Никола Челар: Код Ушћа супротан концепт од онога што је став саобраћајне струке. Кружне раскрснице се никада не примењују у решавању проблема загушења. Градимир Стефановић: Београд иде у потпуну блокаду саобраћајног система

Катедра за планирање и регулисање саобраћаја Саобраћајног факултета Универзитета у Београду демантовала је изјаву градоначелника Београда Александра Шапића да у нашој земљи не постоје стручњаци из области саобраћајног инжењерства који би се бавили кружним током на Славији и постављањем семафора у самом кружном току, што је градоначелник најавио. Када је у питању кружни ток на Ушћу, шеф катедре професор Никола Челар за Н1 каже да је примењен концепт супротан од онога што је став струке.

„Изречена тврдња је нетачна и увредљива према многобројним стручњацима који су се школовали на Универзитету у Београду и који су своје знање, вештине и деценије рада посветили унапређењу саобраћајне струке, како у земљи, тако и у иностранству. У том смислу, сматрамо неутемељеним тврдње појединаца који, очигледно, нису упознати са стањем и развојем саобраћајне струке“, рекао је у писаној изјави за Н1 проф. Никола Челар, дипломирани инжењер саобраћаја и шеф Катедре за планирање и регулисање саобраћаја Саобраћајног факултета у Београду.

Градоначелник Шапић је оцену о српским саобраћајним стручњацима изнео док је подучавао медије и грађане како ће се убудуће користити семафорисани кружни ток код Ушћа. Шапић је том приликом најавио постављање семафора и на другим кружним токовима у граду, а први следећи на реду је Аутокоманда.

Професор Челар каже да „на жалост“ стручњаке са Саобраћајног факултета нико није консултовао приликом планирања и израде ових пројеката, додајући да „другачије стручно мишљење, у овој ситуацији и претпостављамо и у многим сличним, није било пожељно“.

„Стручно мишљење по питању наведеног је недвосмислено у целој струци, не само на Саобраћајном факултету – кружне раскрснице се априори никада не примењују у решавању проблема загушења, односно повећању капацитета, такозване проточности“, истиче професор.

Он објашњава да капацитет кружних токова директно зависи од „вредности протока возила“, што значи – уколико је проток већи, капацитет је мањи.

„Најефикаснији начин регулисања саобраћаја на основној уличној мрежи је примена класичних директних семафорисаних раскрсница управљаних у реалном времену са усклађивањем рада семафора дуж одређених коридора или у зонама (тзв. ‚паметни семафори‘). Семафорисана кружна раскрсница нема већи капацитет од класичне семафорисане раскрснице и представља изнуђено решење“, каже професор.

Када су у питању конкретне раскрснице о којима градоначелник говори, он каже да је на примеру кружног тока код Ушћа примењен супротан концепт од онога што је став струке.

„Генерално, логичан животни циклус кружне раскрснице да се, после деценија рада, трансформише у семафорисану кружну, а након достизања одређеног саобраћајног оптерећења иста декомпонује у класичну (директну) семафорисану раскрсницу. На примеру кружног тока на Ушћу примењен је супротан концепт, односно корак у назад. Закључак је да наведена трансформација у кружну није имала никакво стручно оправдање“, изјавио је професор.

Када је у питању постављање семафора у кружном току на Славији, он објашњава да би то захтевало озбиљнију грађевинску реконструкцију, уз елиминацију укрштања са пешачким токовима, са формирањем трака у кружном току између суседних прилаза за накупљање возила и истиче да је у тренутној ситуацији то немогуће извести.

Међутим, пре Славије градска управа ће се бавити постављањем семафора на Аутокоманди. Професор ни у овом случају не верује да ће семафори побољшати ситуацију.

„Примена светлосних сигнала на Аутокоманди је веома упитна и можда би боља варијанта била ићи у смеру трансформације у класичну семафорисану раскрсницу са применом аутоматских или адаптибилних система рада сигнала (тзв. ‚паментних семафора‘). Одабир одговарајућег саобраћајног решења на наведеним локацијама би захтевало детаљне анализе како функционисања предложених решења на нивоу појединачних раскрсница тако и утицаја предложених решења на шире окружење“, указује саговорник Н1.

Саобраћајне гужве у Београду нарасле су до те мере да прете да доведу до потпуне блокаде саобраћајног система, рекао је недавно за Н1 саобраћајни инжењер Градимир Стефановић.

Професор Челар каже да је проблем саобраћајног загушења у Београду вишедеценијски и да има карактер прогресивног напредовања, што је, према његовим речима, исто свуда у свету.

Додаје да се до решења може доћи комбинацијом мера које се тичу саобраћаја, али у већој мери и урбанизма.

„Решења за ублажавање загушења потребно је потражити у комбинацији мера попут комплетирања недостајуће саобраћајне инфраструктуре, примене савремених система управљања, унапређењу јавног превоза, форсирању немоторизованих видова кретања, израде планова одржавања и слично., али и у доста већој мери у сфери урбанизма – контролисане градње, заузимања зелених површина, контроле степена моторизације, демографске политике и сично“, објашњава професор Челар.

Саобраћајни инжењер: Са 50 година искуства тврдим – нови мост преко Саве неће бити готов до Експа

Саобраћајни инжењер Градимир Стефановић, који живи и ради у Лондону, рекао је да је прича о премештању Старог савског моста на Дунав – утопија за вртићку децу. Он је истакао да може да тврди да ови мост неће бити готов за две и по године, односно до манифестације Експо 2027.

Инжењер Стефановић, који се у Нови дан јавио из Лондона, насмејао се на вест о премештању Старог савског моста, питајући зашто градска власт крије добру вилу која ће то да учини.

„Зашто крију која је та добра вила која ће да пренесе мост од 400 метара, а неће требати расклапање, чишћење… ништа. То је утопија за децу из обданишта“, рекао је Стефановић.

Он додаје да од одлука српских власти мора да штити имиџ Србије и српских саобраћајних експерата, јер не може да прихвати да му неко пребаци: „срушићете мост, а долази ЕКСПО“, „ви Срби загушисте се потпуно, а рушите мост“.

„Стигли смо до тачке када више нема варања и лагања, град иде у ‚гридлок‘ а то је потпуна блокада саобраћајног система“, истакао је инжењер.

Објашњава да су тренутни радови на саобраћајницама последица дугог периода неодржавања, због чега се дошло до „дубоких рупа“ које сада морају да се поправљају и среде пред Експо.

Када је у питању Стари савски мост, саговорник Н1 каже да не верује да ће бити готов за две и по године, као што власт обећава.

„Не могу да прихватим да се мост сруши и био сам против рушења, јер је 2014. године преко моста ишло 5,7 милиона путника. Ми сад одсецамо те путнике. Трамваји не знам куда ће ићи, не знам ни куда ће из Депоа на Новом Београду долазити у град“, казао је инжењер.

Истиче да са 50 година свог искуства може да тврди да нови мост неће бити готов до Експа 20207. године.

„Ми још гледамо овај мост и могуће је да кроз нечије главе пролазе идеје ‚немојте да рушите‘. Ако се сруши не верујем да ће нови мост бити готов и ми остајемо без једног моста“, додао је.

(Н1)