Нова.рс: Ауто Чачак дигао руке од БИП-а, препустио га Немцима. Уместо пиваре, правиће нови луксузни комплекс

 Комплекс БИП-а код Мостарске петље, који се налази на једној од најатрактивнијих локација у Београду, преузела је немачка компанија “ССДТ 018 Алпха”, која је сада и стопостотни власник објеката који се налазе на месту некадашње пиваре. Њена фирма “БИП Два” је и инвеститор плана детаљне регулације, који ће на тој локацији омогућити изградњу стамбено-пословних објеката виших од 32 метра.

Објекти који се налазе на месту некадашње Београдске индустрије пива 2021. године продати су као део имовине фирме у стечају конзорцијуму компанија “Ауто Чачак” и немачког ДЛ Холдинга из Хамбурга и то за 2,09 милијарди динара или око 17,9 милиона евра.

Како је тада објављено, за тај новац они су добили производни погон код Мостара, површине од скоро 27.000 квадрата, као и парцелу на којој се тај објекат налази од скоро три хектара. Они су тада купили и земљиште у Великом пољу у Обреновцу, Фабрику сокова у Крњачи, али и два објекта у Чачку – Сладаре и Пиваре од по 5.519 и 6.056 квадрата, затим у Обреновцу, продајни центар у Крагујевцу…

Три године касније, у тренутку када се мења План детаљне регулације, Ауто Чачак, односно власник те фирме Миленко Костић, више нема власнички удео у новоформираној фирми Београдској индустрији пива, слада и безалкохолних пића Два (БИП два), на коју се води комплекс код Мостарске петље. Једини власник те компаније сада је “ССДТ 018 Алпха”, иза које стоји немачка компанија ДЛ-Холдинг ГмбХ.

Како је дошло до промене удела у власништво и да ли је свој део продао, питали смо Миленка Костића, власник Ауто Чачка, компаније која је иначе годинама уназад добијала низ послова од државе. Костић за Нова.рс каже да је имовину купљену од БИП-а у стечају само поделио са немачком фирмом.

“Није у питању никаква продаја. Само смо се договорили шта је чије. Ја сам узео део у Крњачи”, наводи он за наш портал.

Немачкој компанији тако је остала најатрактивнија имовина некадашњег БИП-а у Војводе Путника, на Савском венцу. Према подацима из Катастра, она има право коришћења (које бесплатно може да конвертује у право својине) на две парцеле укупне површине од 37.723 квадрата, али и 21 објекат површине од укупно 9.542 квадратна метра.

Јасно је да нови БИП нема намеру да се бави производњом пива, а делатност коју су уписали у АПР односи се на “лизинг интелектуалне својине и сличних производа, ауторских дела и предмета сродних права”.

Шта ће се градити на месту пиваре?

Иначе, Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове огласио је рани јавни увид за потребе израде Плана детаљне регулације комплекса комплекса БИП-а који ће трајати до 26. новембра. Како је објавила Нова економија, комплекс зграда обухватиће територије градске општине Савски венац, а границе комплекса обухватају простор између Булевара Војводе Путника на западу, саобраћајнице Булевар Франше Д’ Епереа на северу, петље „Жаба“ на истоку и саобраћајнице Булевара кнеза Александра Карађорђевића на југу као и део комплекса железничке станице „Београд-центар – Прокоп“.

На том месту биће изграђени мешовити градски центри и зграде до осам спратова, а комплекс ће се простирати на око 10,5 хектара.

У оквиру комплекса највећи део заузима сама Београдска индустрија пива, око 4,9 хектара. На површини прве српске парне пиваре простиру се и вила Ђорђа Вајферта али и његови подруми. Вајфертови подруми, односно „лежни подрум“, подељен је у 14 одељења у којима је складиштено пиво у бачвама и танковима.

Сама вила Ђорђа Вајферта ће приликом урбанизовања овог дела комплекса бити задржана у постојећем стању, а у нацрту Плана стоји да ће касније бити и дефинисана правила за интервенције на објекту у циљу очувања овог културног наслеђа.

Осмоспратнице које ће бити изграђене у комплексу БИП-а, наћи ће се у оквиру археолошког налазишта односно добра под претходном заштитом, које обухвата локалитете од Чукаричке падине до Мостарске петље. Оно што се још спомиње у документу је и да ће се испитати да ли ће на локацији моћи и да се изграде виши објекти од 32 метра, односно виши од осам спратова.

Овим планом биће заокружена и почетна трансформација железничке станице „Прокоп“ и овог дела општине. Тако ће на платоу изнад улазно-излазних колосека Прокопа бити зона комерцијалних садржаја. На овом простору планиране су површине јавне намене, мрежа саобраћајница, површине за објекте и комплексе јавних служби (специјализована здравствена заштита), зелене површине и шуме.

(Нова.рс)