Нова.рс: Да ли је Грузија на путу да постане нова Украјина?

 Фотографије и снимци протеста и немира који ових дана стижу из Грузије неодољиво подсећају на готово идентичне призоре са главног кијевског трга Мајдана из 2013. године. Повод за масовне протесте је сличан – проруска власт која је потврдила да одустаје од приближавања Европској унији.

Пре рата у Украјини, пре анексије Крима, Европу је шокирала руска инвазија на Грузију. Наизглед давне 2008. године, та инвазија била је, у очима Запада, аномалија. Русија је тада имала релативно добре односе са САД-ом и Европом, а међународна сарадња била је на историјском врхунцу.

Почетак нове ере

Међутим, руска агресија на Грузију означила је почетак нове ере у односима Русије и њених суседа. Шеснаест година касније, јасно је да је тај рат био увод у актуелни сукоб са Западом, који је кулминирао инвазијом на Украјину. Сада је Грузија поново у центру овог „новог Хладног рата“. Овај пут, Русија користи гласачке кутије уместо тенкова како би остварила свој утицај, пише УнХерд.

Пред парламентарне изборе 26. октобра, грузијски либерали били су оптимистични. Први пут после неколико година, опозиција је имала шансу да свргне с власти проруску странку Грузијски сан. Иако су излазне анкете биле повољне, резултати су шокирали опозицију – Грузијски сан освојио је 54% гласова, упркос контроверзним законима попут оног о „страним агентима“ и ограничењу права ЛГБТ заједнице.

Опозиција оптужује власт за крађу избора

Проевропска опозиција тврди да су избори украдени. Снимци који показују убацивање гласачких листића и нападе на изборне посматраче кружили су медијима. Независне анализе потврдиле су многе оптужбе. Опозиција је позвала на протесте, оптужујући Русију за оркестрацију изборне победе Грузијског сна.

Резултате избора у Грузији признале су следеће земље: Русија, Мађарска, Кина, Турска, Јерменија и Азербејџан.

Са друге стране, САД, Европска унија и неколико европских влада осудили су неправилности у изборном процесу и изразили забринутост због стања демократије у Грузији. Посебно је значајно да је Шведска прекинула односе са грузијском владом, наводећи „демократско назадовање“ као главни разлог.

Медведев: Грузија креће украјинским путем

Бивши председник Русије Дмитриј Медведев изјавио је да се Грузија „брзо креће украјинским путем, у мрачни понор“, упозоривши да такве ситуације „обично врло лоше завршавају“. Његове речи додатно су подигле тензије у земљи, која се налази на преломној тачки између проруске власти и проевропске опозиције.

За младе Грузијце који желе чланство у Европској унији, борба је кључна. Према анкетама, чак 90% становништва подржава европски пут. Међутим, уколико проруска странка Грузијски сан остане на власти, ти снови би могли бити угашени. Ова странка не само да је најавила забрану деловања већине опозиционих странака, већ је резултате избора назвала сличним суђењима у Нирнбергу, што додатно поларизује политичку сцену.

Опције за излаз из кризе

Грузијску кризу прате три могућа сценарија:

Блокада парламента: Ако опозиција настави бојкот, а председник одбије да потврди нову владу, Грузијски сан неће имати већину потребну за одржавање парламентарне власти. Ово би могло онемогућити Русији да легално доминира Грузијом.

Уставна криза: Власт би могла одлучити да игнорише закон и заобиђе опозицију, што би довело до уставне кризе и још већег сукоба са ЕУ и САД. Вашингтон и Брисел већ разматрају проширење санкција против грузијске владајуће странке.

Политичка парализа: У случају непомирљивих ставова власти и опозиције, земља би могла пасти у политичку стагнацију, што би Русија сигурно искористила. Москва је већ сигнализирала спремност да интервенише уколико то буде потребно за очување власти Грузијског сна.

Шире последице

Контрола Грузије стратешки је кључна за Русију због њене локације уз Црно море, трговачких рута и енергетских коридора. Доминација Тбилисијем могла би утицати и на суседне земље попут Јерменије, Молдавије и Казахстана, додатно ширећи руски утицај.

Револуција Еуромајдана била је први покушај да се преокрене руска доминација над постсовјетским простором. Грузија сада представља нови тест. Западне силе за сада опрезно посматрају развој ситуације, али ескалација је неизбежна. Грузија има кључну улогу у ширем сукобу између Русије и Запада, и превише је значајна да би била занемарена.

(Нова.рс)