Osam godina od martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji

BEOGRAD – U subotu, 17. marta, navršava se osam godina od izbijanja najvećih etnički motivisanih sukoba na Kosovu od dolaska međunarodnih snaga u pokrajinu, u kojima je 19 civila izgubilo život.

Dvodnevni sukobi na Kosovu izbili su 17. marta 2004. nakon što je UNMIK policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar kod sela Čabra, na severu Kosova.

Masovne demonstracije kosovskih Albanaca, koji su za nesreću dečaka optužili Srbe, izbile su najpre u južnom delu Kosovske Mitrovice, a tokom dana su se proširile na druge delove Kosova.

U dva dana nasilja ubijeno je 19 ljudi (11 Albanaca i osam Srba), a više od 900 osoba je povređeno, među kojima su bili i pripadnici međunarodne i kosovske policije.

U neredima je uništeno ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba napustilo je svoje domove.

Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su u Beogradu i Nišu zapaljene džamije, a u Novom Sadu su demolirana stakla sedišta Islamske zajednice.

U Beogradu su narednog dana demonstrante, u protestnoj šetnji do Hrama Svetog Save, predvodili tadašnji premijer Srbije Vojislav Koštunica, patrijarh Pavle i tadašnji ministar odbrane Boris Tadić.

Nasilje na Kosovu osudili su Savet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.

Tim povodom NATO je odlučio da na Kosovo uputi dodatne trupe. Prvog dana nasilja na Kosovo je doputovao komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori DŽonson, koji je ocenio da je nasilje u pokrajini „organizovano i orkestrirano”.

Stigao je potom i generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Šhefer. Sto američkih vojnika tadasnjeg Sfora iz Bosne i Hercegovine hitno je doputovalo na Kosovo.

Nedelju dana po izbijanju nereda na Kosovo su doputovali tadašnji visoki funkcioneri EU Havijer Solana i Kris Paten, koji su tom prilikom, izjavili da su „užasnuti nasiljem koje se desilo” i uputili zahtev albanskim vlastima da poprave porušeno.

„Užasnut sam brutalnošću, uništenim školama, onemogućavanjem dece da se obrazuju, uništavanjem crkava”, rekao je Solana tokom obilaska ruševina u Kosovu Polju.

EU je 29. marta 2004, zbog nadgledanja saniranja posledica nasilja i angažovanja privremenih vlasti, imenovala Fernanda Đentilinija za specijalnog izaslanika za Kosovo.

Ubrzo je kosovska vlada odlučila da izdvoji pet miliona evra za popravku kuća i saniranje štete na drugim objektima stradalim u martovskim neredima.

U maju 2004. šef UNMIK-a Hari Holkeri podneo je ostavku, tri meseca pre kraja mandata.

U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osoba osumnjičenih da su učestvovale u antisrpskom nasilju.

Na osmu godišnjicu martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji episkop raško-prizrenski Teodosije sa sveštenstvom sutra će u podne u hramu Sv. Nikole u Prištini služiti parastos žrtvama.

Hram koji je i sam stradao u pogromu i bio zapaljen, a koji je potom obnovljen predstavlja za kosovsko-metohijske Srbe simbol tih tragičnih događaja iz 2004. godine, saopšteno je iz informativne službe Eparhije raško-prizrenske.

„U samo dva dana besomučnog nasilja uništene su 34 pravoslavne srpske crkve, prognano je još 5.000 Srba čije su kuće opljačkane i zapaljene”, podsećaju iz Eparhije.

Kako se navodi, u proteklih osam godina obnovljeno je 70 odsto uništene crkvene imovine i uz proces obnove nastavlja se rad na oživljavanju srpskih sredina koje su bile pogođene nasiljem.

Uoči obeležavanja osmogodišnjice martovskog pogrom Srba na Kosovu episkop Teodosije je poručio i da je „u svim našim iskušenjima veća i naša rešenost da ostanemo svoji na svome”.

(Agencije)