају пропорционалним заступањем са изборне листе странака, са одређеним посланичким местима резервисаним за гласаче из иностранства.

Гласачи морају да имају 18 година и гласају једном за Дом посланика и једном за Сенат.

Странке морају да обезбеде најмање три одсто гласова да би ушле у парламент, а Италија је подељена у 27 изборних дистрикта.

Аналитичари верују да овај систем и мањи број посланичких места може да значи да ће коалиција која освоји 40 одсто гласова контролисати и 60 одсто парламента.

Ако крајња десница победи, то може да значи да ће се следећи председник бирати по новим правилима које предлажу – директним гласањем.

Чак и ако Браћа Италије победе, а савезници Ђориђије Мелони јој обезбеде потребну већину, одлука о томе ко ће постати премијер је на председнику Серђију Матарелију, независној личности коју бира парламент.

Замена таквог система са директно изабраним председником можда звучи више демократски, али постоји разлог зашто неки Италијани брину о могућности да шеф државе има више моћи у рукама, а то је искуство које ова земља има са фашизмом.

У Латини ове изборе не посматрају само као политичку борбу између левице и деснице, постоји још нешто што је људима на уму.

За Сенат се кандидовала и једна од најцењенијих италијанских звезда, Ђина Лолобриђида. Сада има 95 година, легенда филма постала је 1960-их, а у изборну трку се упустила и поред поломљене бутне кости.

(РТС, Би-Би-Си)