Nova.rs: Auto Čačak digao ruke od BIP-a, prepustio ga Nemcima. Umesto pivare, praviće novi luksuzni kompleks

 Kompleks BIP-a kod Mostarske petlje, koji se nalazi na jednoj od najatraktivnijih lokacija u Beogradu, preuzela je nemačka kompanija “SSDT 018 Alpha”, koja je sada i stopostotni vlasnik objekata koji se nalaze na mestu nekadašnje pivare. Njena firma “BIP Dva” je i investitor plana detaljne regulacije, koji će na toj lokaciji omogućiti izgradnju stambeno-poslovnih objekata viših od 32 metra.

Objekti koji se nalaze na mestu nekadašnje Beogradske industrije piva 2021. godine prodati su kao deo imovine firme u stečaju konzorcijumu kompanija “Auto Čačak” i nemačkog DL Holdinga iz Hamburga i to za 2,09 milijardi dinara ili oko 17,9 miliona evra.

Kako je tada objavljeno, za taj novac oni su dobili proizvodni pogon kod Mostara, površine od skoro 27.000 kvadrata, kao i parcelu na kojoj se taj objekat nalazi od skoro tri hektara. Oni su tada kupili i zemljište u Velikom polju u Obrenovcu, Fabriku sokova u Krnjači, ali i dva objekta u Čačku – Sladare i Pivare od po 5.519 i 6.056 kvadrata, zatim u Obrenovcu, prodajni centar u Kragujevcu…

Tri godine kasnije, u trenutku kada se menja Plan detaljne regulacije, Auto Čačak, odnosno vlasnik te firme Milenko Kostić, više nema vlasnički udeo u novoformiranoj firmi Beogradskoj industriji piva, slada i bezalkoholnih pića Dva (BIP dva), na koju se vodi kompleks kod Mostarske petlje. Jedini vlasnik te kompanije sada je “SSDT 018 Alpha”, iza koje stoji nemačka kompanija DL-Holding GmbH.

Kako je došlo do promene udela u vlasništvo i da li je svoj deo prodao, pitali smo Milenka Kostića, vlasnik Auto Čačka, kompanije koja je inače godinama unazad dobijala niz poslova od države. Kostić za Nova.rs kaže da je imovinu kupljenu od BIP-a u stečaju samo podelio sa nemačkom firmom.

“Nije u pitanju nikakva prodaja. Samo smo se dogovorili šta je čije. Ja sam uzeo deo u Krnjači”, navodi on za naš portal.

Nemačkoj kompaniji tako je ostala najatraktivnija imovina nekadašnjeg BIP-a u Vojvode Putnika, na Savskom vencu. Prema podacima iz Katastra, ona ima pravo korišćenja (koje besplatno može da konvertuje u pravo svojine) na dve parcele ukupne površine od 37.723 kvadrata, ali i 21 objekat površine od ukupno 9.542 kvadratna metra.

Jasno je da novi BIP nema nameru da se bavi proizvodnjom piva, a delatnost koju su upisali u APR odnosi se na “lizing intelektualne svojine i sličnih proizvoda, autorskih dela i predmeta srodnih prava”.

Šta će se graditi na mestu pivare?

Inače, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije kompleksa kompleksa BIP-a koji će trajati do 26. novembra. Kako je objavila Nova ekonomija, kompleks zgrada obuhvatiće teritorije gradske opštine Savski venac, a granice kompleksa obuhvataju prostor između Bulevara Vojvode Putnika na zapadu, saobraćajnice Bulevar Franše D’ Eperea na severu, petlje „Žaba“ na istoku i saobraćajnice Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića na jugu kao i deo kompleksa železničke stanice „Beograd-centar – Prokop“.

Na tom mestu biće izgrađeni mešoviti gradski centri i zgrade do osam spratova, a kompleks će se prostirati na oko 10,5 hektara.

U okviru kompleksa najveći deo zauzima sama Beogradska industrija piva, oko 4,9 hektara. Na površini prve srpske parne pivare prostiru se i vila Đorđa Vajferta ali i njegovi podrumi. Vajfertovi podrumi, odnosno „ležni podrum“, podeljen je u 14 odeljenja u kojima je skladišteno pivo u bačvama i tankovima.

Sama vila Đorđa Vajferta će prilikom urbanizovanja ovog dela kompleksa biti zadržana u postojećem stanju, a u nacrtu Plana stoji da će kasnije biti i definisana pravila za intervencije na objektu u cilju očuvanja ovog kulturnog nasleđa.

Osmospratnice koje će biti izgrađene u kompleksu BIP-a, naći će se u okviru arheološkog nalazišta odnosno dobra pod prethodnom zaštitom, koje obuhvata lokalitete od Čukaričke padine do Mostarske petlje. Ono što se još spominje u dokumentu je i da će se ispitati da li će na lokaciji moći i da se izgrade viši objekti od 32 metra, odnosno viši od osam spratova.

Ovim planom biće zaokružena i početna transformacija železničke stanice „Prokop“ i ovog dela opštine. Tako će na platou iznad ulazno-izlaznih koloseka Prokopa biti zona komercijalnih sadržaja. Na ovom prostoru planirane su površine javne namene, mreža saobraćajnica, površine za objekte i komplekse javnih službi (specijalizovana zdravstvena zaštita), zelene površine i šume.

(Nova.rs)