Одбор Скупштине Србије за финансије усвојио предложени ребаланс буџета за ову годину. Синиша Мали: Србија је друга најбрже растућа земља у Европи, ребаланс је урађен због већих прихода и „ЕКСПО 2027“

Одбор за финансије Скупштине Србије прихватио је предложени ребаланс за ову годину у начелу и предложиће парламенту да усвоји измене и допуне Закона о буџету. Министар финансија Синиша Мали изјавио је на седници Одбора да је основ за припрему ребаланса за ову годину била економска ситуација и програм Србија 2027 и Експо, што ће, како је напоменуо, бити и основ за припрему буџета за 2025. годину.

Јасно су дефинисани приоритети које држава следи и које жели да оствари до 2027. године, рекао је министар Синиша Мали на седници Одбора за финансије.

"Имамо веће приходе од 132,5 милијарди динара, хтели смо на прави начин да расподелимо те приходе на оно што је приоритет и што омогућава даљи, убрзани раст, развој и модернизацију наше економије", рекао је Мали у Скупштини Србије.

Министар је навео да је стопа раста БДП-а у првих шест месеци показала да је Србија друга најбрже растућа земља у Европи, оцењујући да је то велики успех, те да је наша земља одмах иза Малте са 4,3 одсто раста БДП-а.

Према његовим речима, циљ је да се тај раст убрза и да се иде до шест одсто раста БДП-а како би се убрзао квалитет животног стандарда и квалитет инфраструктуре у Србији.

"Ми ћемо стопу раста БДП-а до краја године имати негде око 3,7 одсто, 3,8 одсто. Бићемо међу топ три, топ четири земље у Европи. Од 2018 године до данас, Србија је међу пет најбрже растућих економија у Европи. До 2017. године смо пролазили кроз тешке реформе због неодговорности претходне власти", рекао је Мали.

Навео је да је кумулативна стопа раста БДП-а 22,2 одсто и да је Србија међу топ пет земаља.

"Ове године очекујемо 75 или 76 милијарди евра БДП-а у Србији. До краја 2027. године обећали смо да циљамо тај високи циљ од чак 100 милијарди евра. Поређења ради 2012. године је био 33,4 милијарде евра. Расту нам и плате, расту нам и пензије", навео је министар.

Такође је указао да у првих шест месеци индустријска производња расте 2,5 одсто, те да је раст диверсификован кроз све делатности што, како каже, даје сигурност да се на прави начин води економска политика.

Фискални савет: Није угрожена фискална стабилност, али се прекида са једном добром праксом

Ребалансом буџета за ову годину није угрожена фискална и макроеконаска стабилност земље, и приходи и расходи су кредибилно финансирани, али то је довело до повећања фискалног дефицита, чиме се прекида једна добра пракса постепеног уравнотежења буџета и пропушта се прилика да се више утиче на смањење јавног дуга, оцена је Фискалног савета Србије.

Председник Фискалног савета Благоје Пауновић рекао је на седници Одбора за финансије, на којој се разматра ребаланс буџета, да се повећава фискални дефицит са 2,2 одсто учешћа у БДП-у на 2,9 одсто учешћа у БДП-у.

"И поред тога што су у претходном периоду повећани приходи буџета за неких 133 милијарде динара, односно за 1,1 милијарду евра, раст расхода је био већи и он је износио 198 милијарди, односно 1,7 милијарди евра. Као резултат таквих кретања дошло се до повећања фискалног дефицита са 197 милијарди динара, односно 1,7 милијарда евра, на 263 милијарде динара, односно 2,2 милијарда евра", навео је Пауновић.

Како је додао, истовремено се тиме повећало и учешће фискалног дефицита у БДП-у.

"На овај начин се прекида једна добра пракса у последње три-четири године, где је након великог скока фискалног дефицита са учешћем од 8,6 одсто у БДП-у у кризној 2020. години долазило постепено до уравнотежавања буџета са 8,6, на 4,5, 4,3, 2,2, за 2021, 2022. и 2023. годину", рекао је Пауновић.

Оцењује да се сада промовише "експлозивнија" фискална политика.

Фискални савет процењује да таква политика може бити корак у погрешну смеру.

Министар је рекао и да је стопа запослености 51,4 одсто и да никада већи број запослених није био, док је стопа незапослености у другом кварталу ове године износила 8,2 одсто.

"При томе, никада више новца не улажемо, осим када су наравно плате и пензије у питању, у оно што је грађанима важно, што је привреди важно, а то је квалитет инфраструктуре. Додатних 111 милијарди динара је у ребалансу буџета који је данас пред вама издвојено за капиталне инвестиције", рекао је Мали.

Капиталне инвестиције

Мали је прецизира и да је са тим подизањем нивоа улагања у капиталне инвестиције, њихов удео у БДП у 7,9 одсто.

Министар је навео да је у овом тренутку стопа јавног дуга 49,8 одсто, подсетивши да је ниво Мастрихта 60 одсто.

"Одржали смо и чувамо макроеконску стабилност, са тим се нећемо играти и сваки динар и кредита који узимамо усмерен је, не у потрошњу, исплату, плате и пензије као до 2012. године, него управо у капиталне инвестиције које, с друге стране, подстичу раст нашег БДП-а, повећавају броја људи који раде, самим тим повећавају приходе у буџет", рекао је Мали.

Наводи да је у првој декади ниво страних директних инвестиција био 3,2 милијарде евра, што је 12 одсто више у односу на исти период прошле године, а да је претходна година била апсолутно рекородна са 4,5 милијарди евра страних директних инвестиција.

Додаје и да је курс стабилан, објашњавајући да је то било једно од најважнијих оруђа које је Србија имала у борби против растуће инфлације која је дошла споља.

"Имамо никада веће девизне резерве, преко 28 милијарди, имамо резерве злата такође, преко 42 тоне, ако се не варам, тако да са те стране и по питању монетарне политике имамо стабилност која нам је неопходна да заједно монетарна и фискална политика раде на расту наше економије и на повећању броја радних места, наравно самим тим утичући и на раст животног стандарда грађана Србије", рекао је Мали.

Подсетио је да је на на седници Социјално-економског савета, донета одлука да се иде са повећањем минималне зараде од 1. јануара наредне године за 13,7 одсто.

"Први пут смо се сложили и успели да изједначимо минималну зараду са минималном потрошачком корпу, мислим да је то изузетно важно", рекао је Мали.

Такође, од 1. јануара подиже се и износ, неупорезиви део доходка, што је веома важно за послодавце како би даље наставили да запошљавају раднике.

Новац извдојен кроз ребаланс буџета

Мали је навео да је ребалансом највише средстава од министарстава добило Министарство пољопривреде.

"Заједно са овим законом, пред посланицима Народне скупштине наћи ће се и закон о финансијској помоћи породицама са децом где подижемо накнаду за прворођено дете, за другорођено дете и тако даље", рекао је Мали.

Навео је да се за прворођено дете од 1. јануара добија 500.000 динара и да је кроз ребаланс издвојено 25,6 милијарди динара да би се права родитеља испоштовала.

Мали је навео да ће бити више новца за екологију, већи износ је издвојен за културу, за науку, за здравство такође, док је за Војску Србије издвојено 48,6 милијарди динара.

"Знате да смо потписали уговор за набавку 12 нових Рафал авиона из Француске", подсетио је министар.

Када је реч о дефициту, како каже, добио је извештај Фискалног савета, који каже да се иде са мало већим дефицитом до 2,9 одсто у односу на 2,2 одсто који је првобитно планиран ове године, али да то ни на који начин не угрожава макроеконску стабилност.

Такође, рекао је да се ради са ММФ веома блиско и да долазе прве недеље октобра, да се види на који начин ће се дефинисати још један споразум са њима у наредне две-три године, како би се наставиле даље структурне реформе.

"Први пут у историји, ако видите све три кредитне рејтинг агенције, на један смо корак од инвестицијалног рејтинга, дакле, то је најобјективнији, најважнији, најбољи показатељ да водимо исправну водимо политику и с друге стране да су нам јасно дефинисани приоритети које следимо и које желимо да остваримо до 2027. године", рекао је Мали.

Скупштински Одбор за финансије подржао ребаланс буџета

Одбор Скупштине Србије за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава на данашњој седници је већином гласова усвојио предложени ребаланс буџета за ову годину.

Члановима одбора предложени ребаланс су образложили министар финансија Синиша Мали и вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивановић, а о ставовима Фискалног савета говорио је његов председник Благоје Пауновић.

Мали је навео да су остварени већи буџетски приходи у износу од 132,5 милијарди динара и истакао да је циљ да се та средства искористе за оно што омогућава убрзани раст и модернизацију наше економије.

Он је истакао да ћемо у овој години имати стопу раста између 3,7 и 3,8 одсто, по чему ћемо бити међу три-четири најуспешније земље у Европи, и да стопа јавног дуга тренутно износи 49,8 одсто.

Благојевић је рекао да ребалансом буџета није угрожена фискална и макроеконаска стабилност земље, али је указао да се повећава фискални дефицит са 2,2 на 2,9 одсто БДП, јер увећани расходи у великој мери надмашују повећане приходе.

Према његовим речима, Фискални савет је оценио да би експлозивна фискална политика, која се сада води, могла да буде погрешна.

Седница Скупштине Србије на којој ће се расправљати о ребалансу буџета за ову годину заказана је за сутра у 10 часова.

Одбор је једногласно донео одлуку о образовању Радне групе за утврђивање испуњености услова у поступку предлагања кандидата за избор председника Комисије за контролу државне помоћи. Председник комисије је Живан Бајић, а чланови Светлана Милијић, Ненад Крстић, Ненад Митровић и Пеђа Митровић.

(Данас, РТС)