Њујорк: Савет безбедности УН о Украјини – жестока полемика амбасадора САД и Русије. Гринфилд: Руска агресија прети не само Украјини - него и Европи. Небензја: Вашингтон је одговоран за заоштравање реторике и довођење нациста на власт у Кијеву

На захтев Вашингтона, у Њујорку је одржана седница Савета безбедности о кризи у Украјини. Седницу је обележила полемика америчког и руског амбасадора при УН који су изнели већ познате опречне ставове. Американци негодују због масовног гомилања руских трупа на граници са Украјином, док Руси негирају планове за напад, тврдећи да немају ништа са унутрашњом кризом у тој држави.

Тензије између Русије и Сједињених Држава због гомилања трупа Москве у близини Украјине прелиле су се у Савет безбедности Уједињених нација где су дипломате обе земље жестоко износиле своје ставове.

Упркос позиву Москве чланицама Савета безбедности да гласају против "мегафон-дипломатије", то тело је већином пристало на амерички апел за одржавање јавне седнице о кризи у Украјини.

Кина је једина била против, позивајући нације да напусте хладноратовски менталитет, док су Индија, Габон и Кенија били уздржани, али је преосталих 10 чланица подржало састанак отвореног типа.

Американци негодују због масовног гомилања руских трупа на граници са Украјином, док Руси негирају планове за напад, тврдећи да немају ништа са унутрашњом кризом у тој држави. Европска унија држи се двосмерног колосека - дипломатије и одвраћања Русије од напада.

"Претња агресијом на граници Украјине је провокација. Наше констатовање чињеница на терену није провокативно", рекла је америчка амбасадорка у УН Линда Томас Гринфилд на седници СБ УН-а.

Она је поновила оптужбе да Русија има више од 100.000 војника на граници са Украјином и да се Москва "спрема да нападне Украјину".

Према њеним речима, Вашингтон има доказе да Москва планира да распореди још 30.000 трупа у Белорусији у првим данима фебруара.

Америчка амбасадорка при Уједињеним нацијама Линда Томас-Гринфилд оптужила је Москву да покушава да без икаквог упоришта у чињеницама представи Украјину и западне земље као агресоре да би измислила изговор за напад. Поручила је да руске акције у Европи нарушавају повељу Уједињених нација.

"Савет безбедности Уједињених нација настао је како би се спречиле претње са којом се суочава Украјина. Руска агресија прети не само Украјини - него и Европи. Једна држава не може нарушавати границу друге државе. Важно је да се Савет безбедности супротстави томе", указала је Томас-Гринфилд, подвукавши да је реч о највећој мобилизацији трупа у Европи последњих година.

"Русија пребацује трупе из унутрашњости земље на границу са Украјином и у Белорусију. Уз војне активности забележен је интензивирање сајбер напада у Украјини. Руско гомилање трупа прате њени захтеви и агресивна реторика. Русија је 2014. извршила инвазију у Украјини. Слична ствар се 2008. догодила у Грузији. Не желе да повуку трупе из Молдавије. Ако Русија настави са инвазијом у Украјини не можемо рећи да тога нисмо свесни", рекла је америчка амбасадорка при Уједињеним нацијама.

Такође, подсетила је да су руски лидери доводили у питање постојање Украјине као државе.

"Украјина је чланица УН последњих тридесет година чији је народ поносан. Русија може да изабере и други пут - дипломатије и мира. Верујемо да постоји начин за то и покушавамо да то питање решимо на дипломатски начин. Зато смо га покренули пред овим телом. Русија своје забринутости треба да изнесе за преговарачким столом. Уколико то учини показаће да јој је ближи пут дипломатије, а не конфликта", рекла је између осталог Линда Томас- Гринфилд.

Велика Британија, Француска, Албанија, Ирска, Гана и Индија изразиле су током заседања подршку суверенитету Украјине и заложили се за преговоре.

"Најбољи могући сценарио у овом тренутку је дестабилизација у региону, а најгори је војна инвазија на једну суверену земљу", рекао је амбасадор Велике Британије при УН и подвукао да је Русија и раније негирала да планира агресију, као што је то било 2014. кад је анектирала Крим и 2008. кад је ушла у Грузију.

"Посвећени смо дијалогу, ако је Русија искрена када каже да жели дипломатско решење. Ово није регионално питање, инвазија би било кршење међународног права. Изазвало би крвопролиће, не би било победника, само жртава на обе стране", упозорио је британски амбасадор у Ујединејним нацијама.

С друге стране, руски амбасадор у УН Василиј Небензја узвратио је да нема доказа да Москва планирала војну акцију против Украјине и да је Русија доследно одбија такве оптужбе.

Руски амбасадор при УН Василиј Небензја

"Наше западне колеге говоре о потреби за деескалацијом. Међутим, пре свега, они сами

подижу тензије и реторику и изазивају ескалацију", рекао је Небензја.

Оцењује да су саме претње о ратној опасности провокативне, додавши да "Вашингтон жели да његове речи постану стварност".

Руски представник Василиј Небензја оптужио је Вашингтон за подстицање тензија, заоштравање реторике и изазивање ескалације те, како је навео, довођење нациста на власт у Кијеву.

“Да то нису урадили, онда би данас живели у духу добросуседских односа и обостране сарадње. Међутим, јасно је да се појединима на Западу не свиђа тај позитивни сценарио. Ово што се данас дешава је још један покушај да се изазове раздор између Русије и Украјине", поручио је руски амбасадор.

Устврдио је да Русија често размешта трупе на својој територији, те да је украјинска криза унутрашње питање.

"Уверавају нас да ће се руска војна акција против Украјине догодити за само неколико недеља, или дана. Међутим, нису пружени докази за тако озбиљне оптужбе. Ипак, то не спречава толику хистерију да наши украјински суседи већ осећају економске поседице тога. Западне колеге говоре о потреби за деескалацијом, али пре свега они сами подстичу тензије и заоштравају реторику и изазивају ескалацију. Сама расправа о претњи од рата је провокативна. Готово да позивате на то, чекате да се то догоди, као да желите да ваше речи постану стварност. И то упркос чињеници да стално одбацујемо те оптужбе и да ни један руски политичар или јавна личност није претио планираном инвазијом на Украјину цело ово време", поручио је Небензја у обраћању.

Руски амбасадор је напустио салу када је почео да говори украјински амбасадор који се запитао: "Колико дуго ће Русија вршити притисак и покушавати да гурне Украјине и њене партнере у Кафкину замку"?

Амбадор Кине, који је подржао покушај Русије да се спречи данашња седница, рекао је да не сматра руске трупе близу украјинске границе претњом и позвао све стране да не погоршавају ситуацију. Поручио је и да је "хитно потребна тиха, а не мегафон дипломатија".

У уторак телефонски разговор Блинкена и Лаврова

Државни секретар САД Ентони Блинкен разговараће телефоном у уторак са својим руским колегом Сергејем Лавровим, саопштио је Стејт департмент.

То ће бити први директан дијалог двојице највиших дипломата две земље од када је Вашингтон доставио своје писмене одговоре Москви на предлог о безбедносним гаранцијама.

Русија може да користи право вета

Русија је једна од пет сталних чланица Савета безбедности УН и може да искористи своје право вета како би блокирала сваку евентуалну казнену акцију Савета против Москве.

Састанак у понедељак је последња рунда разговора о сукобу усред напора да се пронађе дипломатско решење. Сједињене Државе су запретиле да ц́е увести оштре економске санкције ако Русија изврши инвазију на Украјину и одбациле су руске захтеве да НАТО повуче трупе из источне Европе и спречи Украјину да се придружи алијанси.

(РТС, Ројтерс, Глас Америке)