НИН: Да ли спор око пенала за термоектрану "Костолац" прети да угрози "челично пријатељство" Београда и Пекинга

 Уместо да кинеска компанија „China Machinery Engineering Corporation“ (ЦМЕЦ) буде новчано одговорна због вишегодишњег кашњења на изградњи ТЕ Костолац Б3, она прети казном Србији, и то у вредности од чак 795 милиона долара, коју ће затражити од међународне арбитраже, јер сматра да прекорачење рока од четири године, није њихова, већ кривица ЕПС-а. Ако се одлуче на тај корак, ЕПС и држава би одговорили противтужбом и својим одштетним захтевом од више стотина милиона евра, колико је изгубљено увозом струје због неблаговременог завршетка овог погона, сазнаје НИН.

До оваквог епилога могло би ускоро да дође ако се цео случај не реши на највишем државном нивоу између Београда и Пекинга, јер је “клинч” у који су ушле две стране, такав да само они могу да зауставе овај финансијски рат. Први корак ка овом сукобу направили су Кинези, који су кривца за своје велико кашњење у изградњи погона нашли у инфлацији условљеној короном и ратом у Украјини, али и у ЕПС-у, који је, по њима, променио обим уговорених послова. По првом основу, инфлацији, потражују 390, а по другом 405 милиона долара. Ако Кинези добију евентуалну арбитражу, то би могло да значи да би нас, са већ већ исплаћених 715 милиона, овај пројекат могао коштати чак 1,5 милијарди долара. У том случају, Београд би могао да плати веома високу цену “челичног пријатељства” са Пекингом, заснованом на међудржавном споразуму Кине и Србије из 2009. године.

Разлог за то пуцање крије се у чињеници што, иако је пројекат званично завршен и предат ЕПС-у на коришћење средином децембра прошле године, преговори око тога ко је крив за маратонску градњу, још нису. Они се, по сазнањима НИН-а, воде далеко од очију јавности већ годину дана, али без успеха, јер Кинези не желе да одустану од ревизије цене дефинисане уговором из новембра давне 2013. године. По том документу, предвиђена је изградња блока снаге 350 мегавата до краја 2019. године, док је током 2014. требало да се прибаве дозволе и сагласности и удари камен-темељац. Међутим, камен-темељац је постављен тек у новембру 2017. године, иако је те 2013. године тадашња министарка енергетике Зорана Михајловић рекла да је “с партнерима из Кине договорено да се поштују рокови”.

Рокови нису поштовани, померани су прво на 2020. па 2022. и 2023, а епилог се видео тек децембра 2024. године, када је погон Костолца предат на коришћење ЕПС-у. Са његовом предајом сага о српском Скадру на Бојани, није, јер ЦМЕЦ тражи ревизију уговорене цене. Ту ревизију је покушала да издејствује њихова експозитура у Србији, међутим, пошто није успела, у цео случај се умешао председник ове кинеске државне фирме, Фанг Јаншуи, који је јуна 2024. године, дошао у Београд. Приликом те посете разговарао је са српским званичницима, којима је јасно ставио до знања да неће одустати од захтева о надокнади штете, и да ће ако им она не буде исплаћена, правду затражити пред међународном арбитражом. Основ за такав поступак је нашао у низу догађаја и околности за које кинеска страна наводно није крива, а који су довели до увећања трошкова изградње, па сада траже надокнаду.

Србија је, по нашим сазнањима, покушала да преговорима нађе компромисно решење, указујући и на пропусте Кинеза у овом послу, али самоуверени Јаншуи, пружену руку није прихватио. Одлучио се да његове тврдње потврди и међународна арбитража и због тога ангажовао два консултанска тима, са српским стручњацима, којима је дао налог да нађу правни основ, по српским законима, за надокнаду штете и процене колика је она.

Извор НИН-а из компаније ЦМЕЦ, који је упознат са целим случајем, наводи и да је Јануши лично, приликом јунске посете Београду, водио преговоре са консултанским тимовима.

Уместо да кинеска компанија „Цхина Мацхинерy Енгинееринг Цорпоратион“ (ЦМЕЦ) буде новчано одговорна због вишегодишњег кашњења на изградњи ТЕ Костолац Б3, она прети казном Србији, и то у вредности од чак 795 милиона долара, коју ће затражити од међународне арбитраже, јер сматра да прекорачење рока од четири године, није њихова, већ кривица ЕПС-а. Ако се одлуче на тај корак, ЕПС и држава би одговорили противтужбом и својим одштетним захтевом од више стотина милиона евра, колико је изгубљено увозом струје због неблаговременог завршетка овог погона, сазнаје НИН.

До оваквог епилога могло би ускоро да дође ако се цео случај не реши на највишем државном нивоу између Београда и Пекинга, јер је “клинч” у који су ушле две стране, такав да само они могу да зауставе овај финансијски рат. Први корак ка овом сукобу направили су Кинези, који су кривца за своје велико кашњење у изградњи погона нашли у инфлацији условљеној короном и ратом у Украјини, али и у ЕПС-у, који је, по њима, променио обим уговорених послова. По првом основу, инфлацији, потражују 390, а по другом 405 милиона долара. Ако Кинези добију евентуалну арбитражу, то би могло да значи да би нас, са већ већ исплаћених 715 милиона, овај пројекат могао коштати чак 1,5 милијарди долара. У том случају, Београд би могао да плати веома високу цену “челичног пријатељства” са Пекингом, заснованом на међудржавном споразуму Кине и Србије из 2009. године.

Разлог за то пуцање крије се у чињеници што, иако је пројекат званично завршен и предат ЕПС-у на коришћење средином децембра прошле године, преговори око тога ко је крив за маратонску градњу, још нису. Они се, по сазнањима НИН-а, воде далеко од очију јавности већ годину дана, али без успеха, јер Кинези не желе да одустану од ревизије цене дефинисане уговором из новембра давне 2013. године. По том документу, предвиђена је изградња блока снаге 350 мегавата до краја 2019. године, док је током 2014. требало да се прибаве дозволе и сагласности и удари камен-темељац. Међутим, камен-темељац је постављен тек у новембру 2017. године, иако је те 2013. године тадашња министарка енергетике Зорана Михајловић рекла да је “с партнерима из Кине договорено да се поштују рокови”.

Рокови нису поштовани, померани су прво на 2020. па 2022. и 2023, а епилог се видео тек децембра 2024. године, када је погон Костолца предат на коришћење ЕПС-у. Са његовом предајом сага о српском Скадру на Бојани, није, јер ЦМЕЦ тражи ревизију уговорене цене. Ту ревизију је покушала да издејствује њихова експозитура у Србији, међутим, пошто није успела, у цео случај се умешао председник ове кинеске државне фирме, Фанг Јаншуи, који је јуна 2024. године, дошао у Београд. Приликом те посете разговарао је са српским званичницима, којима је јасно ставио до знања да неће одустати од захтева о надокнади штете, и да ће ако им она не буде исплаћена, правду затражити пред међународном арбитражом. Основ за такав поступак је нашао у низу догађаја и околности за које кинеска страна наводно није крива, а који су довели до увећања трошкова изградње, па сада траже надокнаду.

Србија је, по нашим сазнањима, покушала да преговорима нађе компромисно решење, указујући и на пропусте Кинеза у овом послу, али самоуверени Јаншуи, пружену руку није прихватио. Одлучио се да његове тврдње потврди и међународна арбитража и због тога ангажовао два консултанска тима, са српским стручњацима, којима је дао налог да нађу правни основ, по српским законима, за надокнаду штете и процене колика је она.

Извор НИН-а из компаније ЦМЕЦ, који је упознат са целим случајем, наводи и да је Јануши лично, приликом јунске посете Београду, водио преговоре са консултанским тимовима.

- Те преговоре је наставио да води тим ЦМЕЦ из Београда, уз консултације са централом, па је уговор потписан у јулу. Притом, чланови та два консултантска тима, једни за друге нису знали. У њима су били угледни правници, инжењери грађевине, електротехнике, којима је дат налог да нађу правни основ за надокнаду штете. Још приликом директних разговора са Јаншуијем, консултанти су саопштили да правни основ за овакве захтеве постоји у Закону о облигационим односима, у коме стоји члан који дефинише да до корекције цене може да дође ако инфлација пређе праг од 10 одсто. У том случају ревизија је могућа због значајног повећања трошкова материјала и рада. Таква ситуација је била у периоду изградње, односно 2022. године, због чега су трошкови материјала и рада увећани - објашњава наш саговорник.

Он додаје да су консултантски тимови своје извештаје доставили ЦМЕЦ-у почетком 2025. године.

- Према извештају једног српског тима, процена је да кинеска компанија по основу инфлације има право на надокнаду штете од 140 милиона долара, док је други тим стручњака дошао до бројке од 190 милиона. Важно је да се каже да су представници ЦМЕЦ тражили од консултантских тимова информације готово на месечном нивоу и да су и пре достављеног званичног извештаја имали оквирне бројке, које им се нису допале. Зато су ангажовали и кинеске стручњаке, који су потом тај износ увећали више од два пута, и, поред инфлације, додали и друге разлоге за увећање одштетног захтева. Њихова рачуница је да је увећање трошкова по основу инфлације 390 милиона долара, а додатних 405 милиона долара односи се на кашњење због промене обима посла од стране ЕПС-а. У тих 405 милиона долара обрачунали су кашњење у пројектној документацији наручиоца, односно ЕПС-а, укључујући и Студију о процени утицаја на животну средину, идејно решење и сам пројекат. Навели су и кашњење у добијању употребних дозвола, па се по основу ЦМЕЦ суочио са проблемима у прибављењу употребних дозвола и за постојеће објекте који су захтевали реконструкцију - наводи наш извор и додаје:

- Уврстили су и кашњење у предаји делова градилишта од стране ЕПС-а , што је утицало на почетак извођења радова на више система у оквиру пројекта. Поред тога, ЕПС је за време извођења радова, како наводе Кинези, изменио делове у техничкој документацији. Као посебна ставка која је укалкулисана је и пандемија ковида 19, али и руско-украјински рат, који су озбиљно пореметили доступност радне снаге и ланца снабдевања.

Из свега наведног јасно се види да су Кинези побројали све евентуалне ЕПС-ове грешке, а да су своје заборавили. Притом, како наводи наш саговорник из ЦМЕЦ-а, постоје индиције да су неке ставке два пута обрачунаване, па у делу од 405 милиона долара постоје значајна потраживања која су такође последица инфлације, због чега се стиче утисак да се по истом основу, новац потражује два пута. Ово тим пре што кинески консултантски тим није прецизно објаснио ни показао калкулацију за износ од 390 милиона долара, због чега није могуће утврдити његову структуру. Према сазнањима НИН-а, пред међународном арбитражом, Кинези ће ићи са овом, а не проценом српских консултантских тимова, у процесу који би требало да се води по правилима Међународне трговинске коморе у Паризу.

Кинески кредит

Уговором из 2013. године укупна вредност пројекта друге фазе модернизације ТЕ Костолац износи 715 милиона долара и подразумева и проширење угљенокопа Дрмно. Највећим делом финансиран је из кредита кинеске ЕКСИМ банке са фиксном каматном стопом од три одсто годишње, уз грејс период од пет година и рок отплате од 20 година.

НИН је покушао да нам ове, али и друге нејасноће, разјасни сама компанија ЦМЕЦ, којој смо послали питања, међутим, одговоре до закључења броја нисмо добили. Остали смо ускраћени за њихово тумачење, укључујући и оно везано за питање да ли своје намирење условљавају и одбијањем да исправе значајан број грешака везаних за неадекватно обављене радове.

Остали смо ускраћени и од ЕПС-а за одговоре везане за цео овај случај, као и на питање да ли ће Кинезима одговорити противтужбом, како је сазнао НИН, у случају да заиста дође до међународне арбитраже на којој би Кинези потраживали поменутих 795 милиона долара. Та чаробна бројка је била окидач да и званичници државе Србије не седе скрштених руку због штета изазваних кашњењем завршетка овог пројекта, што је оставило велике последице, не само за ЕПС, већ и целу државу.

Саговорник НИН-а из Владе Србије каже да је држава ангажовала свој консултантски тим који је проценио штету, која је направљена због пропуста Кинеза.

- Да је пропуста било неадекватним приступом ЦМЕЦ-а овом послу, показује и пример термоелектране Станари у Републици Српској, сличног капацитета, која је изграђена за 3,5 година, дупло брже од Костолца. Српска страна је припремила неколико верзија одштетног захтева, а коју ће ставити на сто зависи од периода који ће одштетни захтев обухватити. Од тога и зависи колико ће се као надокнада потраживати од Кинеза, а износи се крећу од 300 милиона евра, ако се тражи само за годину дана изгубљених пара током велике енергетске кризе, до значајно већег износа, ако се урачунавју и преостале године кашњења пројекта. Не треба заборавити да је због незавршеног погона Костолац Б3, Србија морала да увози значајне количине струје у периоду енергетске кризе - објашњава наш саговорник из Владе.

Да је то тако посредно је потврдила и министарка енергетике Дубравка Ђедовић-Хандановић у недавном интервјуу “Блицу”, када је на питање колико је због кашњења увећана цена коштања Костолца, одговорила:

- Упркос свим изазовима на пројекту у претходним годинама, пре свега због ковида, више смо оштећени тиме што нисмо раније имали ову ТЕ у систему, јер бисмо имали додатну сигурност током енергетске кризе, или пак, додатне приходе од извоза, рекла је министарка.

Како ће се ова рашомонијада завршити, неизвесно је. Стручњаци кажу да није добро да се овакви неспоразуми решавају пред међународном арбитражом.

- У стручним круговима је познато да постоје неспоразуми на релацији ЕПС - ЦМЕЦ око тога ко је крив за кашњење пројекта Костолац Б3. По мојим сазнањима преговори око тога воде се годину дана и ако постоји најава да ће цео случај завршити пред међународном арбитражом, онда они нису уродили плодом. То је лоша вест, јер ће увећати трошкове и једној и другој страни. Притом, у арбитражним процесима готово никада се не усвоје тражени износи оштећене стране. Знам јер сам био део тима који је вештачио у неким сличним случајевима. У овој ситуацији је веома важно да ЕПС ангажује вештаке који ће јасно дефинисати одштетне захтеве који су настали због непроизведене струје у овом погону. Дакле, није добро ако се дође до међународне арбитраже јер ЦМЕЦ у року од годину дана треба да отклони и уочене недостатке. Међутим, не мислим да цео случај може да се одрази на пријатељске односе Србије и Кине, јер се у Србији већ воде спорови против њихових компанија - објашњава за НИН Жељко Марковић, стручњак за енергетику.

Домаћи стручњаци који се баве међународним арбитражним поступцима појаснили су за НИН да овакви поступци, због сложености материје, трају више година.

-Углавном три до четири године, ако се ради о компликованијим споровима. Ретки су случајеви да је тај рок мањи. Када се донесу одлуке арбитражног трибунала, оне су обавезујуће за све стране које су потписнице арбитражног споразума, што значи да није важно из које су државе странке. У тим поступцима ангажују се искусни, како домаћи тако и страни вештаци, који имају добру репутацију у оваквим поступцима. Неретко, посебно ако је реч о компликованим финансијским вештачењима, поступци се поверавају страним стручњацима. Што се трошкова поступка тиче, иницијално свака страна сноси своје, а на крају процеса арбитражни трибунал доноси одлуку која страна треба да надокнади трошкове и у ком износу – појашњавају за НИН стручњаци који се баве овом материјом.

Ипак, неки стручњаци наводе да су се Кинези одлучили за арбитражу јер би се, по уговору са Србијом, она водила у Пекингу, уз примену кинеских закона, а одлука би била обавезујућа за обе стране и то без права жалбе.

- Ако је тако и у случају Костолца, онда је јасно да је то неповољно за Србију и ЕПС јер би било „Кинези те туже, Кинези ти суде“. Србија је у подређеном положају, јер је отежавајућа околност што немамо довољно људи који познају кинеско законодавство, пошто ако је ово тачно, онда се арбитража води по кинеским законима – навео је Махмуд Бушатлија, саветник за инфраструктурни развој и инвестиције.

Све у свему, тајни послови са Кинезима, постаће пред међународном арбитражом, у случају ЕПС-а, јавни. Ако до ње дође, постоје наговештаји да ће Србија цену челичног пријатељства скупо платити.

(НИН)