„Otadžbina“: Umesto što se bavi klevetanjem političkih protivnika, Vučić bi trebalo da raspiše izbore na severu KiM

Poslednja konferencija za štampu predsednika Srbije sa visokim rukovodstvom Republike Srpske protekla je neuobičajeno i u najmanju ruku neprikladno. Naime, na tom svom javnom nastupu Aleksandar Vučić se na posredan način obračunavao sa stavovima Narodnog pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ i na primitivan i lažljiv način svojstven samo njemu napadao na predsednika Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ Slavišu Ristića. On govori da je predsednik „Otadžbine“ primio od separatističkih vlasti, kako kaže, na stotine hiljada evra što je bezočna i masna laž.

Na istoj konfrenciji za štampu predsednik Srbije kaže da Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ patriotiše. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ ne patriotiše nego je od 1999. do 2012. godine žestokom političkom borbom, mirnim metodama kroz proteste, barikade i demonstracije sačuvao institucije Republike Srbije

Aleksandar Vučić na već svoj trivijalan način diskredituje protivnike tako što pred televizijskim kamerama vadi neke papire u kojima navodno stoji ono što predsednik tvrdi a to je po običaju montirana laž. Na samom papiru može da stoji i uputstvo kako se sadi kukuruz ali to ne sprečava predsednika da izmišljenim činjenicama napada svoje političke protivnike.

Sem ovakve diskreditacije predsednik prema svojim političkim protivnicima primenjuje i nasilje. Opravdano se sumnja da je pre nekoliko godina članu predsedništva Narodnog pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ Marku Jakšiću zapaljen automobil samo zato što je opravdano kritikovao predsednika zbog izdaje nacionalnih i državnih interesa.

Na kuću predsednika Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ 2016. godine je bačena bomba i pucano na sam objekat kojom prilikom su porazbijana sva stakla na prozorima. Povod, tog dana su bili izbori i postojao je bilbord sa slikom Aleksandra Vučića. Neko je na sliku predsednika dodao keče pa je predsednik Srbije posumnjao da iza toga stoji Slaviša Ristić koji je bio kandidat za poslanika na tim izborima.

Prostorije Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ su na brutalan način zapaljene opet posle jednog saopštenja u kome se kritikuje Aleksandar Vučić. Manir našeg predsednika da se tako sveti svojim političkim oponentima je dobro poznata stvar.

Predsednik Srbije na istoj konferenciji polemiše sa stavovima Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ optužući ih da oni napadaju državu. U poslednjem saopštenju „Otadžbine“ stoji da se predsednik Srbije ponaša u stilu Luja XVI čija je poznata krilatica, država to sam ja. Predsednik Srbije to isto smatra za sebe i zato svaki napad na njega tumači kao napad na državu.

Prostorije Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ su na brutalan način zapaljene opet posle jednog saopštenja u kome se kritikuje Aleksandar Vučić

Stvari stoje sasvim drugačije, upravo Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ brani državu od Aleksandra Vučića. Predsednik Srbije mimo ustava i zakona ukida srpske registarske tablice na KiM proglašavajući to ukidanje malom taktičkom pobedom. U isto vreme dok traje kriza oko registarskih tablica po nalogu predsednika Srbije Ana Brnabić u Berlinu potpisuje dokument kojim se separatističkim registarskim tablicama, ličnim kartama, saobraćajnim i vozačkim dozvolama omogućava nesmetan prolaz kroz Srbiju što je opet mimo ustava i zakona Republike Srbije. I pre nekih mesec dana dok traje kriza oko registarskih tablica vlada „Kosova“ donosi odluku o izgradnji tri kasarne u opštini Zubin Potok. Dve su izgrađene, jedna tek treba da se gradi.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ ne patriotiše ali zato Aleksandar Vučić izdajiše

Na istoj sednici separatistička vlada je donela i odluku o eksproprijaciji zemljišta na kome kasarne treba da se grade. Ministar u toj vladi predsednik „Srpske liste“ Goran Rakić glasao je za tu odluku vlade. Normalno je, po nalogu predsednika Srbije. Tako vrhovni komandant Vojske Srbije pravi neprijateljske kasarne na teritoriji Srbije što je politički presedan. Zato u istoriji Srba počev od dinastija Svevladovića, Drvenarevića, Nemanjića, Hrebeljanovića, Brankovća, Obrenovića, Karađorđevića izdajnika takvog formata na vladarskom tronu Srbije nije bilo.

Na istoj konfrenciji za štampu predsednik Srbije kaže da Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ patriotiše. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ ne patriotiše nego je od 1999. do 2012. godine žestokom političkom borbom, mirnim metodama kroz proteste, barikade i demonstracije sačuvao institucije Republike Srbije. Čak i one koje su 1999. godine napustile Kosovo i Metohiju kao što je Univerzitet iz Prištine su vraćene u južnu srpsku pokrajinu. A onda je došao Aleksandar Vučić i sepratistima predao i policiju, i sudstvo, i telekomunikacije, i civilnu zaštitu, i energetiku, itd. Stoga Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ ne patriotiše ali zato Aleksandar Vučić izdajiše.

Ako stvarno predsednik Srbije želi na delu da pokaže svoj patriotizam on bi morao da raspiše lokalne izbore na severu Kosova i Metohije na šta je dužan po Ustavu i zakonu Repulblike Srbije a šta on ne radi već punih deset godina

Ako stvarno predsednik Srbije želi na delu da pokaže svoj patriotizam on bi morao da raspiše lokalne izbore na severu Kosova i Metohije na šta je dužan po Ustavu i zakonu Repulblike Srbije a šta on ne radi već punih deset godina. Na nesreću srpskog naroda predsednik Srbije nema hrabrosti za takav politički korak. On i njegova SNS su 2010. godine učestvovali na lokalnim izborima u Kosovskoj Mitrovic koje je raspisala Skupština Srbije.

Predsdnik Srbije umesto što daje blagoslov za izgradnju kasarni u kojima treba da boravi vojska Kosova i ROSU policija morao bi da pokrene snažnu političku akciju za povratak do 1000 vojnika i policajaca predviđenih Kumanovskim sporazuom. Nažalsot, Aleksandar Vučić nije kadar da to uradi jer nema dovoljno kuraži.

Mogao bi i da poništi Briselski sporazum jer ga sepratisti nisu ispoštovali.

Mogao bi i da odlučivanje o statusu KiM vrati u UN a ne samo da deset godina opravdano kritikuje Borisa Tadića a ne čini ništa da političku štetu popravi. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je u dva navrata nosio peticiju Aleksandru Vučiću u kojoj se tražilo da se o sudbini KiM odlučuje u Savetu bezbednosti a ne u Briselu. Prvi put je peticiju potpisalo 30 hiljada ljudi, drugi put 21 hiljada.

Mogao bi Aleksandar Vučić, makar za to ne mora da pita svoje mentore, da Kancelariju odnosno bolje reći ministarstvo za KiM detašira i locira u Rašku. Ministar bi morao da bude lice koje živi na Kosovu i Metohiji i koje će svaki dan da putuje do svog radnog mesta. I svi službenici u tom ministrstvu morali bi da budu sa Kosova i Metohije. Pa kad ih neko pita gde rade, oni bi mogli sa punim pravom da kažu u Vladi Srbije. Ministar neka bude i iz Srpske napredne stranke ili pak Socijalističke partije Srbije svejedno. Bojimo se da i od ove inicijative neće biti ništa.

Pre neku godinu je predsednik Srbije, koji je tada bio šef svih obaveštajnih službi Srbije, izjavio da iza ubistava srpskih madića u kafiću „Panda“ u Peći stoje srpske bezbedonosne službe. Kako tu svoju tvrdnju nije potkrepio nikakvim dokazima predsednik Srbije bi morao da se izvini roditeljima ubijenih kao i svim građanima Srbije. Ovu tvrdnju danas Priština koristi kao dokaz da ne oni nego vlast u Srbiji bavi se podmetnutim zločinačkim koracima čak i protiv sopstvenog naroda. Eto na koji način predsednik Srbije brani nacionalne i državne interese.

Kosovska Mitrovica 
27.11.2022. godine