Организатори параде зауставили саобраћај на Теразијама

Организатори „параде поноса” критиковали су јуче одлуку о забрани одржавања те манифестације у Београду, сматрајући да је држава капитулирала пред хулиганима, пренео је Танјуг.

Након конференције за новинаре, ЛГБТ активисти су одржали, како су казали, „малу акцију на Теразијама”, где је више чланова на неколико минута зауставило саобраћај у центру града, уз пратњу полиције, носећи транспарент на коме је писало „Љубав. Нормално”, уз повике „Љубав је људско право”.

Возачи су за то време негодовали, а активисти су на кратко офарбали саобраћајницу у центру града у боје дуге.

Представник Организационог одбора „параде поноса” Горан Милетић изјавио је на конференцији за новинаре да не верује да су безбедносне процене толико лоше да скуп није могао да се одржи и додао да је од прексиноћ стигло много порука солидарности активиста из других земаља. „Прајд је могао да се одржи, али је недостајала политичка воља”, рекао је Милетић, додајући да су до четвртка увече организатори имали уверавања да ће се парада одржати.

Он је рекао да су због одлуке да се забрани парада, али и други скупови у граду, десничарске организације, попут „Двери”, јуче славиле.

Чланица Организационог одбора Јованка Тодоровић рекла је да међу представницима ЛГБТ организација нема никога ко се осећа безбедно и поновила да је држава капитулирала пред хулиганима.

Бобан Стојановић, један од организатора, сматра да у Србији нису гарантована сва права свима, и да представници другачијег сексуалног опредељења немају добру заштиту. „Није да прајд није успео, већ је ово званична забрана уставом гарантованог скупа”, рекао је Стојановић, сматрајући да су представници другачијег сексуалног опредељења невидљиви и да су на маргинама друштва.

Организатори „параде поноса” рекли су да су више пута тражили оснивање координационог тела у Министарству за људска и мањинска права, али да то није учињено.

Организатори су поручили да ће инсистирати да се следеће године одржи „парада поноса” и најавили да ће се због угрожавања људских права обратити и Европском суду за људска права у Стразбуру.

(Политика)