Нови лист: Нада Шакић за којом је Интерпол Србије расписао међународну потерницу преминула 5. фебруара

Београд, Загреб - Нада Шакић (75), за којом је Интерпол Србије данас расписао међународну потерницу због сумње да је учествовала у масовном убиству Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима Јасеновац и Стара Градишка током Другог светског рата, преминула је 5. фебруара ове године, пише ријечки Нови лист.

Како подсећа Нови лист, Нада Шакић је кремирана на загребачком гробљу Мирогој.

Хомен: Ова грешка није наша!

Државни секретар Министарства правде Слободан Хомен рекао је за Блиц да није био упознат са податком да је Нада Шакић преминула.

"Министарство правде је радило по налогу Суда за ратне злочине. Они су расписали налог, а ми смо га само одобрили. Ова грешка није наша, пошто они то нису проверили", рекао је Хомен.

И у Интерполу кажу да њима налог за расписивање потернице доставља Суд за ратне злочине, после чега они налог убацују у базу.

Интерпол Србије расписао је у току дана међународну потерницу за Надом Шакић. У међувремену, Министарство правде Србије добило је незваничну информацију да је Нада Шакић преминула у Хрватској, где је последњих година живела под другим именом.

"Министарство правде Србије још није званично обавештено о њеној смрти, већ је информацију добило од представника медија. Србија ће од Хрватске затражити званичну потврду те информације и ако је то тачно, нама је жао што је избегла правду и казну коју заслужује", рекао је Хомен у току дана Танјугу.

Хомен је изјавио да је то Министарство дало сагласност за расписивање потернице за Шакићевом, против које се у Србији води поступак од 1998. године због сумње да је извршила кривично дело геноцида.

Шакићева се терети да је заједно са осталим усташким особљем логора у Старој Градишки малтретирала логорашице, тукла их и шутирала, газила по трудницама, као и да је учествовала у физичкој ликвидацији клањем и гушењем више хиљада логорашица.

Сумња се да је наређивала да се логорашицама у Јасеновцу даје врло мало хране те је на тај начин посредно долазило до њихове природне смрти, као и да је 21. априла 1945. године наредила да се побију све преостале жене, као и деца.

"Шакићева је осумњичена за најтеже ратне злочине. Очекујемо да на основу наше потернице буде ухапшена. У том случају, одмах ћемо тражити њено изручење Србији, како би јој се овде судило за тешке злочине за које се сумњичи", поручио је Хомен.

Нада Шакић је рођена у Ливну, у БиХ. Аргентински је држављанин, где је живела од 1947. године.

Нада, у Аргентини позната као Есперанца Шакић, била је усташки старешина у логору Стара Градишка, а њен случај је свих ових деценија помало био у сенци њеног мужа и брата. Муж, Динко Шакић, био је од маја до краја октобра 1944. командант усташког логора смрти Јасеновац, а њен рођени брат је био злогласни Вјекослав Макс Лубурић, који је током Другог светског рата био личност од посебног поверења Анте Павелића и један од руководилаца усташких концентрационих логора.

У истрази Државне комисије након ослобођења, несумњиво је утврђено да су починиле низ убистава и свирепих мучења над логорашицама, због чега је Маја Буждон осуђена на смрт.

Сведок: Заклала логорашицу на степеништу

Логораши се сећају да је једном приликом, након молитве у католичкој цркви у дну логора, седела на клупи у парку. Испред ње, на једно двадесетак метара, једна млада заточеница је метлом чистила лишће са стазе. Без икаквог повода, Нада је извукла пиштољ и убила је на лицу месту. Наставила је потом да седи као да ништа није било.

Љубомир Михајловић, један од ретких преживелих заточеника усташких логора у Сиску, Старој Градишци и Јасеновцу, сведочи да је лично гледао како Нада Шакић коље једну логорашицу на степеништу главног улаза у Кулу.

"Пошла је за њом скоро незаинтересовано, а онда ју је муњевито, левом руком, ухватила за косу, да би јој десном пререзала гркљан", сећа се Михајловић.

"Након тога се мало 'утегла', руком прочешљала косу и наставила даље као да је претходно учинила нешто најнормалније".

Нада и Динко Шакић су одмах после Другог светског рата побегли у Аргентину, где су мирно живели до 1998, када их је та држава на основу међународне потернице изручила Хрватској.

Шакиће је, приликом повратка из Аргентине ради суђења - на аеродрому у Загребу одушевљено дочекала група неоусташа. Италијанска "Република" је писала да је раније "и председник Хрватске Фрањо Туђман током свог боравка у Аргентини срдачно примио Динка Шакића, кога хрватски неонацисти сматрају жртвом комунистичког прогона".

Динко у ћелији с високим комфором

Динко Шакић је у октобру 1999. у загребачком жупанијском суду осуђен на 20 година затвора због ратних злочина над цивилним становништвом. Проглашен је кривим јер је као командант логора командовао и спроводио мучења и убијања логораша и пропуштао да спречи и казни злочине потчињених усташа. Шакић је осуђен и због тога што је лично хицима из пиштоља убио четворицу логораша и наредио вешање 22 цивила.

Шакић је казну служио у Лепоглави у ћелији с високим комфором, с телевизором и компјутером како би могао да пише мемоаре, а неколико пута месечно могао је да посети и своју жену Наду. Њој је такође суђено, али је ослобођена, јер нико није могао сведочити да је неког убила, па је затим на терет хрватске државе смештена у комфоран старачки дом. Одлежала је у притвору три месеца.

Загребачки "Глобус" писао је да је Шакић својевремено посредовао и у увозу оружја у Хрватску из Аргентине. Наводећи то, за Хрватску веома компромитујуће откриће, "Глубус" истиче да је Шакић био повезан с фирмом ДЕБРОЛ, којој је хрватско државно предузеће за трговину наоружањем и војном опремом "РХ Алан", преко пензионисаног пуковника блиског војном и политичком врху Аргентине, плаћало милионе долара за испоруке оружја.

Фирма пуног назива "ДЕБРОЛ С.А. Интернешнел Трејд", легално је пословала у Аргентини и Уругвају, а загребачки недељник сматра најшокантнијим открићем то што је телефонски број те фирме идентичан са телефонским бројем Динка Шакића - који је, по наводима листа, био тајни пословни партнер покојног хрватског министра одбране Гојка Шушка и бившег директора предузећа "РХ Алан" Владимира Загорца.

Шакић је због лошег здравља касније боравио у затворској болници у Загребу, да би био пребачен у болницу Дубрава, где је 2008. и умро у 87. години.

Свештеник слави Динка као узор свих Хрвата

Нада - Есперанца је избегла казну, иако је директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф јула 1998. предао нову документацију Хрватској са изјавама сведока о њеним злочинима у логору Стара Градишка. Зуроф је упозоравао јавност на застрашивање сведока у случајевима брачног пара Шакић.

Кад је Шакић умро, Центар Симон Визентал позвао је хрватског председника Стјепана Месића да осуди организаторе сахране осуђеног хрватског масовног убице Динка Шакића, бившег команданта злогласног концентрационог логора Јасеновац, зато што се сахрана претворила у слављење његових усташких злочина.

Центру су згрожени чињеницом да је поред свих жртава усташког режима и људи који имају савест, масовни убица сахрањен у својој усташкој униформи, док га свешеник Вјекослав Ласић слави као узор свих Хрвата, писао је директор центра Ефраим Зуроф.

Аргентинско правосуђе је јула 1999. поново покренуло истрагу против шездесетак хрватских ратних злочинаца из Другог светског рата, који су се после рата склонили у Аргентину.

У Аргентину се склонило 20.000 усташа

Шакићи су, као и многи други нацистички високи официри и политичари, ушли у Аргентину 1947. године, за време владавине Хуана Доминга Перона.

У Аргентини су потражили уточиште, између осталих, познати нацистички злочинци Ерих Прибке, Адолф Ајхман, Јозеф Менгеле и Мартин Борман. Неки су откривени и предати правди - Прибке је изручен Италији 1995. године, Ајхмана је отела израелска тајна служба 1960. године, али неки су успели да остану некажњени за почиње злочине, као Менгеле и Борман.

Како се процењује, у Аргентину се после Другог светског рата склонило око 20.000 усташа.

Брат Наде Шакић, Макс Лубурић такође је посећивао Аргентину, пошто се деценијама после Другог светског рата слободно кретао и био један од првака и организатора усташке емиграције. Живот је окончао у својој вили у Шпанији 1969. према наводима хрватске емиграције уклонио га је извесни Илија Станић, агент Удбе.

(Танјуг-Фонет)