Odlazak britanske vojske iz Iraka

Danas se i zvanično završava misija britanskih snaga u Iraku. Povlačenje britanskih vojnika proteklo je u etapama i trajalo je šest godina. Život je u tom periodu izgubilo 179 britanskih vojnika.

Većina britanskih vojnika je već odavno napustila Irak. U drugom po veličini iračkom gradu Basri, koji je bio pod njihovom kontrolom, ostalo ih je još nekoliko stotina. Al Dirvari, urednik liberalnog lista „Šat al Arab“ kaže:

„U Basri je još 400 vojnika i oficira britanske armije. Zvanično, zadatak im je da pomognu u obuci iračkih vojnika, prvenstveno mornarice“.

Što se iskustava građana Basre sa Britancima tiče, Al Dirvari kaže: „Velika Britanija ima iskustvo sa iračkim narodom. Na osnovu iskustva iz istorije Britanci znaju kako mogu da pridobiju Iračane“.

I zaista, retko su se mogle čuti pritužbe na račun britanskih vojnika, mada se mnogi protive prisustvu stranih snaga. Za razliku od Amerikanaca, Britanci su poštovali mentalitet relativno otvorenog islamskog društva. Primera radi: britanski vojnici pridržavali su se saobraćajnih propisa tako da su stajali i u kolonama ispred semafora. S druge strane, od američkih vozila Iračani su morali da budu na rastojanju od sto metara – u protivnom rizikovali su da Amerikanci na njih pucaju.

Tako građani Basre pozitivno ocenjuju britansko angažovanje u gradu. Britanci se nisu mešali ni u politički život – organizovali su okrugli sto sa svim relevantnim grupama u gradu i gradili sportske terene i vrtiće u siromašnim delovima grada.

Sada je Basra bez stranih vojnika, ali sa starim problemima – nema dovoljno ni struje, ni vode. Ove godine voda je poseban problem i Al Dirvari kaže:

„Nivo Šat Al Araba toliko je opao da u rečno korito ulazi morska voda. Voda za piće postala je još više slana i to je veliki problem za ljude“.

Razlog za pad nivoa reke je izgradnja mnogobrojnih brana u Turskoj i Siriji, tako da je opao vodostaj Tigrisa i Eufrata, a i Iranci su podigli brane na njihovim rekama koje se ulivaju u Šat al Arab. 

(Dojče vele)