„Otadžbina“: Vučić u Briselu prihvatio nezavisnost, integritet, suverenost i samoopredeljenje separatista

Prihvatanje francusko-nemačkog predloga bez ikakvih izmena od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića za Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ nije nikakvo iznenađenje. To je samo zadnji čin svih prethodnih radnji u zadnjih deset godina koje je predsednik Srbije sprovodio u cilju stvaranja još jedne albanske države na Balkanu ili bolje reći Velike Albanije. Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je detaljno i hronološki sve nečasne i izdajničke korake Aleksandra Vučića beležio i izdao knjigu koja u svakom slučaju može da posluži kao sudska građa u krivičnom postupku za delo nacionalne veleizdaje srpskog suverena i diktatora.

Sinoćno pojavljivanje predsednika Srbije koji je pokušao da objasni svoju izdaju u Briselu pokazalo je licemerje, bezobrazluk i čoveka bez stida i srama koji je olako predao 16% državne teritorije samo iz razloga da bi sačuvao sopstvenu vlast. Kaže da nije pogazio Ustav Republike Srbije potcenjujući pamet sopstvenih građana jer u francusko-nemačkom predlogu doslovce stoji da Srbija prihvata nezavisnost, teritorijalni integritet i suverenost kao i samoopredeljenje separatista u Prištini. Aleksandar Vučić prihvata i himnu, i grb, i pasoše, i dokumenta te secesionističke tvorevine. Pristao je da otvori i diplomatsku misiju (ambasadu) Prištine u Beogradu. Tvrdeći da prihvatanjem tih činjenica on nije pogazio Ustav Republike Srbije govori o tome da je predsednik u sukobu sa zdravom logikom.

Prihvatanjem francusko-nemačkog predloga Aleksandar Vučić je otvorio put ulaska Kosova u NATO pakt kao i stvorio dobru pretpostavku za stvaranje Velike Albanije jer se odrekao južne srpske pokrajine

Međutim, ono što predstavlja iznenađenje jeste pasivan odnosno indiferentan stav Srpske pravoslavne crkve i patrijarha Porfirija. Aleksandar Vučić čak kaže u sinoćnom obraćanju da je SPC bila upoznata sa svim izdajničkim koracima predsednika Srbije. Ćutanje je znak odobravanja. U francusko-nemačkom predlogu stoji da samoproglašena republika Kosovo treba da potpiše nekakav dokument sa SPC. To jednostavno znači da naslednik trona Svetog Save potpisujući bilo kakav dokumenat sa Prištinom on tu separatističku tvorevinu priznaje.

Prihvatanjem francusko-nemačkog predloga Aleksandar Vučić je otvorio put ulaska Kosova u NATO pakt kao i stvorio dobru pretpostavku za stvaranje Velike Albanije jer se odrekao južne srpske pokrajine. U toj Velikoj Albaniji već postoji Albanska pravoslavna crkva priznata od ostalih pravoslavnih crkava koja će želeti da srpsko duhovno nasleđe prigrabi. Isto onako kao što su radili Makedonci koji su brojne zadužbine Nemanjića, Brankovića, Mrnjavčevića, Dejanovića oteli od srpskog naroda. Priznanjem autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije i SPC odrekla se ove kulturne zaostavštine i brojnih zadužbina srpskih velmoža.

Neobjašnjivo je i ćutanje eparhije raško-prizrenske kao i egzarha pećkog trona mitropolita Joanikija. Reakcije na ovu izdaju od predsednika Srbije nema ni iz Republike Srpske kao ni Srba iz Crne Gore koji su na talasu kosovskog zaveta srušili Mila Đukanovića. Ono što pokazuje da je ovaj sramotni čin izdaje dugo pripreman pre svega od zemalja Zapada govori i držanje Srpske akademije nauka i umetnosti čiji se predsednik Vladimir Kostić proslavio tokom svojih dva mandata upornim ponavljanjem da Srbija mora da se odrekne Kosova i Metohije.

 Aleksandar Vučić još kaže da nismo prihvatili francusko-nemački predlog prestale bi investicije zemalja Zapada. Koja podvala. Sve te investicije ne vrede ni hiljaditi deo Kosova i Metohije

Pomoć u ovom nečasnom činu izdaje predsednika Srbije jesu i poruke Ivice Dačića predsednika Socijalističke partije Srbije. On je 26. i 27. februara govorio da moramo da damo punu podršku Aleksandru Vučiću tokom briselskih pregovora u prihvatanju nezavisnosti, teritorijalnog integriteta i suvereniteta otcepljenom delu državne teritorije Srbije. Sigurno je da bez ovakve podrške Aleksandar Vučić sam se ne bi usudio da se odrekne južne srpske pokrajine.

U svojoj odbrani zašto je pristao na francusko-nemački predlog predsednik kaže da je to uradio zbog toga da Srbija ne bi ratovala. Predsednik po običaju laže jer je Srbija skoro u dlaku isti ovakav predlog odbila 2007. godine pa niti je ratovala niti je imala bilo kakve sankcije zbog toga. Aleksandar Vučić još kaže da nismo prihvatili francusko-nemački predlog prestale bi investicije zemalja Zapada. Koja podvala. Sve te investicije ne vrede ni hiljaditi deo Kosova i Metohije. Znamo da u svim udžbenicima geografije i poznavanja prirode i društva, koje očito Aleksandar Vučić nije čitao, stoji da 85 posto rudnog bogatstva Srbije nalazi se na Kosovu i Metohiji.

Još jedna prevara je evidentna na delu kojom predsednik Srbije pokušava da obmane svoje građane. To je tzv. Zajednica srpskih opština koja treba da poslednje institucije srpske države koje su prisutne na KiM a to su zdravstvo, prosveta, socijala i kultura preda ZSO koja je u pravno-političkom sistemu samoproglašene republike Kosovo. Ovo bi bio poslednji čin izdaje i definitivni raskid srpske države i sa Srbima na KiM kao i sa još uvek prisutnim ingerencijama srpske države na ovom području.

Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ očekuje da Srpska pravoslavna crkva u narednom periodu bude dostojna svoje istorijske odgovornosti i da preko različitih vidova otpora, organizovanja litija spreči najavljenu izdaju koja se sprovodi putem francusko-nemačkog plana koji u suštini znači odricanje Srbije od Kosova i Metohije. To je dug crkve i prema Svetom Savi, prema Svetom Knezu Lazaru i svim srpskim mučenicima koji su se borili i za prava srpskog naroda ali i za teritoriju na kojoj on živi. Treba kazati da samo u Pećkoj patrijaršiji postoje grobovi osam srpskih patrijarha što nas obavezuje da ne dozvolimo da njihove mošti budu na zemlji naših vekovnih protivnika i neprijatelja. Bojimo se da ako se i dalje ćutanje crvke nastavi da ona postaje saučesnik u izdaji koju Srbiji priređuje Aleksandar Vučić.

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“