Новица Антић: Моје хапшење је „пробни балон“ за притиске и гашење свих независних организација

 Некадашњи председник Војног синдиката Србије (ВСС) Новица Антић изјавио је да су његово хапшење и 163 дана проведена у притвору "пробни балон" за притиске, гашење или стављање под контролу сваке слободне и независне организације цивилног друштва и да, ако се о томе буде ћутало, следеће може да буде било које удружење.

Антић је упозорио да би сличне методе могле да постану клише у борби са политичким неистомишљеницима – покретима, удружењима, па и са политичким странкама.

„То су такозване удбашке методе за које су многи мислили да су искорењене у 21. веку и у нашем друштву. Оне су и даље присутне и некажњено се бескрупулозно примењују. Шта спречава службе безбедности, полицију и корумпирано правосуђе да, под изговором процесуирања измишљених кривичних дела, ухапсе комплетно руководство неке невладине органиузације (НВО), компромитује га клеветама, држи месецима у притвору и за то време ту неку НВО разбије или преузме њено управљање, односно њом загосподари“, изјавио је Антић.

Према његовим речима, за протеклих шест месеци ВСС је са нешто више од 7.000 чланова, сведен на статистичку грешку.

„У Војсци, односно у делатности одбране више не постоји ниједан репрезентативни синдикат, што је и био циљ оних који стоје иза овог монтираног политичког и криминалног процеса. Како сам обавештен, у ВСС је остало нешто више од хиљаду чланова, а и то ће се осути када ти чланови измире своје обавезе према синдикату по основу бенефита које су користили у виду бескаматних позајмица и сличног“, казао је Антић.

Антић сматра да је са војним синдикализмом у Србији завршено, наводећи да је за то „заслужан“ актуелни премијер Милош Вучевић док је био министар одбране.

„Војни синдикат Србије, супротно свим конвенцијама из те области, постао је организација којом господари послодавац и којом управљају људи који немају елементарна знања о томе шта је синдикат. Европска (ЕПСУ) и светска (ПСИ) синдикална централа, чији ВСС био члан, суспендовали су чланство ВСС, и ту је у потпуности завршено и са најмањом шансом да се било каква синдикална независна борба настави“, навео је Антић.

Антић је додао да је у овом тренутку сигуран једино у то да се више неће бавити синдикалним радом у делатности одбране.

Поводом 163 дана притвора, он је рекао да „на таквом месту човек најбоље сагледа мањкавости правосуђа, немар и суровост појединаца којима је дато да одлучују о људским животима, али и то колико људски живот постаје безвредан“.

„Када се човек надје у ситуацији да буде лишен слободе, после живота највећег људског права, схвати да претпоставка невиности није чак ни претпоставка, јер је лишен буквално свега осим основних биолошких потреба да дише, пије воду и једе. Све везано за права човека који је у овој фази поступка у статусу осумњиченог, за кога се само утврђује да ли је починио неко кривично дело, мртво је слово на папиру и никакво додуше мизерно материјално обештећење не може надокнадити ни један дан, а камоли месеце живота изгубљене на таквом месту“, навео је Антић.

Антић је додао и да је стекао утисак о томе да је већина већина судија и тужилаца у потпуности изгубила емпатију и свест о одговорности функције која им је поверена и да се у Србији мера притвора сувише олако одређује.

„Неретко, та иначе крајња мера, најчешће је прва и основна која се одређује и за дела за која нема објективне потребе нити разлога да буде одређена. Као последицу имамо препуне притворе у којима људи спавају на поду и потпуно неефикасно правосуђе које рутином у раду не доприноси владавини права већ њеној злоупотреби и што нас као друштво враћа у време у којем нисмо били ни у време власти тиранина цара Душана, који је својевремено имао већу свест о стављању своје власти под контролу него појединци који сада владају Србијом“, оценио је Антић.

Упитан о томе како се у правном смислу његов случај наставља након притвора, Антић је навео да то у овом тренутку никоме није јасно.

„Ако бисмо се о томе питали моји адвокати и ја, али и судија за претходни поступак који је мени и другим осумњиченима више пута укидао меру притвора, овај поступак би одавно био обустављен јер је и врапцима на грани јасно да овде нема ни речи о кривичном делу. Одговорно тврдим да је ВСС био један од најчаснијих и најпоштенијих синдиката у Србији, што се неспорно закључује из његовог пословања и књиговодства, и да у њему није било никаквих злоупотреба, а тек не проневере“, категоричан је Антић.

Антић је истакао и да не би желео да и на најмањи начин утиче на овај поступак и да зато неће износити детаље и коментарисати поступање и одлуке тужиоца.

„Надам се, иако не видим како је то могуће законито учинити, да ће овај поступак некако успети да добије судски епилог у којем ћемо пред јавности успети да оголимо све злоупотребе и малициозне намере оних који су овај поступак иницирали и на најгрубљи начин, обрачунавајући се са слободом говора и независношћу синдиката, злоупотребили највише државне и правосудне функције газећи уставни поредак и основна људска права и слободе у једној од најстаријих европских држава која је чланица Организације Уједињених нација и Савета Европе и која претендује на чланство у Европској унији“, навео је Антић.

Антић је изразио и наду да ће имати прилику да о свему разговара са врховном тужитељком Загорком Доловац.

„Од ње очекујем да оне који су поменуте злоупотребе починили процесуира, а нама, жртвама њихових злоупотреба, да пружи кривичноправну заштиту у складу са законом“, закључио је Антић.