Njujork: Savet bezbednosti UN o Ukrajini – žestoka polemika ambasadora SAD i Rusije. Grinfild: Ruska agresija preti ne samo Ukrajini - nego i Evropi. Nebenzja: Vašington je odgovoran za zaoštravanje retorike i dovođenje nacista na vlast u Kijevu

Na zahtev Vašingtona, u Njujorku je održana sednica Saveta bezbednosti o krizi u Ukrajini. Sednicu je obeležila polemika američkog i ruskog ambasadora pri UN koji su izneli već poznate oprečne stavove. Amerikanci negoduju zbog masovnog gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, dok Rusi negiraju planove za napad, tvrdeći da nemaju ništa sa unutrašnjom krizom u toj državi.

Tenzije između Rusije i Sjedinjenih Država zbog gomilanja trupa Moskve u blizini Ukrajine prelile su se u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija gde su diplomate obe zemlje žestoko iznosile svoje stavove.

Uprkos pozivu Moskve članicama Saveta bezbednosti da glasaju protiv "megafon-diplomatije", to telo je većinom pristalo na američki apel za održavanje javne sednice o krizi u Ukrajini.

Kina je jedina bila protiv, pozivajući nacije da napuste hladnoratovski mentalitet, dok su Indija, Gabon i Kenija bili uzdržani, ali je preostalih 10 članica podržalo sastanak otvorenog tipa.

Amerikanci negoduju zbog masovnog gomilanja ruskih trupa na granici sa Ukrajinom, dok Rusi negiraju planove za napad, tvrdeći da nemaju ništa sa unutrašnjom krizom u toj državi. Evropska unija drži se dvosmernog koloseka - diplomatije i odvraćanja Rusije od napada.

"Pretnja agresijom na granici Ukrajine je provokacija. Naše konstatovanje činjenica na terenu nije provokativno", rekla je američka ambasadorka u UN Linda Tomas Grinfild na sednici SB UN-a.

Ona je ponovila optužbe da Rusija ima više od 100.000 vojnika na granici sa Ukrajinom i da se Moskva "sprema da napadne Ukrajinu".

Prema njenim rečima, Vašington ima dokaze da Moskva planira da rasporedi još 30.000 trupa u Belorusiji u prvim danima februara.

Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild optužila je Moskvu da pokušava da bez ikakvog uporišta u činjenicama predstavi Ukrajinu i zapadne zemlje kao agresore da bi izmislila izgovor za napad. Poručila je da ruske akcije u Evropi narušavaju povelju Ujedinjenih nacija.

"Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija nastao je kako bi se sprečile pretnje sa kojom se suočava Ukrajina. Ruska agresija preti ne samo Ukrajini - nego i Evropi. Jedna država ne može narušavati granicu druge države. Važno je da se Savet bezbednosti suprotstavi tome", ukazala je Tomas-Grinfild, podvukavši da je reč o najvećoj mobilizaciji trupa u Evropi poslednjih godina.

"Rusija prebacuje trupe iz unutrašnjosti zemlje na granicu sa Ukrajinom i u Belorusiju. Uz vojne aktivnosti zabeležen je intenziviranje sajber napada u Ukrajini. Rusko gomilanje trupa prate njeni zahtevi i agresivna retorika. Rusija je 2014. izvršila invaziju u Ukrajini. Slična stvar se 2008. dogodila u Gruziji. Ne žele da povuku trupe iz Moldavije. Ako Rusija nastavi sa invazijom u Ukrajini ne možemo reći da toga nismo svesni", rekla je američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama.

Takođe, podsetila je da su ruski lideri dovodili u pitanje postojanje Ukrajine kao države.

"Ukrajina je članica UN poslednjih trideset godina čiji je narod ponosan. Rusija može da izabere i drugi put - diplomatije i mira. Verujemo da postoji način za to i pokušavamo da to pitanje rešimo na diplomatski način. Zato smo ga pokrenuli pred ovim telom. Rusija svoje zabrinutosti treba da iznese za pregovaračkim stolom. Ukoliko to učini pokazaće da joj je bliži put diplomatije, a ne konflikta", rekla je između ostalog Linda Tomas- Grinfild.

Velika Britanija, Francuska, Albanija, Irska, Gana i Indija izrazile su tokom zasedanja podršku suverenitetu Ukrajine i založili se za pregovore.

"Najbolji mogući scenario u ovom trenutku je destabilizacija u regionu, a najgori je vojna invazija na jednu suverenu zemlju", rekao je ambasador Velike Britanije pri UN i podvukao da je Rusija i ranije negirala da planira agresiju, kao što je to bilo 2014. kad je anektirala Krim i 2008. kad je ušla u Gruziju.

"Posvećeni smo dijalogu, ako je Rusija iskrena kada kaže da želi diplomatsko rešenje. Ovo nije regionalno pitanje, invazija bi bilo kršenje međunarodnog prava. Izazvalo bi krvoproliće, ne bi bilo pobednika, samo žrtava na obe strane", upozorio je britanski ambasador u Ujedinejnim nacijama.

S druge strane, ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja uzvratio je da nema dokaza da Moskva planirala vojnu akciju protiv Ukrajine i da je Rusija dosledno odbija takve optužbe.

Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja

"Naše zapadne kolege govore o potrebi za deeskalacijom. Međutim, pre svega, oni sami

podižu tenzije i retoriku i izazivaju eskalaciju", rekao je Nebenzja.

Ocenjuje da su same pretnje o ratnoj opasnosti provokativne, dodavši da "Vašington želi da njegove reči postanu stvarnost".

Ruski predstavnik Vasilij Nebenzja optužio je Vašington za podsticanje tenzija, zaoštravanje retorike i izazivanje eskalacije te, kako je naveo, dovođenje nacista na vlast u Kijevu.

“Da to nisu uradili, onda bi danas živeli u duhu dobrosusedskih odnosa i obostrane saradnje. Međutim, jasno je da se pojedinima na Zapadu ne sviđa taj pozitivni scenario. Ovo što se danas dešava je još jedan pokušaj da se izazove razdor između Rusije i Ukrajine", poručio je ruski ambasador.

Ustvrdio je da Rusija često razmešta trupe na svojoj teritoriji, te da je ukrajinska kriza unutrašnje pitanje.

"Uveravaju nas da će se ruska vojna akcija protiv Ukrajine dogoditi za samo nekoliko nedelja, ili dana. Međutim, nisu pruženi dokazi za tako ozbiljne optužbe. Ipak, to ne sprečava toliku histeriju da naši ukrajinski susedi već osećaju ekonomske posedice toga. Zapadne kolege govore o potrebi za deeskalacijom, ali pre svega oni sami podstiču tenzije i zaoštravaju retoriku i izazivaju eskalaciju. Sama rasprava o pretnji od rata je provokativna. Gotovo da pozivate na to, čekate da se to dogodi, kao da želite da vaše reči postanu stvarnost. I to uprkos činjenici da stalno odbacujemo te optužbe i da ni jedan ruski političar ili javna ličnost nije pretio planiranom invazijom na Ukrajinu celo ovo vreme", poručio je Nebenzja u obraćanju.

Ruski ambasador je napustio salu kada je počeo da govori ukrajinski ambasador koji se zapitao: "Koliko dugo će Rusija vršiti pritisak i pokušavati da gurne Ukrajine i njene partnere u Kafkinu zamku"?

Ambador Kine, koji je podržao pokušaj Rusije da se spreči današnja sednica, rekao je da ne smatra ruske trupe blizu ukrajinske granice pretnjom i pozvao sve strane da ne pogoršavaju situaciju. Poručio je i da je "hitno potrebna tiha, a ne megafon diplomatija".

U utorak telefonski razgovor Blinkena i Lavrova

Državni sekretar SAD Entoni Blinken razgovaraće telefonom u utorak sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovim, saopštio je Stejt department.

To će biti prvi direktan dijalog dvojice najviših diplomata dve zemlje od kada je Vašington dostavio svoje pismene odgovore Moskvi na predlog o bezbednosnim garancijama.

Rusija može da koristi pravo veta

Rusija je jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i može da iskoristi svoje pravo veta kako bi blokirala svaku eventualnu kaznenu akciju Saveta protiv Moskve.

Sastanak u ponedeljak je poslednja runda razgovora o sukobu usred napora da se pronađe diplomatsko rešenje. Sjedinjene Države su zapretile da će uvesti oštre ekonomske sankcije ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu i odbacile su ruske zahteve da NATO povuče trupe iz istočne Evrope i spreči Ukrajinu da se pridruži alijansi.

(RTS, Rojters, Glas Amerike)