Nikola Poplašen: Radovan Karadžić nije zagovarao proterivanja nesrba sa srpskih teritorija

Hag - Svedok odbrane Nikola Poplašen izjavio na suđenju Karadžiću pred Haškim tribunalom, da Karadžić nije zagovarao proterivanja nesrba sa srpskih teritorija.

Tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, Radovan Karadžić (68) optužen je za progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u sedam opština imao razmere genocida.

"Da li sam ja favorizovao proterivanje", pitao je Karadžić, koji se brani sam. "Ja nisam čuo ni uverio se da ste vi insistirali na etničkom progonu", odgovorio je Poplašen koji je 1992. bio poverenik vlasti RS u sarajevskoj opštini Vogošća.

Posle rata, Poplašen je bio izabran za predsednika RS.

Na Karadžićevo pitanje kakav je njegov stav bio o zlodelima nad Muslimanima i Hrvatima, Poplašen je rekao da je Karadžić "tražio da se sprovode zakonske procedure i da se počinioci kazne". Dodao je da pravosuđe RS nije imalo dovoljno kapaciteta za to iako je bilo "mnogo takvih suđenja".

Potvrđujući da je u Vogošći 1992. bilo "centara za pritvaranje" nesrba, Poplašen je naglasio da je, čim je za njih saznao, tražio od ministarstva pravde RS da ti pritvori "budu uključeni u sistem".

"Incidenti" su se dešavali, ali nisu bili "sistematska politika" niti ih je vođstvo RS "odobravalo", a dobrovoljačke jedinice morale su da se povinuju vojsci RS.

Tužiteljka Kerolin Edžerton (Caroline Edgerton) predočila je, tokom unakrsnog ispitivanja, svedoku da su Muslimani i Hrvati iz pritvora u Vogošći bili odvođeni na prinudni rad na front gde su korišćeni i "kao živi štit" pri čemu su neki ubijeni i ranjeni.

"Slažete li se da bi to bio zločin", pitala je tužiteljka. "U čitavom svetu je tako uključujući Libiju, Avganistan", uzvratio je Poplašen. "Slažete li se", ponovila je Edgerton. "Da", odgovorio je svedok.

Nešto kasnije, Poplašen je, na pitanje Karadžića, tvrdio da je odvođenje civila na borbenu liniju bilo deo "zakonite mobilizacije bez obzira na nacionalnu pripadnost". "Jesu bili većinski Muslimani, Srbi su imali vojnu obavezu".

Tužiteljka Edžerton podsetila je svedoka da je na suđenju Momčilu Krajišniku 2006. potvrdio da je nezakonito zatvaranje nesrpskih civila u Vogošći bilo "zločin".

"Ja sam tražio od ministarstva pravde da se to integriše u pravni sistem, jer bi u suprotnom bilo zaista kriminal", odgovorio je Poplašen.

Svedokovoj izjavi da vrh Srpske demokratske stranke i njen lider Karadžić nisu imali vlast nad opštinskim kriznim štabovima i Teritorijalnom odbranom, zastupnica optužbe suprotstavila je Karadžićev skupštinski govor u kojem je 1995. rekao da je "SDS formirala vojsku... TO i srpske brigade", koje su bile "nezakonite".

Poplašen je to protumačio kao "obavezu civilnih vlasti da u krizi mobilišu TO" koja je bila navedena "u Ustavu BiH".

Na svedokovu tvrdnju da u Vogošći i drugde nije bilo etničkog čišćenja već samo dobrovoljnog odlaska ljudi, uzrokovanog "haosom", na teritoriju gde je njihov narod većina, tužiteljka se pozivala na dokaze o proterivanju Muslimana i Hrvata u Bijeljini i Banjaluci 1994. kada, kako je rekla, "nije bilo haosa".

"Sarajevo je tako napustilo 100.000 Srba", uzvratio je Poplašen, objašnjavajući da je u Banjaluci 1994. bio "u opoziciji i radio na univerzitetu". Potvrdio je, međutim, da je te godine bio proglašen za "četničkog vojvodu".

Proces Karadžiću biće nastavljen u ponedeljak, 18. novembra. Optužnica ga tereti i za genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.

(Tanjug)