Papa Franja služio Uskršnju misu u praznoj bazilici Svetog Petra: Uskrs nudi poruku nade u ovom najmračnijem času za ljude

 Uskrs nudi poruku nade u „najmračnijem času“ za ljude, rekao je večeras papa Franja na misi u bazilici svetog Petra, na kojoj nikoga nije bilo zbog pandemije korona virusa.

„Oni su, kao i mi, videli dramu patnje, neočekivane tragedije koja se desila iznenada. Videli su smrt i ona im je pritisla srca. Bol je bio pomešan sa strahom. I tada je postojao strah od budućnosti i svega što će morati ponovo da se izgradi. Za njih, kao i za nas, to je bio najmračniji trenutak“, naveo je poglavar Katoličke crkve.

Uskršnja misa u bazilici je među najsimboličnijim ceremonijama u Vatikanu. Vernici ulaze u mrak, izuzev svetlosti sveća. Sam papa drži visoku uskršnju sveću. Onda se svetla u crkvi upale, kao znak radosti.

Ali ove noći, crkva je bila osvetljena i veoma se videlo da je prazna, a koraci pape i njegove malobrojne pratnje jasno su se čuli dok su išli ka oltaru.

Franja je poručio vernicima da poseju „seme nade malim gestovima brige“.

„Večeras dobijamo fundamentalno pravo koje nam nikada ne može biti oduzeto: pravo da se nadamo“, rekao je on.

Papa je, ipak, priznao da nije lako biti optimista rekavši da „dok dani prolaze i strah raste, čak i najjača nada može da se raspe“.

Franja je opisao uskršnju poruku kao „poruku nade“ i pozvao hrišćane da budu „glasnici života u vremenu smrti“.

Korona virus je naterao crkvu da ove godine odustane od tradicije prema kojoj papa na preduskršnjoj misi krštava odrasle koji primaju katoličku veru.

Ranije danas je Torinski pokrov, posmrtna tkanina za koju neki veruju da je njome bio prekriven Isus, izložen u kapeli u Torinu i prikazan na snimku uživo ne bi li podstakao nadu u ljudima u vreme pandemije.

Papa je pozdravio inicijativu torinskog nadbiskupa, rekavši da je prikazivanje pokrova u skladu sa željama vernika.

Ta tkanina, koja se čuva iza blindiranog stakla u torinskoj kapeli, iznosi se pred javnost samo u posebnim situacijama.

U 16. veku je milanski nadbiskup, kasnije kanonizovani Karlo Boromeo, želeo da se moli pred pokrovom dok je u Milanu harala kuga.

Kako se navodi u vatikanskim dokumentima, vojvoda od Savoje je 1578. godine odlučio da prenese posmrtni Hristov pokrov iz francuskog Šamberija u Torino.

Nadbiskup Karlo je peške otišao u Torino, moleći se i posteći na putu.

Skeptici tvrde da je tkanina na kojoj se ocrtava figura razapetog čoveka srednjovekovni falsifikat. Vernici pokrov smatraju jednim od najznačajnijih dokaza o Isusovom raspeću.

Torinski pokrov pripada Vatikanu, koji je dozvolio naučno testiranje.

(Beta)