Pakistan plaća visoku cenu američkom ratu protiv Al Kaide

Vašington, 1. novembra – Glavni američki saveznik u „ratu protiv terora”, Pakistan, nije baš oduševljen ulogom koja mu je dodeljena i smatra da ovog angažmana ima više štete nego koristi. Uz to, nije baš uveren i da je partnerstvo sa najvećom svetskom silom baš iskreno.

Ovo je glavna poruka koja je sasvim otvoreno predočena šefici američke diplomatije dok je prošle nedelje lično, puna tri dana, u svojevrsnoj „ofanzivi šarma”, pokušavala da Pakistance uveri kako SAD brinu za njihovu dobrobit i da zajedno mogu i moraju da učine više da bi se rat u susednom Avganistanu uspešno priveo kraju.

U poseti koja nije, kao što to obično biva, bila ispunjena samo susretima sa predsednikom, premijerom i ministrima, nego je Hilari Klinton održala čak tri direktno prenošena „okrugla stola” sa urednicima i novinarima pakistanskih medija, imala posebne susrete sa ženama i studentima, posetila plemenske vođe u pograničnom području, obišla neka islamska svetilišta i domaćinima delila komplimente o svemu, počev od njihove kulture do hrane – preovlađujući ton je bio da je Amerika arogantna i neosetljiva na pakistanske probleme.

Naviše mesta, državnoj sekretarki je prebačeno da Pakistanci plaćaju veoma visoku cenu u američkom ratu protiv Al Kaide. „Madam, mi vodimo rat koji nam je nametnut: to nije naš, to je vaš rat”, neuvijeno joj je rekao jedan novinar. „Vi ste imali jedan 11. septembar, mi ga imamo svaki dan”, poručila joj je jedna učesnica na sastanku sa odabranim predstavnicama pakistanskih žena, koje su u istu kategoriju stavile terorističku diverziju u kojoj je, prvog dana posete američke delegacije, u Pešavaru poginulo 115 ljudi, sa bombardovanjem navodnih skrovišta Al Kaide na pakistanskoj teritoriji u kojima je i mnogo „kolateralne štete” – nastradalih civila. „Vaše prisustvo ovde nije dobro za mir”, konstatovao je jedan učesnik sastanka sa plemenskim vođama u Severozapadnoj graničnoj pokrajini, gde se, kako tvrde američke obaveštajne službe, kriju Osama bin Laden i jezgro Al Kaide, zbog kojih je pre osam godina i počelo američko ratno angažovanje u Avganistanu.

Cilj posete američke državne sekretarke, u čijoj pratnji je bio i specijalni izaslanik za ovaj region Ričard Holbruk, ali je njegovo prisustvo bilo sasvim u pozadini, bio je da zaustavi rastući talas antiamerikanizma, koji je zapljusnuo pakistanske medije, naročito posle objavljivanja paketa američke pomoći od 7,5 milijardi dolara, raspoređenih na pet godina. Uslovi kontrole kako se ta pomoć troši, koje je usvojio Kongres, doživljeni su kao narušavanje pakistanskog suvereniteta.

Uzaludna su u takvom kontekstu bila nastojanja da se domaćini odobrovolje personalizovanjem diplomatije: podsećanjem da je u Islamabad prispela baš na svoj rođendan, da ima isto godina (62) kao i nezavisni Pakistan, da je, dok je bila prva dama, iz vašingtonskih restorana poručivala pakistanske specijalitete, da rado nosi „šalvar kamiz”, tradicionalni kostim pakistanskih žena koji se sastoji od širokih pantalona i dugačke bluze i slično... Sve to su poništavala direktna, i kako su ocenili američki izveštači iz njene pratnje, nimalo diplomatska kontrapitanja, poput onog koje je postavljeno na susretu sa predstavnicima pakistanske mlade generacije: „Zašto se na svakog studenta koji traži američku vizu gleda kao na teroristu”.

Klintonova je pokušala da uzvrati konstatacijom kako „neki elementi” u pakistanskim vlastima znaju gde se nalaze lideri Al Kaide, ali da povodom toga ništa ne preduzimaju. To je bila aluzija na delove pakistanske obaveštajne službe, kojoj se pripisuje da je formirala talibanski pokret i da je u dosluhu sa američkim neprijateljem broj jedan, Osamom bin Ladenom.

Sve u svemu, pokazalo se da su Amerikanci frustrirani Pakistanom, a Pakistanci Amerikom.Kako cela poseta ne bi bila doživljena kao potpuni fijasko, državna sekretarka je Islamabad napustila sa kompromisnom porukom – da je ipak više onoga što SAD i Pakistan spaja, nego što ih deli.

(Politika)