недеља, 24. новембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Никола Поплашен: Радован Караџић није заговарао протеривања несрба са српских територија
Хроника

Никола Поплашен: Радован Караџић није заговарао протеривања несрба са српских територија

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 15. новембар 2013.

Хаг - Сведок одбране Никола Поплашен изјавио на суђењу Караџићу пред Хашким трибуналом, да Караџић није заговарао протеривања несрба са српских територија.

Тадашњи председник Републике Српске и врховни командант њених оружаних снага, Радован Караџић (68) оптужен је за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида.

"Да ли сам ја фаворизовао протеривање", питао је Караџић, који се брани сам. "Ја нисам чуо ни уверио се да сте ви инсистирали на етничком прогону", одговорио је Поплашен који је 1992. био повереник власти РС у сарајевској општини Вогошћа.

После рата, Поплашен је био изабран за председника РС.

На Караџићево питање какав је његов став био о злоделима над Муслиманима и Хрватима, Поплашен је рекао да је Караџић "тражио да се спроводе законске процедуре и да се починиоци казне". Додао је да правосуђе РС није имало довољно капацитета за то иако је било "много таквих суђења".

Потврђујући да је у Вогошћи 1992. било "центара за притварање" несрба, Поплашен је нагласио да је, чим је за њих сазнао, тражио од министарства правде РС да ти притвори "буду укључени у систем".

"Инциденти" су се дешавали, али нису били "систематска политика" нити их је вођство РС "одобравало", а добровољачке јединице морале су да се повинују војсци РС.

Тужитељка Керолин Еџертон (Caroline Edgerton) предочила је, током унакрсног испитивања, сведоку да су Муслимани и Хрвати из притвора у Вогошћи били одвођени на принудни рад на фронт где су коришћени и "као живи штит" при чему су неки убијени и рањени.

"Слажете ли се да би то био злочин", питала је тужитељка. "У читавом свету је тако укључујући Либију, Авганистан", узвратио је Поплашен. "Слажете ли се", поновила је Едгертон. "Да", одговорио је сведок.

Нешто касније, Поплашен је, на питање Караџића, тврдио да је одвођење цивила на борбену линију било део "законите мобилизације без обзира на националну припадност". "Јесу били већински Муслимани, Срби су имали војну обавезу".

Тужитељка Еџертон подсетила је сведока да је на суђењу Момчилу Крајишнику 2006. потврдио да је незаконито затварање несрпских цивила у Вогошћи било "злочин".

"Ја сам тражио од министарства правде да се то интегрише у правни систем, јер би у супротном било заиста криминал", одговорио је Поплашен.

Сведоковој изјави да врх Српске демократске странке и њен лидер Караџић нису имали власт над општинским кризним штабовима и Територијалном одбраном, заступница оптужбе супротставила је Караџићев скупштински говор у којем је 1995. рекао да је "СДС формирала војску... ТО и српске бригаде", које су биле "незаконите".

Поплашен је то протумачио као "обавезу цивилних власти да у кризи мобилишу ТО" која је била наведена "у Уставу БиХ".

На сведокову тврдњу да у Вогошћи и другде није било етничког чишћења већ само добровољног одласка људи, узрокованог "хаосом", на територију где је њихов народ већина, тужитељка се позивала на доказе о протеривању Муслимана и Хрвата у Бијељини и Бањалуци 1994. када, како је рекла, "није било хаоса".

"Сарајево је тако напустило 100.000 Срба", узвратио је Поплашен, објашњавајући да је у Бањалуци 1994. био "у опозицији и радио на универзитету". Потврдио је, међутим, да је те године био проглашен за "четничког војводу".

Процес Караџићу биће настављен у понедељак, 18. новембра. Оптужница га терети и за геноцид у Сребреници; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер