Parlamentarna skuština SE razmatra Martijev referat o Kosovu

U utorak, 25. januara, sednica Parlamentarne Skupštine SE razmotriće referat švajcarskog pravnika Dika Martija o zločinima albanskih separatista na Kosovu. Planira se usvajanje rezolucije koja će odrediti dalji tok istrage na međunarodnom nivou. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Od predstojećih diskusija direktno zavisi ne samo istraga, koju je započeo Dik Marti, već i sam razvoj situacije na Kosovu i oko njega. Još sredinom decembra komitet za pravna pitanja Parlamentarne skupštine SE odlučio je da se sprovede serija istraga na međunarodnom i nacionalnom nivou povodom svedočenja o nestanku ljudi, trgovini organima, korupciji i povezivanju organizovanih kriminalnih grupacija i političkih krugova na Kosovu. Što je karakteristično: odluka je bila usvojena jednoglasno – tačnije uz podršku kako država koje su pozivale na samoproglašenu nezavisnost Kosova, tako i zemalja koje i dalje smatraju dati akt grubim kršenjem međunarodnog prava.

Ipak sednici Parlamentarne skupštine SE biće mnogo teže da donese tako jednodušnu odluku. Jer zapadne države sada rešavaju složen zadatak. Sa jedne strane, treba pokazati privrženost međunarodno-pravnim procedurama, koje zahtevaju da se dovede istraga zločina albanskih separatista na Kosovu do kraja. Sa druge, ne sme se dovesti pod udarac sam kosovski projekat, u koji su već uložene milijarde evra. Zato Zapad pokušava da očigledno osudi niz predstavnika kosovske vlasti, ali da pri tome očuva privid postojanja demokratije i pravnog poretka u pokrajini. To je teško učiniti: jer niti zločina, pomenutih u referatu Dika Martija, vode direktno ka aktuelnom premijeru Kosova Hašimu Tačiju. Proglasiti njega i najbliže okruženje krivim jednako je priznanju činjenice koja svedoči da nezavisnim Kosovom rukovode zločinci. Jer gospodin Tači zauzima dužnost premijera upravo od trenutka samoproglašenja nezavisnosti početkom 2008. godine. Tako iza diskusija na sednici Parlamentarne skupštine SE neizbežno će stajati glavni problem statusa Kosova – istakao je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.

Aktualno razmatranje u principu pokušaće da nađe takvo rešenje koje bi zadovoljavalo i međunarodnu zajednicu, i istovremeno zainteresovane strane. Ipak ovaj zadatak je vrlo složen. Nije slučajno što poslednjih dana sam Dik Marti ispoljava kolebanje njemu nesvojstveno. U intervjuu za kosovske medije on je izjavio da nije direktno optužio Hašima Tačija za trgovinu ljudskim organima, uzetim od otetih Srba – mada je u njegovom referatu upravo Tači nazvan poglavarom „grupe iz Drenice“, koja se bavila između ostalog crnom transprantologijom. Ipak, Marti je ubeđen da je teško poverovati da aktualni kosovski premijer ništa nije čuo za zločine.

Dalji razvoj događaja u mnogome će zavisiti od toga ko će se latiti nastavka istrage. Vrhovni komesar EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton uverena je da je to nadležnost civilno-policijske misije EU u Prištini. Po njenim rečima, na Kosovu se nalazi 18 tužilaca i oko 40 sudija iz zemalja EU i SAD. Ipak namera da istragu vode snage SAD i EU upravo i navodi na oprez. Jer upravo one stoje na kormilu kosovskog projekta. Ne uliva poverenje ni Haški tribunal koji je sebe diskreditovao. U nastaloj situaciji, moguće, poslanici Parlamentarne skupštine SE trebalo bi da razmisle o stvaranju posebnog međunarodno-pravnog organa koji bi se bavio Kosovom ili da povere taj posao Međunarodnom krivičnom sudu UN.

(Glas Rusije)