"Otadžbina": Vučić tokom sedam godina vlasti nikada nije bio na Gazimestanu zato što se gnuša kosovskog mita i kneza Lazara

 Obeležavanje Vidovdana kao simbola srpskog stradanja na Gazimestanu ove godine proteklo je u znatno većem broju prisutnih u odnosu na prošlu godinu. Više od dvadeset autobusa sa registarskim tablicama iz centralne Srbije je bilo prisutno na obeležavanju. Sve skupa bilo je oko 2000 ljudi. Ono što posebno raduje jeste da među onima koji su stigli autobusima bili isključivo mladi ljudi u proseku oko 25 godina što garantuje da se narod Srbije ne miri sa gubitkom južne srpske pokrajine koju predsednik Srbije namerava da ustupi Albancima. To nisu sendvičari Aleksandra Vučića sa dnevnicom od 2000 dinara nego iskreni rodoljubi koji sami snose svoje troškove odlazeći na dosta rizičnu lokaciju.

Ono što je još upadljivo na Gazimestanu nije bilo predstavnika državnih organa Republike Srbije pa ni „šiptarskih“ gradonačelnika iz Vučićeve „Srpske liste“. Interesantno je da se u sedam godina vladavine Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić nikada nije pojavio na Gazimestanu. Najmanje su dva bitna razloga zbog čega njega tamo nema. Prvi, kako sam kaže, jer se on gnuša kosovskog mita, Nebeske Srbije i Svetog Kneza Lazara. Tokom poslednjeg sastanka sa turskim predsednikom Erdoganom bio je pun hvale i divljenja za turskog sultana Murata, pobednika u Kosovskom boju, kako sam kaže. Drugi razlog je taj što se boji zvižduka srpskih patriota koji predsednika Srbije doživljavaju kao izdajnika imajući u vidu da je potpisnik Briselskog sporazuma koji je katastrofalan po srpske nacionalne i državne interese. Zvižduci koje je doživeo pre par godina Tomislav Nikolić jasno ga opominju da ni on ne bi bolje prošao.

Na Gazimestanu nema njegovih sendvičara ni metalnih ograda koji treba da ga sačuvaju od reakcije nezadovoljnih građana.

Prisustvo velikog broja srpskih vladika na čelu sa Mitorpolitom Amfilohijem Radovićem je jasno upozorenje Aleksandru Vučiću da digne ruke od najavljene predaje Kosova i Metohije. Ovo je bitno stoga jer je Srpska pravoslavna crkva sačuvala svoj integritet u Crnoj Gori bez obzira na dogovor Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića da u crnogorskoj skupštini donesu zakon kojim se oduzimaju od Srpske pravoslavne crkve srpske svetinje i manastiri. Na svoj podmukao način predsednik Srbije je uputio zahtev Venecijanskoj komisiji uz sledeću konstataciju, ako stav Komisije bude u korist SPC onda je to njegova zasluga, ali ako je stav Komisije negativan onda je predsednik Srbije učinio sve što je u njegovoj moći da sačuva imovinu SPC. Ovu prljavu političku igru na radost svih Srba presekao je Vaseljenski patrijarh Vartolomej koji je pomalo brutalno poslao pismo Milu Đukanoviću da se priznanju Crnogorske pravoslavne crkve ne nada.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ ipak preporučuju Mitropolitu Amfilohiju Radoviću da se uopšte ne libi da baci anatemu na predsednika Srbije jer je sudbina Kosova i Metohije previše dragocena za vaskoliko srpstvo

Razlog ovih nečasnih namera predsednika Srbije krije se u želji da oslabi položaj Mitropolita zetsko-primorskog koga smatra glavnim stožerom odbrane Kosova i Metohije. Mitropolitu posebnu težinu daje odluka srpske Patrijaršije iz 1752. godine donešena u Sremskim Karlovcima gde se Eparhija zetsko-primorska obavezuje da bude egzarh pećkog trona.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ ipak preporučuju Mitropolitu Amfilohiju Radoviću da se uopšte ne libi da baci anatemu na predsednika Srbije jer je sudbina Kosova i Metohije previše dragocena za vaskoliko srpstvo da bi se dozvolilo vlastodršcu iz Čipuljića kod Bugojna da se njime igra.

Na sever Kosova i Metohije stigao je direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić koji je trebao da otvori prvu fazu vodovoda za sever Kosova i Metohije. Posle jasnog upozorenja separatista iz Prištine od te namere je odustao imajući u vidu negativno iskustvo kada ga je ROSU policija kao poslednju džukelu vodila ulicama Prištine. Delovao je preplašeno i uznemireno podsećajući na žalosnu sovu. Kao metak posle svečane akademije na Univerzitetu Priština sa sedištem u Kosovoskoj Mitrovici pobegao je za Beograd.

U poslednje vreme Aleksandar Vučić mnogo voli da citira srpskog književnika i jednog od osnivača Demokratske stranke Srbije Borislava Pekića imputirajući mu da je želeo da se Srbija odrekne Kosova i Metohije što je gnusna laž. Čak naprotiv, Borislavu Pekiću kao srpskom nacionalisti više od tri decenije komunistička vlast nije dozvolila dolazak u Beograd. Njegovo političko geslo prilikom osnivanja DSS-a je glasilo: demokratsko ili nacionano – ne, demokratsko i nacionalno – da. Da je živ teško da bi prihvatio tiraniju i diktaturu sa primesama fašizma koju prezentuje režim Aleksandra Vučića. U svoje vreme nije se slagao sa Slobodanom Miloševićem, a možemo da pojmimo koliko bi se tek gnušao primitivnog, razbojničkog i uličarskog sistema sadašnjeg predsednika Srbije.

Kosovska Mitrovica
29.06.2019. godine

(NSPM)