Одговор Рио Тинта на текст „Дракулић, Шошкић, Поповић и Мијатовић - Од копања литијума само 2,6 евра годишње по становнику Србије“: Груб фалсификат којим се злонамерном манипулацијом чињеница креирају лажне информације

 Компанија Рио Тинто послала је редакцији Нове економије одговор на тврдње бизнисмена Зорана Дракулића и професора Дејана Шошкића, Данице Поповић и Бошка Мијатовића пренетих у тексту: „Дракулић, Шошкић, Поповић и Мијатовић: Од копања литијума само 2,6 евра годишње по становнику Србије“. Одговор компаније преносимо у целости.

„Портал „Нова економија“ је 7. октобра 2024. године објавио чланак „Дракулић, Шошкић, Поповић и Мијатовић: Од копања литијума само 2,6 евра годишње по становнику Србије“, заснован на информацијама из такозване студије о економским ефектима Пројекта „Јадар” коју потписују бизнисмен Зоран Дракулић и економисти Бошко Мијатовић, Даница Поповић и Дејан Шошкић, у којој су објављени и други бројни нетачни наводи које је компанија јавно демантовала.

Ова студија представља груб фалсификат којим се злонамерном манипулацијом чињеница креирају лажне информације које се представљају јавности као економски ефекти Пројекта “Јадар”, а посебно су сумирани у тврдњи да би „од литијума Србија имала 2,6 евра по глави становника годишње“. У овој такозваној студији аутори су изнели бројне нетачне информације о економским ефектима Пројекта „Јадар“ и компанија Рио Тинто принуђена је да реагује да би у циљу истинитог информисања јавности исправила нетачне тврдње.

Рачуница која приказује да би Србија од литијума „инкасирала 2,6 евра по глави становника годишње“ је нетачна, манипулативна и пласирана искључиво са циљем да погрешно репрезентује и намерно умањи економске ефекте Пројекта „Јадар“.

Нетачно је такође да би „Србија, како пише у анализи по пројекцијама Рио Тинта имала занемарљиве приходе по свим основама: 17,4 милиона евра годишње зараде.” Дакле, нетачно је да ће Србија добити само 695 милиона евра током трајања пројекта. Самим тим, кључни аргумент да ће Србија од литијума зарадити 2,6 евра по глави становника је нетачан и евидентно представља још један део кампање дезинформација, посебно имајући у виду да се ова такозвана „студија” објављује само дан пред дискусију у Народној скупштини Републике Србије о предлогу закона којим се тражи забрана експлоатације литијума и бора.

Тачно је да би Србија од реализације пројекта „Јадар“ само на име пореза и рудне ренте приходовала преко 180 милиона евра годишње, што је око 1% прихода тренутног државног буџета Србије. Тачно је и, када се узму у обзир и други главни порези, да би пројекат платио више од 4.800 милиона евра током свог 40-годишњег трајања. (Сви износи су изражени у реалним вредностима, што значи да су већ прилагођени за ефекте будуће инфлације).

Поред овог тачно је и јасно наведено у Студији о процени економског утицаја Пројекта „Јадар“ која је јавно доступна још од септембра 2023. године, да би доприноси пројекта били и следећи:

Планирана инвестиција „Јадар“ пројекта износила би 2,55 милијарди евра (на основу података из 2021. године), што би уједно била и једна од највећих индустријских гринфилд инвестиција у историји Србије.

У фази изградње пројекта „Јадар“ било би отворено 3.500 радних места, а 1.300 запослених би радило на експлоатацији и преради у наредних неколико деценија. У питању су висококвалификована радна места са просечном нето платом већом од 1.100 евра.

Пројекат „Јадар“ би створио прилику за сарадњу са привредним субјектима широм Србије, подржавајући друге активности кроз индиректне и индуковане економске ефекте свог пословања. Када се у обзир узму индиректни и индуковани утицаји, очекивани допринос БДП-у свих обухваћених привредних грана се процењује на 1,9 милијарди евра – што је више од 3% тренутног БДП-а Србије.

Чињеница да Србија располаже стратешки значајним налазиштем литијума има потенцијал да је учини важним учесником борбе против климатских промена на светском нивоу и пожељном инвестиционом дестинацијом. Овај пројекат има прилику да привуче и бројне друге инвестиције, попут произвођача катода, батерија за електрична возила па и саме произвођаче електричних возила. По проценама економске студије све те инвестиције креирале би преко 20.000 послова у великој мери висококвалификованих занимања.

Такође, погрешно је представљено да ће Јадар куповати добра и услуге скоро искључиво од страних добављача. Наиме, Јадар је већ идентификовао стотине производа и услуга који могу бити набављени локално, што ће чинити већину годишњих трошкова на добављаче из Србије. Очекује се да ће пројекат годишње трошити преко 300 милиона евра на снабдевање, од чега би 70 одсто било усмерено на добављаче из Србије.

Тврдња да „цифра од 2,55 милијарди евра предвиђених инвестиција није образложена” је нетачна. Улагање од 2,55 милијарди евра односи се на свеобухватне капиталне трошкове у иницијалним фазама Пројекта, укључујући изградњу рударског и процесног постројења, развој неопходне инфраструктуре, као и спровођење активности у складу са најстрожим еколошким стандардима.

Поводом навода да је једина доступна процена економског ефекта Пројекта Јадар заснована на студији коју је наручила и платила „мало позната лондонска консултантска компанија“ Ерго Стратегy Гроуп, истичемо да се ради о реномираној компанији специјализованој за анализу тржишта, стратешко саветовање и економску процену пројеката у областима рударства, енергетике и инфраструктуре. Ерго Стратегy Гроуп поседује све потребне квалификације да пружи кредибилне анализе и процене, што потврђује њен дугогодишњи рад са великим инвеститорима и водећим стручњацима из индустрије.

Позивамо ауторе и све заинтересоване стране да се информишу из званичних извора, и да се укључе у отворен дијалог о свим аспектима Пројекта Јадар, уз уважавање чињеница и транспарентности. Овим путем позивамо и ауторе текста, професорки Даници Поповић смо већ упућивали позив који је одбила, да се састану са представницима Ерго Стратегy Гроуп и Рио Тинта како бисмо им представили позитивне економске аспекте Пројекта „Јадар”.“

(Нова економија)