Hronika | |||
Nova.rs: Da li je Gruzija na putu da postane nova Ukrajina? |
utorak, 03. decembar 2024. | |
Fotografije i snimci protesta i nemira koji ovih dana stižu iz Gruzije neodoljivo podsećaju na gotovo identične prizore sa glavnog kijevskog trga Majdana iz 2013. godine. Povod za masovne proteste je sličan – proruska vlast koja je potvrdila da odustaje od približavanja Evropskoj uniji. Pre rata u Ukrajini, pre aneksije Krima, Evropu je šokirala ruska invazija na Gruziju. Naizgled davne 2008. godine, ta invazija bila je, u očima Zapada, anomalija. Rusija je tada imala relativno dobre odnose sa SAD-om i Evropom, a međunarodna saradnja bila je na istorijskom vrhuncu. Početak nove ere Međutim, ruska agresija na Gruziju označila je početak nove ere u odnosima Rusije i njenih suseda. Šesnaest godina kasnije, jasno je da je taj rat bio uvod u aktuelni sukob sa Zapadom, koji je kulminirao invazijom na Ukrajinu. Sada je Gruzija ponovo u centru ovog „novog Hladnog rata“. Ovaj put, Rusija koristi glasačke kutije umesto tenkova kako bi ostvarila svoj uticaj, piše UnHerd. Pred parlamentarne izbore 26. oktobra, gruzijski liberali bili su optimistični. Prvi put posle nekoliko godina, opozicija je imala šansu da svrgne s vlasti prorusku stranku Gruzijski san. Iako su izlazne ankete bile povoljne, rezultati su šokirali opoziciju – Gruzijski san osvojio je 54% glasova, uprkos kontroverznim zakonima poput onog o „stranim agentima“ i ograničenju prava LGBT zajednice. Opozicija optužuje vlast za krađu izbora Proevropska opozicija tvrdi da su izbori ukradeni. Snimci koji pokazuju ubacivanje glasačkih listića i napade na izborne posmatrače kružili su medijima. Nezavisne analize potvrdile su mnoge optužbe. Opozicija je pozvala na proteste, optužujući Rusiju za orkestraciju izborne pobede Gruzijskog sna. Rezultate izbora u Gruziji priznale su sledeće zemlje: Rusija, Mađarska, Kina, Turska, Jermenija i Azerbejdžan. Sa druge strane, SAD, Evropska unija i nekoliko evropskih vlada osudili su nepravilnosti u izbornom procesu i izrazili zabrinutost zbog stanja demokratije u Gruziji. Posebno je značajno da je Švedska prekinula odnose sa gruzijskom vladom, navodeći „demokratsko nazadovanje“ kao glavni razlog. Medvedev: Gruzija kreće ukrajinskim putem Bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da se Gruzija „brzo kreće ukrajinskim putem, u mračni ponor“, upozorivši da takve situacije „obično vrlo loše završavaju“. Njegove reči dodatno su podigle tenzije u zemlji, koja se nalazi na prelomnoj tački između proruske vlasti i proevropske opozicije. Za mlade Gruzijce koji žele članstvo u Evropskoj uniji, borba je ključna. Prema anketama, čak 90% stanovništva podržava evropski put. Međutim, ukoliko proruska stranka Gruzijski san ostane na vlasti, ti snovi bi mogli biti ugašeni. Ova stranka ne samo da je najavila zabranu delovanja većine opozicionih stranaka, već je rezultate izbora nazvala sličnim suđenjima u Nirnbergu, što dodatno polarizuje političku scenu. Opcije za izlaz iz krize Gruzijsku krizu prate tri moguća scenarija: Blokada parlamenta: Ako opozicija nastavi bojkot, a predsednik odbije da potvrdi novu vladu, Gruzijski san neće imati većinu potrebnu za održavanje parlamentarne vlasti. Ovo bi moglo onemogućiti Rusiji da legalno dominira Gruzijom. Ustavna kriza: Vlast bi mogla odlučiti da ignoriše zakon i zaobiđe opoziciju, što bi dovelo do ustavne krize i još većeg sukoba sa EU i SAD. Vašington i Brisel već razmatraju proširenje sankcija protiv gruzijske vladajuće stranke. Politička paraliza: U slučaju nepomirljivih stavova vlasti i opozicije, zemlja bi mogla pasti u političku stagnaciju, što bi Rusija sigurno iskoristila. Moskva je već signalizirala spremnost da interveniše ukoliko to bude potrebno za očuvanje vlasti Gruzijskog sna. Šire posledice Kontrola Gruzije strateški je ključna za Rusiju zbog njene lokacije uz Crno more, trgovačkih ruta i energetskih koridora. Dominacija Tbilisijem mogla bi uticati i na susedne zemlje poput Jermenije, Moldavije i Kazahstana, dodatno šireći ruski uticaj. Revolucija Euromajdana bila je prvi pokušaj da se preokrene ruska dominacija nad postsovjetskim prostorom. Gruzija sada predstavlja novi test. Zapadne sile za sada oprezno posmatraju razvoj situacije, ali eskalacija je neizbežna. Gruzija ima ključnu ulogu u širem sukobu između Rusije i Zapada, i previše je značajna da bi bila zanemarena. (Nova.rs) |