Nova ekonomija: Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. pokazali nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. profit pao na svega 200 miliona evra

 Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti: sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra, piše Nova ekonomija.

Poslovni planovi EPS-a su predviđali značajno veći profit: pre smene generalnog direktora Miroslava Tomaševića u maju 2023. godine, rukovodstvo kompanije je planiralo dobit u 2024. godini od 77 milijarde dinara (650 miliona evra), navodi Nova ekonomija.

Novo rukovodstvo EPS-a na čelu sa Dušanom Živkovićem je revidiralo naniže planove, pa je predvidelo dobit od 54 milijarde dinara (460 miliona evra), a dobit je na kraju prošle godina bila je više nego dvostruko niža i od revidiranih planova za prošlu godinu.

Deo rekordnog profita EPS-a u 2023. godini bio je posledica uplate države od skoro 300 miliona evra kao kompenzaciju EPS-u što je na osnovu odluka vlade tokom 2022. i 2023. godine prodavao struju privredi po cenama znatno ispod tržišnih.

Pravi razlog za ovako veliki podbačaj su, kako piše Nova ekonomija, problemi u proizvodnji struje. Pad proizvodnje je delom posledica prirodnih faktora na koje EPS nije mogao da utiče, ali došlo je i do problema u proizvodnji u termocentralama.

Velika suša tokom leta je dovela je do smanjenja proizvodnje struje iz hidroelektrana.

Pored toga, visoke letnje temperature uticale su da potrošnja struje bude veća zbog rada klima-uređaja, što je dovelo do povećanog uvoza struje. Uvoz struje preko dana nije bio „skup“, jer su cene struje na tržištu u Evropi bile veoma niske zbog naglog povećanja kapaciteta solarnih elektrana, ali bi u večernjim satima cene otišle u nebesa, čak do 700-800 evra za megavat-sat, odnosno i više nego 10 puta skuplje nego za vreme dnevne svetlosti.

Tu situaciju EPS je nekako „prevazišao“ povećanim radom hidroelektrana večernjim satima. Stručnjacima iz EPS-a se, prema pisanju Nove ekonomije, mora priznati da su uspeli da veštim upravljanjem sistemom i korišćenjem rezervi u hidroelektranama smanje uvoz struje kada je bila najskuplja, tako da su znatno smanjili troškove kupovine struje na tržištu.

Početkom zime eskalirali su problemi u proizvodnji struje u termocentralama, koje su ključ za sigurnost u snabdevanju. Za to ima više razloga: u termocentrale se decenijama nije ozbiljnije ulagalo, kasni se sa otkrivanjem novih ležišta uglja dok je ugalj koji se trenutno koristi sve lošijeg kvaliteta (niže kalorijske vrednosti). Veliki broj termocentrala star preko 50 godina, pa je proizvodnja u njima ne samo energetski neefikasna već i nepouzdana. Tek krajem prethodnog leta, posle više od 30 godina na mrežu je povezan novi termoblok od 350 MW u Kostolcu (prvih nekoliko meseci blok je radio u probnom režimu).

Zato i nije čudno da je krajem godine došlo do (samo naizgled neočekivanih) problema: u decembru i januaru Srbija je bila prinuđena da u pojedinim trenucima uvozi čak i do trećine potrebne struje, podseća Nova ekonomija. To je potencijalno mogao da bude ogroman problem, da je u Evropi vladala nestašica struje, ali je u tom trenutku na tržištu bilo raspoložive struje po povoljnim cenama zbog relativno visokih temperatura na zapadu Evrope i značajne proizvodnje struje od vetra na Severnom moru.

Dramatičan pad profitabilnosti u odnosu na prethodnu godinu, kao i u odnosu na plan poslovanja, najbolje pokazuje da se EPS suočava sa ozbiljnim problemima, ocenjuje Nova ekonomija.

(Nova ekonomija-N1)