Odbor Skupštine Srbije za finansije usvojio predloženi rebalans budžeta za ovu godinu. Siniša Mali: Srbija je druga najbrže rastuća zemlja u Evropi, rebalans je urađen zbog većih prihoda i „EKSPO 2027“

Odbor za finansije Skupštine Srbije prihvatio je predloženi rebalans za ovu godinu u načelu i predložiće parlamentu da usvoji izmene i dopune Zakona o budžetu. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je na sednici Odbora da je osnov za pripremu rebalansa za ovu godinu bila ekonomska situacija i program Srbija 2027 i Ekspo, što će, kako je napomenuo, biti i osnov za pripremu budžeta za 2025. godinu.

Jasno su definisani prioriteti koje država sledi i koje želi da ostvari do 2027. godine, rekao je ministar Siniša Mali na sednici Odbora za finansije.

"Imamo veće prihode od 132,5 milijardi dinara, hteli smo na pravi način da raspodelimo te prihode na ono što je prioritet i što omogućava dalji, ubrzani rast, razvoj i modernizaciju naše ekonomije", rekao je Mali u Skupštini Srbije.

Ministar je naveo da je stopa rasta BDP-a u prvih šest meseci pokazala da je Srbija druga najbrže rastuća zemlja u Evropi, ocenjujući da je to veliki uspeh, te da je naša zemlja odmah iza Malte sa 4,3 odsto rasta BDP-a.

Prema njegovim rečima, cilj je da se taj rast ubrza i da se ide do šest odsto rasta BDP-a kako bi se ubrzao kvalitet životnog standarda i kvalitet infrastrukture u Srbiji.

"Mi ćemo stopu rasta BDP-a do kraja godine imati negde oko 3,7 odsto, 3,8 odsto. Bićemo među top tri, top četiri zemlje u Evropi. Od 2018 godine do danas, Srbija je među pet najbrže rastućih ekonomija u Evropi. Do 2017. godine smo prolazili kroz teške reforme zbog neodgovornosti prethodne vlasti", rekao je Mali.

Naveo je da je kumulativna stopa rasta BDP-a 22,2 odsto i da je Srbija među top pet zemalja.

"Ove godine očekujemo 75 ili 76 milijardi evra BDP-a u Srbiji. Do kraja 2027. godine obećali smo da ciljamo taj visoki cilj od čak 100 milijardi evra. Poređenja radi 2012. godine je bio 33,4 milijarde evra. Rastu nam i plate, rastu nam i penzije", naveo je ministar.

Takođe je ukazao da u prvih šest meseci industrijska proizvodnja raste 2,5 odsto, te da je rast diversifikovan kroz sve delatnosti što, kako kaže, daje sigurnost da se na pravi način vodi ekonomska politika.

Fiskalni savet: Nije ugrožena fiskalna stabilnost, ali se prekida sa jednom dobrom praksom

Rebalansom budžeta za ovu godinu nije ugrožena fiskalna i makroekonaska stabilnost zemlje, i prihodi i rashodi su kredibilno finansirani, ali to je dovelo do povećanja fiskalnog deficita, čime se prekida jedna dobra praksa postepenog uravnoteženja budžeta i propušta se prilika da se više utiče na smanjenje javnog duga, ocena je Fiskalnog saveta Srbije.

Predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović rekao je na sednici Odbora za finansije, na kojoj se razmatra rebalans budžeta, da se povećava fiskalni deficit sa 2,2 odsto učešća u BDP-u na 2,9 odsto učešća u BDP-u.

"I pored toga što su u prethodnom periodu povećani prihodi budžeta za nekih 133 milijarde dinara, odnosno za 1,1 milijardu evra, rast rashoda je bio veći i on je iznosio 198 milijardi, odnosno 1,7 milijardi evra. Kao rezultat takvih kretanja došlo se do povećanja fiskalnog deficita sa 197 milijardi dinara, odnosno 1,7 milijarda evra, na 263 milijarde dinara, odnosno 2,2 milijarda evra", naveo je Paunović.

Kako je dodao, istovremeno se time povećalo i učešće fiskalnog deficita u BDP-u.

"Na ovaj način se prekida jedna dobra praksa u poslednje tri-četiri godine, gde je nakon velikog skoka fiskalnog deficita sa učešćem od 8,6 odsto u BDP-u u kriznoj 2020. godini dolazilo postepeno do uravnotežavanja budžeta sa 8,6, na 4,5, 4,3, 2,2, za 2021, 2022. i 2023. godinu", rekao je Paunović.

Ocenjuje da se sada promoviše "eksplozivnija" fiskalna politika.

Fiskalni savet procenjuje da takva politika može biti korak u pogrešnu smeru.

Ministar je rekao i da je stopa zaposlenosti 51,4 odsto i da nikada veći broj zaposlenih nije bio, dok je stopa nezaposlenosti u drugom kvartalu ove godine iznosila 8,2 odsto.

"Pri tome, nikada više novca ne ulažemo, osim kada su naravno plate i penzije u pitanju, u ono što je građanima važno, što je privredi važno, a to je kvalitet infrastrukture. Dodatnih 111 milijardi dinara je u rebalansu budžeta koji je danas pred vama izdvojeno za kapitalne investicije", rekao je Mali.

Kapitalne investicije

Mali je precizira i da je sa tim podizanjem nivoa ulaganja u kapitalne investicije, njihov udeo u BDP u 7,9 odsto.

Ministar je naveo da je u ovom trenutku stopa javnog duga 49,8 odsto, podsetivši da je nivo Mastrihta 60 odsto.

"Održali smo i čuvamo makroekonsku stabilnost, sa tim se nećemo igrati i svaki dinar i kredita koji uzimamo usmeren je, ne u potrošnju, isplatu, plate i penzije kao do 2012. godine, nego upravo u kapitalne investicije koje, s druge strane, podstiču rast našeg BDP-a, povećavaju broja ljudi koji rade, samim tim povećavaju prihode u budžet", rekao je Mali.

Navodi da je u prvoj dekadi nivo stranih direktnih investicija bio 3,2 milijarde evra, što je 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a da je prethodna godina bila apsolutno rekorodna sa 4,5 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Dodaje i da je kurs stabilan, objašnjavajući da je to bilo jedno od najvažnijih oruđa koje je Srbija imala u borbi protiv rastuće inflacije koja je došla spolja.

"Imamo nikada veće devizne rezerve, preko 28 milijardi, imamo rezerve zlata takođe, preko 42 tone, ako se ne varam, tako da sa te strane i po pitanju monetarne politike imamo stabilnost koja nam je neophodna da zajedno monetarna i fiskalna politika rade na rastu naše ekonomije i na povećanju broja radnih mesta, naravno samim tim utičući i na rast životnog standarda građana Srbije", rekao je Mali.

Podsetio je da je na na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, doneta odluka da se ide sa povećanjem minimalne zarade od 1. januara naredne godine za 13,7 odsto.

"Prvi put smo se složili i uspeli da izjednačimo minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpu, mislim da je to izuzetno važno", rekao je Mali.

Takođe, od 1. januara podiže se i iznos, neuporezivi deo dohodka, što je veoma važno za poslodavce kako bi dalje nastavili da zapošljavaju radnike.

Novac izvdojen kroz rebalans budžeta

Mali je naveo da je rebalansom najviše sredstava od ministarstava dobilo Ministarstvo poljoprivrede.

"Zajedno sa ovim zakonom, pred poslanicima Narodne skupštine naći će se i zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom gde podižemo naknadu za prvorođeno dete, za drugorođeno dete i tako dalje", rekao je Mali.

Naveo je da se za prvorođeno dete od 1. januara dobija 500.000 dinara i da je kroz rebalans izdvojeno 25,6 milijardi dinara da bi se prava roditelja ispoštovala.

Mali je naveo da će biti više novca za ekologiju, veći iznos je izdvojen za kulturu, za nauku, za zdravstvo takođe, dok je za Vojsku Srbije izdvojeno 48,6 milijardi dinara.

"Znate da smo potpisali ugovor za nabavku 12 novih Rafal aviona iz Francuske", podsetio je ministar.

Kada je reč o deficitu, kako kaže, dobio je izveštaj Fiskalnog saveta, koji kaže da se ide sa malo većim deficitom do 2,9 odsto u odnosu na 2,2 odsto koji je prvobitno planiran ove godine, ali da to ni na koji način ne ugrožava makroekonsku stabilnost.

Takođe, rekao je da se radi sa MMF veoma blisko i da dolaze prve nedelje oktobra, da se vidi na koji način će se definisati još jedan sporazum sa njima u naredne dve-tri godine, kako bi se nastavile dalje strukturne reforme.

"Prvi put u istoriji, ako vidite sve tri kreditne rejting agencije, na jedan smo korak od investicijalnog rejtinga, dakle, to je najobjektivniji, najvažniji, najbolji pokazatelj da vodimo ispravnu vodimo politiku i s druge strane da su nam jasno definisani prioriteti koje sledimo i koje želimo da ostvarimo do 2027. godine", rekao je Mali.

Skupštinski Odbor za finansije podržao rebalans budžeta

Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na današnjoj sednici je većinom glasova usvojio predloženi rebalans budžeta za ovu godinu.

Članovima odbora predloženi rebalans su obrazložili ministar finansija Siniša Mali i viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivanović, a o stavovima Fiskalnog saveta govorio je njegov predsednik Blagoje Paunović.

Mali je naveo da su ostvareni veći budžetski prihodi u iznosu od 132,5 milijardi dinara i istakao da je cilj da se ta sredstva iskoriste za ono što omogućava ubrzani rast i modernizaciju naše ekonomije.

On je istakao da ćemo u ovoj godini imati stopu rasta između 3,7 i 3,8 odsto, po čemu ćemo biti među tri-četiri najuspešnije zemlje u Evropi, i da stopa javnog duga trenutno iznosi 49,8 odsto.

Blagojević je rekao da rebalansom budžeta nije ugrožena fiskalna i makroekonaska stabilnost zemlje, ali je ukazao da se povećava fiskalni deficit sa 2,2 na 2,9 odsto BDP, jer uvećani rashodi u velikoj meri nadmašuju povećane prihode.

Prema njegovim rečima, Fiskalni savet je ocenio da bi eksplozivna fiskalna politika, koja se sada vodi, mogla da bude pogrešna.

Sednica Skupštine Srbije na kojoj će se raspravljati o rebalansu budžeta za ovu godinu zakazana je za sutra u 10 časova.

Odbor je jednoglasno doneo odluku o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova u postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći. Predsednik komisije je Živan Bajić, a članovi Svetlana Milijić, Nenad Krstić, Nenad Mitrović i Peđa Mitrović.

(Danas, RTS)