недеља, 21. јул 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Истраживање НСПМ: За промену власти скоро 40 одсто грађана, али само 18,4 одсто мисли да је она могућа; Чак 20 одсто грађана би гласало за опозицију, али не знају тачно за кога; Никад мања подршка за ЕУ
Хроника

Истраживање НСПМ: За промену власти скоро 40 одсто грађана, али само 18,4 одсто мисли да је она могућа; Чак 20 одсто грађана би гласало за опозицију, али не знају тачно за кога; Никад мања подршка за ЕУ

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 04. фебруар 2021.

Уколико би у недељу били одржани избори, за владајуће странке СНС, СПС и СПАС гласало би укупно 57,5 одсто грађана, док би опозицију подржало 33,2 одсто гласача, произилази из истраживања Нове српске политичке мисли. Оно је показало да промену власти у Србији жели укупно 39,1 одсто бирача, док је 43,1 одсто грађана задовољно актуелном влашћу.

Истраживање Нове српске политичке мисли рађено је од 2. до 12. јануара, телефонским путем, а у њему је учествовало 900 испитаника. Његови резултати биће објављени у новом броју недељника “Време”.

Судећи по овом истраживању, да се следеће недеље одржавају избори, за странке владајуће коалиције – СНС, СПС и СПАС гласало би 57,5 одсто бирача. Укупно 20,8 одсто грађана у анкети изјаснило се да би гласало за опозицију, али не знају тачно за кога, док би се 12,4 одсто бирача определило за опозиционе странке које су бојкотовале изборе.

Око 6,8 одсто подршке у овом истраживању добиле су странке које су изашле на изборе, а нису прешле цензус, док би за странке мањина гласало 2,5 одсто грађана.

“У прорежимским истраживањима око 57 одсто грађана подржава само СНС, а по нашем их толико подржава све владајуће странке заједно. Дакле овај резултат треба гледати у контексту збирног, док је опозиција ‘разбијена’ на оне  који су за бојкот и оне који су за опозицију, али не знају тачно за кога. И међу онима који су изашли на изборе, а нису прешли цензус, има опозиционих странака. Треба имати у виду и да је реч о телефонском узорку, где је у већем проценту заступљена старија популација, као и они који су се изјаснили да су на последњим председничким изборима подржали Александра Вучића”, наводи за Нова.рс Ђорђе Вукадиновић, уредник НСПМ.

Он додаје да је ово истраживање заправо “нагнуто” ка “напредњачкој страни”, као и да је врло могуће да би у реалности тај проценат за владајуће странке био нижи.

За промене скоро 40 одсто грађана, а само 18 одсто мисли да су могуће

Судећи по добијеним резултатима, веома је мала разлика између оних који су задовољни радом власти и оних који желе промене. За њих је 39,1 одсто, а не жели их 43,1 одсто гласача. На питање да ли бисте ви лично желели да се догоди промена власти у Србији, није желело или није знало како да одговори 17,8 одсто бирача.

Резултати истог истраживања су показали да свега 18,4 одсто грађана верује да су промене неизбежне, да се то неће догодити мисли 53,8 одсто бирача, а 23,3 одсто испитаника није желело или није знало да одговори на то питање.

Вукадиновић каже за Нова.рс да је проблем што сви они који се залажу за промене нису за опозицију, као и да странке које нису на власти имају за задатак да се ангажују око гласача који су рекли да су против власти и да их наведу да гласају.

 “Дакле, скоро 40 одсто грађана је за промене, а само 18 одсто њих мисли да су оне могуће. То је кључни налаз и на томе треба да ради опозиција. Задатак им је и да разбију сумње да је та промена могућа”, каже Вукадиновић.

Он додаје да ће се у наредним месецима највише ломити копља око оних гласача који су за “опозицију, али не знају тачно за кога”.

“То нису апстиненти, али нису ни убеђени гласачи опозиције. Њих опозиционе странке треба да мотивишу. Власт ће се у нарадном периоду максимално трудити да демотивише те групе које су за опозицију и промене, али не знају тачно за кога би у овој шуми опозиционе понуде гласали. Проблем је што они који су за власт немају дилему да ли ће изаћи на изборе и за кога ће да гласајау, док многи од оних  који су против власти имају све те дилеме”, истиче Вукадиновић.

Против трампе Косово за ЕУ чак 80 одсто бирача

Истраживање НСПМ показало је и да свега 42,7 одсто грађана подржава улазак Србије у ЕУ, док је против 38,9 одсто бирача. О томе нема став или не зна како се се изјасни 18,4 одсто бирача.

На питање да ли мисле да би Србија требало да прихвати независност Косова и његов пријем у УН у замену за улазак у Европску унију, само 6,4 одсто грађана је рекло “да”, док је чак 80 одсто против тога.

Вукадиновић наводи да откад НСПМ ради истраживања никада се мањи проценат грађана није изјаснио да је за улазак у ЕУ.

“То је и даље више од оних који су против ЕУ, али је сада та разлика мања од четири процента. Што се тиче Косова, и раније смо имали сличне налазе, али је можда сад чак за нијансу и виши проценат оних који су против те трампе”, каже Вукадиновић за Нова.рс.

НСПМ: Чак 20 одсто грађана би гласало за опозицију, али не знају тачно за кога; Никад мања подршка за ЕУ

Уколико би у недељу били одржани избори, за странке које чине владајућу коалицију гласало би укупно 57,5 одсто грађана, док би опозицију подржало 33,2 одсто гласача, показује најновије истраживања Нове српске политичке мисли (НСПМ), које објављује Време.

Уколико би следеће недеље били одржани избори за Српску напредну странку, Социјалистичку партију Србије и Српски патриотски савез гласало би 57,5 одсто бирача.

Укупно 20,8 одсто грађана изјаснило се да би гласало за опозицију, али не знају тачно за кога, док би се 12,4 одсто бирача определило за опозиционе странке које су бојкотовале изборе.

Око 6,8 одсто подршке добиле су странке које су изашле на изборе, а нису прешле цензус, док би за странке мањина гласало 2,5 одсто грађана, показује истраживање.

За промену власти је 39,1 одсто испитаника, 43,1 одсто се противи, док 17,8 одсто није знало како или не жели да одговори на питање да ли су лично за промену власти.

Резултати истог истраживања су показали да свега 18,4 одсто грађана верује да су промене неизбежне, да се то неће догодити мисли 53,8 одсто бирача, а 23,3 одсто испитаника није желело или није знало да одговори на то питање.

Истраживање НСПМ показало је и да свега 42,7 одсто грађана подржава улазак Србије у ЕУ, док је против 38,9 одсто бирача, док о томе нема став или не зна како се се изјасни 18,4 одсто бирача.

На питање да ли мисле да би Србија требало да прихвати независност Косова и његов пријем у УН у замену за улазак у Европску унију, само 6,4 одсто грађана је рекло „да“, док је чак 80 одсто против тога.

Истраживање Нове српске политичке мисли рађено је од 2. до 12. јануара, телефонским путем, а у њему је учествовало 900 испитаника.

(Нова. рс, Наташа Латковић-Фонет)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер