Novi veliki bankrot američkog bankarskog holdinga CIT

Vašington, 2. novembra – Ulazak u stečaj bankarskog holdinga CIT, glavnog finansijera ovdašnjih malih i srednjih preduzeća, iako je već dugo najavljivan, izazvao je nove sumnje u postojanost ekonomskog oporavka u Americi i pokvario optimizam stvoren posle prošlonedeljnog saopštenja da je ekonomija u trećem kvartalu rasla po stopi od 3,5 odsto, što je protumačeno i kao konačan izlazak iz recesije. Mnogi sada strahuju da je taj uspon samo privremen i da će, pre nego što konačno bude bolje, morati da se prođe kroz još jedan period u kome će biti gore.

CIT (Commercial Investment Trust) je stara bankarska institucija (osnovana 1908), a njen bankrot je peti po veličini u američkoj istoriji, posle sloma investicione banke Braća Liman, banke Vošington mjučual, telefonskog operatera „Vorldkom” i proizvođača automobila „DŽeneral motors”.

Stečaj CIT-a nije iznenađenje – nagoveštavan je još od jula – ali je, kao kad umre neko ko je dugo bolovao, to ipak šok za rodbinu, u ovom slučaju akcionare i kreditore. Ovi prvi su definitivno ojađeni, jer ostaju bez svojih uloga (a među njima je i američka vlada, koja je sa 2,33 milijarde dolara pokušala da spase ovu kuću), dok će ovi drugi, kroz stečajni postupak, svoja potraživanja pretvoriti u vlasništvo, i izgubiti pri tome oko 30 odsto od onoga što je nominalna vrednost njihovih obveznica CIT-a.

CIT je oslonac za oko milion klijenata iz sektora trgovine, tekstila, transporta i sličnog – i nada se da će to i ostati, pošto mu je stečajni sud odobrio da bankrotira na osnovu člana 11 ovdašnjeg stečajnog zakona, koji ne predviđa likvidaciju, nego plansku reorganizaciju biznisa u relativno kratkom roku, pod nadzorom poverioca.

U ovom slučaju, novi CIT (u stečaj je ušao samo holding, a ne i mnogobrojne filijale) treba da se pojavi već do kraja godine, u procesu u kojem će se osloboditi oko 10 milijardi duga. U momentu proglašenja bankrota, holding je imao 71 milijardu dolara potraživanja (u dobroj meri nenaplativih) i 64,9 milijardi dugova (u trenutnim okolnostima teško isplativih).

Stečajni plan je odobrila velika većina poverilaca, što bi trebalo da ohrabri pre svega oko 300.000 vlasnika malih i srednjih trgovinskih biznisa u Americi čije je poslovanje, pogotovo u poslednje dve krizne godine, održavano zahvaljujući kreditima CIT-a. Ovaj holding je bio glavni igrač u takozvanom faktoringu, finansijskim transakcijama u kojima dobavljači trgovina, koji svoje isporuke mogu da naplate tek posle 90 dana, fakture prodaju CIT-u, uz popust koji je zarada banke, a zauzvrat odmah dobijaju gotovinu koja im omogućava novi poslovni ciklus.

CIT je u nevolje zapao zato što su u recesionim uslovima prvo presušili izvori spoljnog finansiranja njegovih operacija, zatim što je iz istih razloga bio onemogućen da naplaćuje svoja potraživanja i što je i on, kao i mnogi drugi, ušao u rizične poslove, poput širokog davanja pozajmica studentima koji nisu bili u stanju da ih vraćaju.

Vrednost akcija CIT-a se zbog toga drastično srozala: dok su se 2007. kotirale po 60 dolara, u prošli petak su nuđene – po 72 centa. U objavi stečaja nije inače bilo pomena o eventualnom smanjivanju „ljudskih resursa” CIT-a, njegovih ukupno 7.200 zaposlenih.

(Politika)