Нова.рс: У другом уписном кругу на Физичком и Хемијском факултету за наставника физике пријавио се свега један кандидат, на хемији њих двоје. Горан Роглић: Ситуација се из године у годину погоршава, а Министарство и држава не чине ништа

Физички и Хемијски факултет у Београду издвојили су се и ове године од других високошколских установа по томе што их је у првом јунском року уписало тек половина пријављених кандидата. Посебно су критични смерови који образују наставнике физике и хемије, а који су након првог рока остали скоро па празни - свега три бруцоша определило се за хемију, а један за физику. Ни у другом уписном року није било боље - само један (потенцијални) бруцош више на физици, а двоје на хемији.

Негативни тренд опадања бруцоша на наставничким факултетима траје већ неколико година, а најалармантније је на Хемијском и Физичком факултету у Београду.

На смеровима који образују наставнике хемије и физике на овим факултетима пријави се тек неколико кандидата, од којих њих двоје или троје упише студије. Због више слободних места, управа и Физичког и Хемијског факултета расписала је и други уписни круг. Како сазнајемо, на настави хемије пријавило се свега двоје кандидата, док на физици само један.

Декан Хемијског факултета Горан Роглић каже за Нова.рс да су два кандидата јуче полагала пријемни испит за упис на смер Настава хемије, али да је још неизвесно да ли ће се они уписати на студије.

„Кандидати су полагали пријемни испит, међутим то ништа не мора да значи. Пред њима су термини за молбе и жалбе, просто је тако правило, а онда од следеће недеље креће упис. То је отприлике 10. и 11. септембар и тада ћемо знати право стање ствари“, објашњава декан.

Наводи да је био изненађен када је сазнао да се чак петоро кандидата пријавило у другом уписном кругу. Ипак, само њих двоје определило се за наставнички смер.

„Морам признати да нисам очекивао ниједног кандидата у септембру, али ето, неки су се одлучили за наш факултет и драго ми је због тога. У првом уписном року уписали смо само једног бруцоша на смер који образује наставнике хемије. Тужно је што он није из актуелне генерације 2005, него старији бивши студент другог факултета, што само показује колико је ситуација алармантна“, искрен је професор Роглић.

Деца незаинтересована за хемију

Према његовом мишљењу, ситуација у просвети се из године у годину погоршава, а Министарство и држава не чине ништа поводом тога.

„Ситуација је измакла контроли. То је било јасно када нам се у јуну уписао старији буцош, значи ми немамо нову генерацију, па ни претходну чак. Деца су потпуно незаинтересована за хемију. Имамо доста слободна буџетска места, али џабе када немамо деце. Кад нам фирме траже хемичара да га запосле, ми немамо кога да пошаљемо. Чињеница је да код нас плате нису неке. Хемичар у зависности од фабрике има плату између 100.000 и 130.000 динара и то је вероватно један од елемената који утиче на опредељивање деце за овај факултет“.

Декан додаје да ће након другог уписног круга бити расписан и трећи јер желе да дају шансу оним кандидатима који су остали без индекса, а полагали су пријемни испит на неким од сродних факултета.

„Сродни факултети су они на којима су кандидати полагали хемију, а то су, на пример, медицина, ветерина, стоматологија, технологија, затим Пољопривредни факултет, Фармацеутски факултет… Они који нису успели да се упишу на неки од тих факултета, долазе код нас у септембру и не морају да полажу пријени испит. Само се рангирају на основу стечених бодова. Тако да, видећемо за две недеље коначну ситуацију“, наводи декан.

Физика – само један у септембру

Што се тиче Физичког факултета, у јуну се на смер који образује наставнике физике пријавило свега петоро кандидата, а на крају уписа остало их је само двоје.

У септембарском кругу пријавио се само један кандидат, а да ли ће се придружити колегама уписаним у јуну, још је неизвесно.

Декан Физичког факултета Иван Белча каже за Нова.рс да још ништа није коначно.

„Тренутно имамо само једног пријављеног кандидата. Међутим он не упада на буџет, па не знамо да ли ће се уписати. Тако да, за сада, их остаје укупно троје на наставничком смеру“, истиче декан.

Декан подсећа да је пад заинтересованих студената за наставничке факултете почео да се осећа још 2015. године, те да ништа није учињено да би се то променило.

„Док власт и они чија је улога промена система, не схвате да је образовање основа друштва, неће нам бити боље и немамо чему да се надамо. Здравље јесте најважније, али ко ће да образује и припрема будуће лекаре, ако немамо наставнике, ако деца у основној школи немају часове, а да не говорим о каснијем школовању. Наставничке смерове мора да подржи држава, тако што ће их подићи на виши ниво. Људима који желе да раде у школама у мањим местима у земљи, и у селима, држава мора да обезбеди стамбени простор, услове за рад и веће плате. Мора се вратити достојанство учитељима и наставницима“, сматра он.

Додаје да ако се наредних година нико не буде пријављивао на смерове за наставника физике и хемије, доћи ће до озбиљних проблема, а разлог томе је добро познат.

„Млади људи у Србији не желе да буду наставници јер је професија деградирана и системски уништавана годинама. Друштво према наставницима нема никаквог поштовања, а примања су им испод сваког људског достојанства. Зато смо предложили кључне методе за спас српске просвете, а међу њима су стипендије, веће плате и враћање угледа просветним радницима“, наводи декан.

Стипендија за студенте седам факултета

Да би мотивисали студенте да се школују на наставничким смеровима појединих факултета како би се решио проблем недостатка професорског кадра с којим се Србија суочава неколико година уназад, Министарство просвете додељује посебне стипендије академцима за недостајућа занимања од нарочитог значаја за образовни систем.

Стипендије од друге године студија добијају студенти математике, физике, информатике, енглеског језика, српског језика и књижевности, као и немачког језика, а осим београдског универзитета, новчани подстицај од скоро 20.000 динара добијају и студенти у Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Новом Пазару и Косовској Митровици.

(Нова.рс)