Папа Фрања служио Ускршњу мису у празној базилици Светог Петра: Ускрс нуди поруку наде у овом најмрачнијем часу за људе

 Ускрс нуди поруку наде у „најмрачнијем часу“ за људе, рекао је вечерас папа Фрања на миси у базилици светог Петра, на којој никога није било због пандемије корона вируса.

„Они су, као и ми, видели драму патње, неочекиване трагедије која се десила изненада. Видели су смрт и она им је притисла срца. Бол је био помешан са страхом. И тада је постојао страх од будућности и свега што ће морати поново да се изгради. За њих, као и за нас, то је био најмрачнији тренутак“, навео је поглавар Католичке цркве.

Ускршња миса у базилици је међу најсимболичнијим церемонијама у Ватикану. Верници улазе у мрак, изузев светлости свећа. Сам папа држи високу ускршњу свећу. Онда се светла у цркви упале, као знак радости.

Али ове ноћи, црква је била осветљена и веома се видело да је празна, а кораци папе и његове малобројне пратње јасно су се чули док су ишли ка олтару.

Фрања је поручио верницима да посеју „семе наде малим гестовима бриге“.

„Вечерас добијамо фундаментално право које нам никада не може бити одузето: право да се надамо“, рекао је он.

Папа је, ипак, признао да није лако бити оптимиста рекавши да „док дани пролазе и страх расте, чак и најјача нада може да се распе“.

Фрања је описао ускршњу поруку као „поруку наде“ и позвао хришћане да буду „гласници живота у времену смрти“.

Корона вирус је натерао цркву да ове године одустане од традиције према којој папа на предускршњој миси крштава одрасле који примају католичку веру.

Раније данас је Торински покров, посмртна тканина за коју неки верују да је њоме био прекривен Исус, изложен у капели у Торину и приказан на снимку уживо не би ли подстакао наду у људима у време пандемије.

Папа је поздравио иницијативу торинског надбискупа, рекавши да је приказивање покрова у складу са жељама верника.

Та тканина, која се чува иза блиндираног стакла у торинској капели, износи се пред јавност само у посебним ситуацијама.

У 16. веку је милански надбискуп, касније канонизовани Карло Боромео, желео да се моли пред покровом док је у Милану харала куга.

Како се наводи у ватиканским документима, војвода од Савоје је 1578. године одлучио да пренесе посмртни Христов покров из француског Шамберија у Торино.

Надбискуп Карло је пешке отишао у Торино, молећи се и постећи на путу.

Скептици тврде да је тканина на којој се оцртава фигура разапетог човека средњовековни фалсификат. Верници покров сматрају једним од најзначајнијих доказа о Исусовом распећу.

Торински покров припада Ватикану, који је дозволио научно тестирање.

(Бета)