Hronika | |||
„Otadžbina“: Nažalost, teritorijalni integritet i suverenitet Srbije danas ne čuva srpska vlast, već Putin i ruski veto |
utorak, 04. januar 2022. | |
Izjava Edite Tahiri, jedne od lidera političke elite u Prištini, generalno odražava stav separatističke ideologije da Srbi sa Kosova i Metohije mogu da se vrate na svoja ognjišta tek kad Srbija bude priznala samoproglašenu republiku Kosovo. Ovo političko stanovište koje je u suštini i fašisoidno objašnjava zašto su žene Srpkinje od kojih jedna živi u Đakovici a druga u Peći izložene šikaniranju i maltretiranju od strane svojih komšija Albanaca. Srbi Albancima na KiM smetaju svojim brojem pa se zbog toga ubajaju i osobe starije od 80 godina širom KiM u vremnu od 1999. godine do današnjeg dana. Iz tog razloga se i svaki Srbin koji se odluči da se vrati u svoj dom i na pradedovsko ognjište proglašava ratnim zločincem hapsi i trune u albanskim kazamatima. Pa upravo je i stoga organizovan 17. mart 2004. godine kada se krenulo u obračun pre svega sa srpskim selima u okolini Prištine koja su tada jezivo stradala uz proterivanje lokalnog stanovništva. To se odrađivalo uz političko stanovište da Priština mora da prodiše a ona to ne može dok Srbi žive u okruženju tog grada. Ceo ovaj egzodus je isplaniran, projektovan i odrađen uz pomoć BND-a nemačke obaveštajne službe i podršku nemačkih zvaničnika. Zbog toga su vinovnici 17. marta ostali nekažnjeni. Dugo vremena posle 1999. godine zapadni političari proklamovali su ideju - standardi pa status. Pod standardima se podrazumevao povratak više od 250 hiljada Srba. Od ove ideje se odustalo. I onda je najveći broj zemalja Zapada krenuo sa priznanjem samoproglašene republike Kosovo i gde svi pregovori, a naročito današnji, u okviru EU imaju za cilj da se Srbija odrekne svoje južne pokrajine. Glavni posrednik u pregovorima Miroslav Lajčak uostalom je to i priznao. Dok su ponašanje i postupci Zapada svima poznati i razumljivi neobjašnjivo je političko držanje srpskog mesije, cara i diktatora Aleksandra Vučića. U deset godina svoje vladavine on problem povratka interno raseljenih Srba, a kojih nije mali broj, nikada nije spomenuo. Ponavljamo, nikada nije spomenuo! To je za njega uvek bila tabu tema. Možda to i ne čudi imajući u vidu da je on doveden na vlast u Srbiji ne bi li zaokružio državnost samoproglašene republike Kosovo što je on i učinio Briselskim sporazumom. U suštini posle Amerikanaca niko nije više uradio za albansku stvar od Aleksandra Vučića. Kao da su mu rod najrođeniji. Pa i danas sprdajući se sa građanima Srbije, praveći nekakav Otvoreni Balkan što je Soroševa uvertira za „Veliku Albaniju“, Aleksandar Vučić ne govori o povratku Srba na svoja ognjišta. Boraveći više puta u Tirani predsednik Srbije se nikada nije setio da poseti „žutu kuću“ i oda počast na monstruozan način likvidranim i ubijenim Srbima. Aleksandar Vučić preko srpskih leševa gazi samo da bi mogao da ostane na vlasti. Iako njegov veliki prijatelj, kako ga naziva predsednik Srbije, Edi Rama u više navrata govori da je njegov životni san stvaranje Velike Albanije Aleksandru Vučiću to ne smeta da na temlju sužavanja srpskog etničkog prostora on neguje prijateljske odnose sa ovim albanskim ekspanzionistom. Aleksandar Vučić žmuri nad brisanjem granica između samoproglašene republike Kosovo i Albanije iako je ta granica po međunarodnom pravu granica Srbije. Aleksandar Vučić ne reaguje ni na stvaranje zajedničkog elektro-energetskog sistema „Kosova“ i Albanije čime se odriče imovine Republike Srbije u korsit albanskih separatista. Električnu energiju koja je išla iz pravca Raške i Novog Pazara put severa Kosova je presekao i time Srbe prepustio elektro-energetskom sistemu Velike Albanije. Ako je i od predsednika Srbije, mnogo je. Zato samo smena ovog izdajničkog, marionetskog režima stvara pretpostavku da će nove vlasti u Srbiji raditi na ponovnom povratku Kosova i Metohije u svoju maticu. Politički odnos snaga u svetu sve više ide Srbima u prilog tako da će san Edite Tahiri i njenih istomišnjenika u Prištini o srpskom priznanju nezavisnog Kosova ostati samo sanak pusti. Jer čak i da srpski izdajnik prizna nezavisno Kosovo, Kosovo neće postati međunarodni subjekt jer je Ruska Federacija u više navrata nagovestila da će da stavi veto. Nažalost, ali tako jeste, srpski teritorijalni integritet i suverenitet danas ne čuva aktuelna vlast u Srbiji već veto Ruske Federacije sa predsednikom Vladimirom Putinom na čelu. Kosovska Mitrovica |