Novi list: Nada Šakić za kojom je Interpol Srbije raspisao međunarodnu poternicu preminula 5. februara

Beograd, Zagreb - Nada Šakić (75), za kojom je Interpol Srbije danas raspisao međunarodnu poternicu zbog sumnje da je učestvovala u masovnom ubistvu Srba, Jevreja i Roma u koncentracionim logorima Jasenovac i Stara Gradiška tokom Drugog svetskog rata, preminula je 5. februara ove godine, piše riječki Novi list.

Kako podseća Novi list, Nada Šakić je kremirana na zagrebačkom groblju Mirogoj.

Homen: Ova greška nije naša!

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen rekao je za Blic da nije bio upoznat sa podatkom da je Nada Šakić preminula.

"Ministarstvo pravde je radilo po nalogu Suda za ratne zločine. Oni su raspisali nalog, a mi smo ga samo odobrili. Ova greška nije naša, pošto oni to nisu proverili", rekao je Homen.

I u Interpolu kažu da njima nalog za raspisivanje poternice dostavlja Sud za ratne zločine, posle čega oni nalog ubacuju u bazu.

Interpol Srbije raspisao je u toku dana međunarodnu poternicu za Nadom Šakić. U međuvremenu, Ministarstvo pravde Srbije dobilo je nezvaničnu informaciju da je Nada Šakić preminula u Hrvatskoj, gde je poslednjih godina živela pod drugim imenom.

"Ministarstvo pravde Srbije još nije zvanično obavešteno o njenoj smrti, već je informaciju dobilo od predstavnika medija. Srbija će od Hrvatske zatražiti zvaničnu potvrdu te informacije i ako je to tačno, nama je žao što je izbegla pravdu i kaznu koju zaslužuje", rekao je Homen u toku dana Tanjugu.

Homen je izjavio da je to Ministarstvo dalo saglasnost za raspisivanje poternice za Šakićevom, protiv koje se u Srbiji vodi postupak od 1998. godine zbog sumnje da je izvršila krivično delo genocida.

Šakićeva se tereti da je zajedno sa ostalim ustaškim osobljem logora u Staroj Gradiški maltretirala logorašice, tukla ih i šutirala, gazila po trudnicama, kao i da je učestvovala u fizičkoj likvidaciji klanjem i gušenjem više hiljada logorašica.

Sumnja se da je naređivala da se logorašicama u Jasenovcu daje vrlo malo hrane te je na taj način posredno dolazilo do njihove prirodne smrti, kao i da je 21. aprila 1945. godine naredila da se pobiju sve preostale žene, kao i deca.

"Šakićeva je osumnjičena za najteže ratne zločine. Očekujemo da na osnovu naše poternice bude uhapšena. U tom slučaju, odmah ćemo tražiti njeno izručenje Srbiji, kako bi joj se ovde sudilo za teške zločine za koje se sumnjiči", poručio je Homen.

Nada Šakić je rođena u Livnu, u BiH. Argentinski je državljanin, gde je živela od 1947. godine.

Nada, u Argentini poznata kao Esperanca Šakić, bila je ustaški starešina u logoru Stara Gradiška, a njen slučaj je svih ovih decenija pomalo bio u senci njenog muža i brata. Muž, Dinko Šakić, bio je od maja do kraja oktobra 1944. komandant ustaškog logora smrti Jasenovac, a njen rođeni brat je bio zloglasni Vjekoslav Maks Luburić, koji je tokom Drugog svetskog rata bio ličnost od posebnog poverenja Ante Pavelića i jedan od rukovodilaca ustaških koncentracionih logora.

U istrazi Državne komisije nakon oslobođenja, nesumnjivo je utvrđeno da su počinile niz ubistava i svirepih mučenja nad logorašicama, zbog čega je Maja Buždon osuđena na smrt.

Svedok: Zaklala logorašicu na stepeništu

Logoraši se sećaju da je jednom prilikom, nakon molitve u katoličkoj crkvi u dnu logora, sedela na klupi u parku. Ispred nje, na jedno dvadesetak metara, jedna mlada zatočenica je metlom čistila lišće sa staze. Bez ikakvog povoda, Nada je izvukla pištolj i ubila je na licu mestu. Nastavila je potom da sedi kao da ništa nije bilo.

Ljubomir Mihajlović, jedan od retkih preživelih zatočenika ustaških logora u Sisku, Staroj Gradišci i Jasenovcu, svedoči da je lično gledao kako Nada Šakić kolje jednu logorašicu na stepeništu glavnog ulaza u Kulu.

"Pošla je za njom skoro nezainteresovano, a onda ju je munjevito, levom rukom, uhvatila za kosu, da bi joj desnom prerezala grkljan", seća se Mihajlović.

"Nakon toga se malo 'utegla', rukom pročešljala kosu i nastavila dalje kao da je prethodno učinila nešto najnormalnije".

Nada i Dinko Šakić su odmah posle Drugog svetskog rata pobegli u Argentinu, gde su mirno živeli do 1998, kada ih je ta država na osnovu međunarodne poternice izručila Hrvatskoj.

Šakiće je, prilikom povratka iz Argentine radi suđenja - na aerodromu u Zagrebu oduševljeno dočekala grupa neoustaša. Italijanska "Republika" je pisala da je ranije "i predsednik Hrvatske Franjo Tuđman tokom svog boravka u Argentini srdačno primio Dinka Šakića, koga hrvatski neonacisti smatraju žrtvom komunističkog progona".

Dinko u ćeliji s visokim komforom

Dinko Šakić je u oktobru 1999. u zagrebačkom županijskom sudu osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnih zločina nad civilnim stanovništvom. Proglašen je krivim jer je kao komandant logora komandovao i sprovodio mučenja i ubijanja logoraša i propuštao da spreči i kazni zločine potčinjenih ustaša. Šakić je osuđen i zbog toga što je lično hicima iz pištolja ubio četvoricu logoraša i naredio vešanje 22 civila.

Šakić je kaznu služio u Lepoglavi u ćeliji s visokim komforom, s televizorom i kompjuterom kako bi mogao da piše memoare, a nekoliko puta mesečno mogao je da poseti i svoju ženu Nadu. Njoj je takođe suđeno, ali je oslobođena, jer niko nije mogao svedočiti da je nekog ubila, pa je zatim na teret hrvatske države smeštena u komforan starački dom. Odležala je u pritvoru tri meseca.

Zagrebački "Globus" pisao je da je Šakić svojevremeno posredovao i u uvozu oružja u Hrvatsku iz Argentine. Navodeći to, za Hrvatsku veoma kompromitujuće otkriće, "Glubus" ističe da je Šakić bio povezan s firmom DEBROL, kojoj je hrvatsko državno preduzeće za trgovinu naoružanjem i vojnom opremom "RH Alan", preko penzionisanog pukovnika bliskog vojnom i političkom vrhu Argentine, plaćalo milione dolara za isporuke oružja.

Firma punog naziva "DEBROL S.A. Internešnel Trejd", legalno je poslovala u Argentini i Urugvaju, a zagrebački nedeljnik smatra najšokantnijim otkrićem to što je telefonski broj te firme identičan sa telefonskim brojem Dinka Šakića - koji je, po navodima lista, bio tajni poslovni partner pokojnog hrvatskog ministra odbrane Gojka Šuška i bivšeg direktora preduzeća "RH Alan" Vladimira Zagorca.

Šakić je zbog lošeg zdravlja kasnije boravio u zatvorskoj bolnici u Zagrebu, da bi bio prebačen u bolnicu Dubrava, gde je 2008. i umro u 87. godini.

Sveštenik slavi Dinka kao uzor svih Hrvata

Nada - Esperanca je izbegla kaznu, iako je direktor Centra "Simon Vizental" Efraim Zurof jula 1998. predao novu dokumentaciju Hrvatskoj sa izjavama svedoka o njenim zločinima u logoru Stara Gradiška. Zurof je upozoravao javnost na zastrašivanje svedoka u slučajevima bračnog para Šakić.

Kad je Šakić umro, Centar Simon Vizental pozvao je hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da osudi organizatore sahrane osuđenog hrvatskog masovnog ubice Dinka Šakića, bivšeg komandanta zloglasnog koncentracionog logora Jasenovac, zato što se sahrana pretvorila u slavljenje njegovih ustaških zločina.

Centru su zgroženi činjenicom da je pored svih žrtava ustaškog režima i ljudi koji imaju savest, masovni ubica sahranjen u svojoj ustaškoj uniformi, dok ga svešenik Vjekoslav Lasić slavi kao uzor svih Hrvata, pisao je direktor centra Efraim Zurof.

Argentinsko pravosuđe je jula 1999. ponovo pokrenulo istragu protiv šezdesetak hrvatskih ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata, koji su se posle rata sklonili u Argentinu.

U Argentinu se sklonilo 20.000 ustaša

Šakići su, kao i mnogi drugi nacistički visoki oficiri i političari, ušli u Argentinu 1947. godine, za vreme vladavine Huana Dominga Perona.

U Argentini su potražili utočište, između ostalih, poznati nacistički zločinci Erih Pribke, Adolf Ajhman, Jozef Mengele i Martin Borman. Neki su otkriveni i predati pravdi - Pribke je izručen Italiji 1995. godine, Ajhmana je otela izraelska tajna služba 1960. godine, ali neki su uspeli da ostanu nekažnjeni za počinje zločine, kao Mengele i Borman.

Kako se procenjuje, u Argentinu se posle Drugog svetskog rata sklonilo oko 20.000 ustaša.

Brat Nade Šakić, Maks Luburić takođe je posećivao Argentinu, pošto se decenijama posle Drugog svetskog rata slobodno kretao i bio jedan od prvaka i organizatora ustaške emigracije. Život je okončao u svojoj vili u Španiji 1969. prema navodima hrvatske emigracije uklonio ga je izvesni Ilija Stanić, agent Udbe.

(Tanjug-Fonet)