„Otadžbina“: „Etničko razgraničenje“ koje Aleksandar Vučić predlaže samo je drugo ime za stvaranje Velike Albanije

Tokom 1999. i 2000. godine, na Kosovu i Metohiji je više od 700 naselja, što sela što gradova, ostalo bez Srba. Ovako žestoko etničko čišćenje Srbi nisu doživeli ni u vreme seobe pod Čarnojevićem. Umesto da odlazak 200.000 Srba bude ključni argument u pregovorima između Beograda i Prištine, Aleksandar Vučić je to prihvatio kao sasvim regularnu činjenicu.

Po njemu, etničko čišćenje Srba je sasvim dozvoljeno ako Albanci žele da osvoje teritoriju i na njoj formiraju svoju državu. Iz tog razloga, za šest godina svoje vladavine nikada nije pomenuo povratak 200 hiljada prognanih Srba. Primera radi, koliko smo samo puta od njega čuli da u Štimlju nema Srba i da niko ne želi da ide da živi u Štimlju? Svesno je izbegao da kaže istinu da je do 1999. godine u Štimlju bilo više od 200 srpskih kuća. A postojala je i duševna bolnica, u kojoj su zaposleni pretežno bili Srbi.

Etničko razgraničenje između Srba i Albanaca, koje protežira predsednik Srbije, samo je drugo ime za stvaranje Velike Albanije. Najveću prepreku stvaranju Velike Albanije predstavlja Rezolucija 1244 i Ustav Republike Srbije. Predsednik Srbije pokazuje se kao najveći albanski lobista, jer Rezoluciju 1244 osporava, a sopstveni Ustav, na kojem je položio zakletvu, gazi.

Objavljivanjem namere da će etnički da se razgraniči sa Albancima u srpskim krajevima južno od reke Ibar, prosto je zavladalo beznađe. Skoro 80.000 Srba sprema se da napusti vekovna ognjišta. Vlast provocira „Oluju“ Srba - onu tihu, ali zato efikasnu, jer niko od Srba ne želi da živi u Velikoj Albaniji.

U istoriji Srbi su u seobama odlazili sa Kosova zbog Turaka, Nemaca, terorista UČK. Danas je ova seoba Srba u režiji predsednika Srbije. Ova seoba Srba biće i poslednja, jer više neće imati ko da ode.

Još u ponedeljak je Aleksandar Vučić na konferenciji za štampu najavio da nijedno rešenje za Kosovo neće da napravi bez dogovora sa Srbima iz južne srpske pokrajine. Međutim, već u sredu je predsednik Srbije u turskoj klanici u Šidu (gle, koja simbolika!) promovisao ideju o razgraničenju sa Albancima, odnosno stvaranje Velike Albanije. Šta se to desilo za ta dva dana, ostaje da se nagađa.

U više navrata do sada je Hašim Tači pretio da će „mnoge u Beogradu da zaboli glava zbog novih činjenica u istrazi oko ubistva Olivera Ivanovića“, pa je to možda razlog. Ili je, pak, u pitanju ozbiljno upozorenje od onih koji su Vučića doveli na vlast, pa sada traže da ispuni obećano i preda Kosovo. Ili je možda nešto sasvim treće.

Za Vučića nije važno da li je Srbija ili Albanija, važno je da je Velika

Predsednik Srbije kaže da je on „oduvek bio za ideju razgraničenja sa Albancima“. Malo morgen! Da je on javno prezentovao takva shvatanja, nikada ga Slobodan Milošević ne bi postavio za ministra u svojoj vladi. Koliko se sećamo, a to je bilo ne tako davno, on je promovisao ideju Velike Srbije sa čuvenim granicama Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica. Danas realizuje sa svojim koalicionim partnerima Tačijem i Haradinajem stvaranje Velike Albanije. Za njega nije važno da li je Srbija ili Albanija, važno je da je Velika.

Zadnjih godinu dana predsednik zamajava građane Srbije takozvanim „unutrašnjim dijalogom o Kosovu i Metohiji“. Za to vreme, on intenzivno vodi pregovore s Hašimom Tačijem na različitim mestima, od Njujorka do Pariza. Pretpostavka je da je posrednik u pregovorima sin DŽordža Soroša, Aleks, imajući u vidu njegove česte susrete sa obojicom.

U isto vreme, našim prijateljima u Moskvi na onako servilan način govori da „on vodi pregovore da bi kupio vreme“ i traži svesrdnu pomoć Rusije u odbrani Rezolucije 1244 i očuvanja integriteta i suvereniteta Srbije. Zato i portparol ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova kaže da je Rusija mnogo toga uložila u Rezoluciju 1244.

Postavlja se pitanje šta treba da znači odlazak Aleksandra Vučića 15. septembra u Moskvu – stoga što je doveo u zabludu naše prijatelje jer, pre nego što je izneo ideju o razgraničenju sa Albancima, pristojno bi bilo da se o tome konsultovao i dogovorio s ruskim predsednikom. Uostalom, u maju mesecu, na konferenciji za štampu predsednik Ruske Federacije izjavio je da se nada da će rešenje za Kosovo biti u skladu sa Rezolucijom 1244, što Aleksandar Vučić nije demantovao. Ne mogu se tako obmanjivati prijatelji. A možda Aleksandar Vučić želi da ubedi ruskog predsednika da je u interesu Ruske Federacije da prvo Kosovo, a onda i Srbija uđu u NATO?

Stav Ruske Fereracije koji je iznela Marija Zaharova u Beogradu je kategoričan: „Rešenje statusa Kosova mora da bude u skladu sa Rezolucijom 1244 i Ustavom Republike Srbije“. Ko kaže da Rusi ne mogu da budu veći Srbi od Srba?

Da bi opravdali predaju Kosova i Metohije, brojni režimski mediji prosto se utrkuju u lažima i prevarama da je to „u interesu Srbije i Srba“. Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić naglašava da će u toj Velikoj Albaniji „Srbi imati bolji materijalni položaj“. Sonja Liht izjavljuje da „ako se odreknemo Kosova, iz Srbije više neće odlaziti Srbi, jer će nastupiti ekonomsko blagostanje“. Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da „u slučaju zamrznutog koflikta Srbija gubi sto milijardi evra“. Kakve gluposti! Radi istine, po ruskim izvorima, samo vrednost rudnog bogastva Kosova i Metohije se kreće između četiri i pet hiljada milijardi evra.

U podršci ideji razgraničenja, pripadnici režima Aleksandra Vučića broj Albanaca povećavaju, a broj Srba smanjuju. Nikola Selaković kaže da ih ima milion i 950 hiljada, a Aleksandar Vučić 1,5 miliona. Na poslednjim parlamentarnim izborima na Kosovu broj izašlih Albanaca je bio 420 hiljada, po podacima „centralne izborne komisije republike Kosovo“. Za pretpostaviti je da se njihov broj danas kreće između 800 i 900 hiljada.

Dodik veruje da će Srbijaodricanjem od KiM mnogo lakše pripojitiRS - tužno je što jedan deo srpskog naroda želi da gradi sopstvenu sreću na nesreći drugog dela

U podršci Aleksandru Vučiću možda je najdalje otišao Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske. On kaže da „ako bi Srbija zadržala Kosovo u svom sastavu, onda bi Albanci činili više od 30 odsto stanovništva i na osnovu toga mogli bi da imaju mesto premijera ili predsednika Republike“. Po tim brojkama ispada da Albanaca na Kosovu i Metohiji ima 2,5 miliona. Čak i da je to tačno, a nije, po njemu 70% Srba mora da se boji 30% Albanaca. U Bosni i Hercegovini Srbi čine samo jednu četvrtinu stanovništa u odnosu na Muslimane i Hrvate.

Biće da su Srbi u Bosni mnogo kvalitetniji Srbi, pošto mogu da se izbore sa ovim brojem Bošnjaka i Hrvata, a ovi u Srbiji su manje kvalitetni pa pred Albancima treba da se povlače.

Uopšte, u dobrom delu vlasti Republike Srpske prisutna je ideja da će Srbija, ako se odrekne KiM, mnogo će lakše da pripoji Republiku Srpsku. Tužno je, ali jedan deo srpskog naroda želi da gradi sopstvenu sreću na nesreći drugog dela srpskog naroda. Po međunarodnom pravu, Kosovo i Metohija je Srbija, dok Republika Srpska to još uvek nije. Zato je Kosovo i Metohiju mnogo lakše sačuvati, nego pripojiti Republiku Srpsku.

Neodgovorna i neozbiljna (možda bolje reći izdajnička) politika Aleksandra Vučića ne treba nikoga da iznenadi. Zbog svog porekla, njega za Srbiju mnogo toga ne vezuje. Ni oslobodilački, ni balkanski ratovi, ni brojni ustanci od Prvog, Drugog do Topličkog.

Građane Srbije čude politički stavovi ministra spoljnih poslova Ivice Dačića. Sam kaže da su njegovi poreklom iz Sočanice sa Kosova i Metohije, koji su pre 1912. godine, zbog zuluma od strane Arnauta, morali da napuste zavičaj. On je za podelu Kosova i Metohije, čime nagrađuje one koji vekovima vrše teror nad Srbima, a to su Albanci. Govori da Socijalistička partija Srbije nije izdajnička. Sigurno nije bila dok je na njenom čelu bio neko drugi.

Kosovska Mitrovica, 14.08.2018. godine.

Informativna služba Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“

Videti još:

Aleksandar Vučić: Zalažem se za razgraničenje sa Albancima na KiM; Sporazum Beograda i Prištine biće sveobuhvatan paket koji nije uprošćen i jednostavan