Novi ambasador Nemačke u Beogradu Aksel Ditman: Dobro je da Kosovo postane deo međunarodnih organizacija; U Srebrenici se desio genocid

 Nemačko-srpski odnosi su iz moje perspektive odlični. To je pre svega pokazala poseta kancelarke Angele Merkel 8. jula. Tokom te posete postalo je jasno koliko su bliski naši politički, ekonomski, ali i kulturni odnosi. Politički, potpuno podržavamo put Srbije u EU. Što se ekonomije tiče, od 2000. godine nemačke kompanije investirale su u Srbiji više od 1,8 milijardi evra i otvorile 25.000 radnih mesta. Drugi smo najveći trgovinski partner Srbije i najveći bilateralni donator. U poslednjih 15 godina dali smo više od 1,7 milijardi evra kao razvojnu pomoć Srbiji - kaže u razgovoru za Danas Aksel Ditman, ambasador Nemačke u Srbiji.

- Ovo je prvi Ditmanov intervju za neki medij iz Srbije otkako je prošlog meseca stupio na dužnost.

Ipak, u srpskoj javnosti preovlađuje stav da je Nemačka zemlja koja najviše vrši pritisak na Srbiju da normalizuje odnose sa Kosovom i da je to ključno za pristupanje EU. Za značajan deo građana Srbije to je još uvek osetljivo pitanje. Vaš komentar?

- Nemačka je posvećen, blizak i potpuno pouzdan partner Srbiji u procesu pristupanja EU. Tome smo potpuno posvećeni i zalažemo se za to u diskusijama sa našim EU partnerima. Zajedno u EU smo dogovorili pregovarački okvir u kojem su definisane oblasti koje su prioritetne i za koje je važno da budu rešene na početku pregovora o pristupanju. Jedna od njih je proces normalizacije sa Kosovom. Veoma je važno da bude postignut suštinski napredak u pregovorima sa Kosovom jer će to omogućiti otvaranje poglavlja 35 u procesu pristupanja. To je zajednička pozicija EU. Druga veoma važna oblast na početku pregovora jeste napredak u oblasti vladavine prava, koja je preduslov za otvaranje poglavlja 23 i 24. U oblast vladavine prava spada i sloboda medija. Uostalom te oblasti su veoma važne za stvaranje dobre investicione klime. Optimista sam da će ove godine biti otvorena prva poglavlja.

 Nemačka ovih dana vraća tražioce azila poreklom sa Kosova i iz Albanije. Može li i Srbija uskoro da očekuje povratak tražioca azila iz Nemačke?

- To je veoma veliki problem. Imamo ogroman broj tražioca azila. U sredu je ministar unutrašnjih poslova rekao da u Nemačkoj ove godine očekujemo 800.000 zahteva za azil. Zahtevi ljudi iz Srbije su trenutno na četvrtom su mestu po brojnosti. Između januara i jula više od 18.000 ljudi iz Srbije tražilo je azil u Nemačkoj. 99 odsto tih zahteva se odbija i ljudi moraju da se vrate u Srbiju. Međutim, oni koji imaju odgovarajuće kvalifikacije za posao mogu da traže radne vize i na osnovu toga da rade u Nemačkoj. Sva obaveštenja po tom pitanju su na sajtu ambasade. Ali tražiti azil nije put koji vodi do boravka i zaposlenja u Nemačkoj.

Da li će pitanje tražilaca azila dominirati na predstojećem samitu u Beču?

- Mislim da je ideja bečkog samita da radite zajedno i da se treba okrenuti ka budućnosti, tražile konkretne oblasti saradnje u regionu. Zato su kancelarka Angela Merkel i ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer inicirali konferenciju u Berlinu prošle godine. Sledeće nedelje, 27. avgusta, taj proces se nastavlja u Beču. Na dnevnom redu su, dakle, vrlo konkretne stvari. Jedna je veoma važna srpsko-albanska inicijativa za razmenu mladih. Druga, izgradnja infrastrukturne mreže za povezivanje ključnih delova regiona uz podršku EU. Ali sasvim izvesno će biti reči i o pitanjima migracija.

Kako se Srbija po vašem mišljenju drži u aktuelnoj izbegličkoj krizi?

- Bio sam u sredu u Preševu i posetio prihvatni centar srpske vlade, takođe i nemačku pograničnu policiju koja podržava srpsku. Video sam na licu mesta velike izazove s kojima se Srbija suočava. Smatram da su veoma važni napori koje Srbija preduzima da organizuje kako treba registraciju ljudi koji traže azil. Mislim, s druge strane, da će se sa dolaskom zime povećati izazovi za Srbiju. Nemačka i EU su u ovome spremne da daju podršku Srbiji. Zato je bitno da Srbija sada napravi listu potreba tzv. "Needs Assessment", koju će Nemačka i EU pažljivo razmotriti. Srbija mora da se pripremi i za ljude koji dolaze i traže stalni smeštaj ovde. Važno je sprovesti reformu sistema azila u okviru procesa pristupanja EU.

 U Srbiji se često čuje kako izbeglice preko njene teritorije samo prolaze ka Evropi, posebno ka Nemačkoj. Ali mislite li da će Srbija posle nekog vremena takođe morati da prihvati deo tih ljudi i integriše ih u svoje društvo?

- Svako ko je progonjen ima pravo da traži azil, to je osnovno ljudsko pravo. Obe naše zemlje su pogođene krizom. Unutar EU je Nemačka zemlja, koju većina tražilaca azila vidi kao svoj cilj. Mnogi ljudi koji traže utočište u EU dolaze preko Srbije. Ne znam kako će se stvari odvijati, ali moguće je da će neki ljudi želeti da ostanu ovde i Srbija za to mora da se pripremi. Smatram da svaka zemlja treba da preuzme svoju odgovornost.

Šta mislite o inicijativi premijera Vučića za uvođenje zajedničkog, regionalnog dana sećanja na žrtve ratova devedesetih?

- Postoji Solunski proces iz 2003. prema kojem je Zapadnom Balkanu određeno mesto u EU. Mi smo posvećeni tom obećanju zajedničkog puta zemalja Zapadnog Balkana ka EU. Pri tom je važno da države regiona traže zajednički pogled na teške trenutke iz istorije. To je spor proces koji se odvija korak po korak. Nije na meni da sudim o pojedinačnim inicijativama, koje su prevashodno usmerene susedima Srbije.

Član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović povodom inicijative kaže da Srbija treba jasno da prihvati odluke međunarodnih sudova o Srebrenici. Mislite li da Srbija treba jasno da se odredi o Srebrenici?

- Kako Međunarodni sud pravde, tako i Haški tribunal osudili su masovno ubistvo u Srebrenici kao genocid. Smatram da sve dalje diskusije o pojmovima nisu od koristi. Umesto toga bi svaka zemlja trebalo da preuzme svoj deo odgovornosti za sukobe u prošlosti kako bi zemlje regiona na osnovu toga zajedno usmere pogled ka budućnosti. Upravo to je i cilj sastanka u Beču sledeće nedelje.

 Nemačka može da podnese zahtev za prijem Kosova u Unesko Izvršnom savetu te organizacije. Mislite li da bi Nemačka to mogla da uradi?

- Ne želim da govorim o proceduralnim pitanjima. Dobro je poznato da je Nemačka priznala nezavisnost Kosova i mi verujemo da je dobro i ispravno da Kosovo postane deo međunarodnih organizacija, ako za iste ispunjava uslove.

Kada nemački zvaničnici dolaze u Srbiju, razgovaraju, pored predstavnika vlade, i sa ljudima iz NVO i nezavisnih institucija. Tako je bilo i prilikom posete kancelarke Merkel. Kakav je po vašem mišljenju njihov položaj u Srbiji?

- Mislim da predstavnici civilnog društva igraju krucijalnu ulogu u svim demokratijama, u Srbiji naročito i u konkretnom procesu pristupanja EU. Važno je da NVO budu konsultovane od vlade i da imaju stalni dijalog. Dodao bih i da je veoma važna uloga medija. Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije pomenute su negativne tendencije razvoja na koje je važno obratiti pažnju. Da bi država i društvo napredovalo potrebni su istinski nezavisni mediji.

Kako vidite ekonomske mere vlade Srbije?

- Mislim da je Srbija u saradnji sa MMF pokrenula brojne važne korake u ekonomskim reformama. Srbija je suštinski napredovala i u fiskalnoj konsolidaciji. Ekonomski program je doneo teškoće građanima, ali i opipljive rezultate i napredak. Naravno, ima još dosta važnih izazova za unapređenje investicione klime. Tu spada i puna primena zakona o radu, zakona o privatizaciji i drugih. Da biste privukli investitore, za šta Srbija ima dobre šanse, veoma je bitno dalje jačanje vladavine prava.

 Očekujete li pozitivan trend kada je reč o nemačkim investicijama?

- Potpuno sam uveren da će Srbija ako nastavi sa ekonomskim reformama i ako poglavlja u pregovorima sa EU budu otvorena privući više stranih investitora, uključujući i nemačke. Biće veoma važan deo mog posla da tome doprinesem.

Kultura važnija od politike

- Veliki je broj primera kulturne saradnje. Uskoro će se odigrati značajan pozorišni festival BITEF, na njemu će nastupiti dva veoma prestižna pozorišta iz Berlina. To me kao građanina koji dolazi iz Berlina čini veoma srećnim. Razmena koju imamo kroz kulturu i među ljudima je čak mnogo važnija nego politička saradnja, koja jeste vrlo dobra. Srećan sam i što je nemački drugi strani jezik po zastupljenosti u Srbiji. Više od 130.000 dece uči nemački u školama, a kursevi koje organizuje Gete institut idu zaista dobro sa više od 2.000 polaznika po semestru. Studentska razmena, veliki broj stipendija za odlazak na nemačke univerzitete, vrlo je jaka osnova za dalju razmenu. U Nemačkoj je više od 300.000 građana srpskog porekla, u Vojvodini imamo Savet nemačke nacionalne manjine. Veoma sam srećan što sam ovde i što je Nemačka veoma cenjena u Srbiji - kaže ambasador Ditman.

(Danas)