Otadžbina: Takozvani "Svesrpski sabor" potpuno marginalizovao KiM i poslužio da se prikrije kosovska izdaja

Protekli tzv. Svesrpski sabor u organizaciji Aleksandra Vučića i Milorada Dodika kada je u pitanju južna srpska pokrajina je doživeo fijasko. Osim jedne uopštene formulacije o Rezoluciji 1244SB pitanje Kosova i Metohije je na totalnim marginama ovog pompezno nazvanog Svesrpskog sabora.

Mnogi su očekivali da će sabor da raspravlja recimo o Francusko-nemačkom predlogu koji je u suštini fatalan za srpske nacionalne i državne interese jer je Aleksandar Vučić prihvatio kao predsednik Republike Srbije da se odrekne južne srpske pokrajine. Naime u tački dva ovog Francusko-nemačkog predloga stoji da Srbija prhvata teritorijalnu celovitost, nezavisnost i suverenost Kosova i Metohije. To je predsednik Srbije prhvato u Briselu a u Ohridu se obavezao da će odbredbe Francusko-nemačkog predloga da sprovede u delo što je on faktički već započeo.

Vučić je prihvatio separatističke registarske tablice, kao i lična dokumenta i isprave samoproglašene republike Kosovo. Vlast u Beogradu se bez borbe odrekla dinara koji je još 2000. godine odlukom UNMIK-ove administracije priznat kao zvanična moneta

Prihvatio je separatističke registarske tablice, kao i lična dokumenta i isprave samoproglašene republike Kosovo. Vlast u Beogradu se bez borbe odrekla dinara koji je još 2000. godine odlukom UNMIK-ove administracije priznat kao zvanična moneta. Aleksandar Vučić kaže da on to nije potpisao ali po međunarodnom pravu ako predsednik jedne države ili predsednik vlade ili čak ministar spoljnih poslova usmeno prihvate jedan sporazum on je u suštini validan. Predsednik to zna ali ga ništa ne košta da obmanjuje sopstveni narod da se on nije odrekao južne srpske pokrajine ali prihvatanjem Francusko-nemačkog predloga pred brojnim zvaničnicima i medijima on je to učinio.

Ovakvo fleksibilno ili bolje reći izdajničko delovanje predsednika Srbije pohvalio je i američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil u izjavi za Glas Amerike. On je zadovoljan ponašanjem Beograda kada je u pitanju odnos prema samoproglašenoj republici Kosovo i što se njega tiče za vlast ima samo reči hvale. Iz tog razloga je i ambasador podržao sadašnju vlast tokom preteklih izbora kako 17. decembra tako i tokom lokalnih izbora 2. juna. I ne samo to, privoleo je i podelio srpsku opozciju da izađe na lokalne izbore. Narod bi to simbolično preveo - ja tebi teritoriju a ti meni vlast u Srbiji.

U saborskoj dekleraciji se posebno potencira kao i u izjavi američkog ambasadora Glasu Amerike mir i stabilnost na Balkanu za koji se predsednik Srbije posebno zalaže. Oni koji malo duže pamte mogu samo da konstatuju da je predsednik Srbije doživeo ozbiljnu mentalnu i duhovnu transformaciju. On je kao poslanik Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije za govornicom pričao da za jednog ubijenog Srbina treba ubiti što Bošnjaka. Sada je aterirao i postao čovek mira i stabilnost u regionu.

Na Svesrpskom saboru, što je sasvim pohvalno, govorilo se i o podizanju spomen parka, muzeja stradalim Srbima u Jasenovcu i u Donjoj Gradini. Ali nismo čuli zašto je sabor indiferentan prema inicijativi crnogorskog parlamenta da se zločin u Jasenovcu proglasi za genocid. Ovo tim pre jer su tu bili prisutni i Andrija Mandić i Milan Knežević srpski prvaci iz Crne Gore.

U suštini ceo sabor je prosipanje iz šupljeg u prazno i njegov jedni cilj je da maskira i zamagli izdaju KiM od strane predsednika Srbije

U suštini ceo sabor je prosipanje iz šupljeg u prazno i njegov jedni cilj je da maskira i zamagli izdaju KiM od strane predsednika Srbije. Od strane predsednika Srbije smo i čuli da će njegov govor u Ujedinjenim nacijama srpski đaci u budućnosti vrednovati kao pravi primer patriotizma i rodoljublja. Nije u pravu predsednik Srbije. Srpska deca će učiti u školama nešto drugo. A to je da je Aleksandar Vučić najveći izdajnik u istriji srpskog naroda jer je teritoriju na kojoj je nastala i srpska duhovnost i srpska državnost predao našim vekovnim neprijateljima Albancima.

Na Saboru je bio prisutan i srpski patrijarh Porfirije za čije vreme Srbija polako ali sigurno gubi južnu srpsku pokrajinu a da crkva nad tom pojavom ostaje nema. Čak naprotiv, više se ponaša kao filijala SNS nego kao ozbiljna duhovna organizacija srpskog naroda. Možda je tome razlog i taj da su predsednik Srbije i srpski patrijarah u bliskim rodbinskim vezama. Uostalom bez nastojanja predsednika Srbije sigurno je da SPC ne bi priznala autokefalnost Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Tim postupkom Srbija se odrekla brojnih svetinja koje su Nemanjići, Brankovići, Mrnjavčevići, Dejanovići i brojna druga vlastela gradili u Makedoniji. Mnogo veći broj manastira je srpski kralj Milutin, koji važi za vladara koji je podigao 42 svetinje, podigao u Makedoniji nego na Kosovu i Metohiji. Bojimo se da onaj ko je bio u stanju da se odrekne srpskog nasleđa u Makedoniji to sutra ne učini sa srpskim nasleđem u južnoj srpskoj pokrajini.

Kako radili tako nam Bog pomogao.