Nenad Prokić: Mit o Obiliću neprocenjivo koštao Srbiju

Svi oni koji su završili te moravske večernje istorijske škole nanosili su, a i dalje nanose veliku štetu srpskom društvu

- Povodom tekstova „Srbiju su skupo koštali Principovi hici u Sarajevu” (7. 9. 2013) i „Ako je Princip bio skup, koliko je koštao Obilić”(9. 9. 2013)

„Vi ste Srbin, moram da vam pokažem nešto!”, rekao mi je Karl Poper u svom domu u Sariju, pored Londona u avgustu 1993. godine. Nisam stigao ni da sednem, a on je otrčao u svoju radnu sobu i doneo faksimil tajnog dokumenta iz 1912. godine. U Berlinu, 12. decembra te godine održan je tajni sastanak nemačkog državnog vrha i papir koji je Poper držao u ruci bio je službeni dokument sa tog sastanka. Kajzer Vilhelm, Moltke i svi ostali koji su prisustvovali strahovali su da će ih Rusija napasti i govorili su da bi trebalo da Nemačka napadne prva i tako zadobije taktičku prednost. Jedino je admiral Fon Tirpic rekao da ne mogu ući u rat dok ne prošire morski prolaz Skagerak–Kategat–Sund, između Severnog i Baltičkog mora, tako da može da primi velike nemačke ratne brodove. „A bez toga, gubimo rat”, rekao je admiral i državni sekretar Nemačke imperijalne pomorske kancelarije.

Ukratko, shodno dokumentu, svi su se na kraju sastanka složili i upitali Fon Tirpica koliko mu je vremena potrebno da proširi prolaze. „Dve godine”, odgovorio je admiral i zaključak je glasio: „Idemo u rat 1914. Trebalo bi pronaći razlog za početak rata, najbolje je da to bude na Balkanu.” Sve to je i objavljeno u knjizi Frica Fišera „Rat iluzija” (Krieg der Illusionen, Fritz Fischer). „Ne brinite, dragi moj, niste ni vi Srbi krivi za sve, ni sada, kao ni onda”, tešio me je Karl Poper.

Koliko je koštao Princip Srbiju? Cena je poznata: Srbija je izgubila polovinu muškog stanovništva, a od toga oporavka nema. Danas bi Srbija imala dvedesetak miliona stanovnika da nije bilo tako i s njom bi se sasvim drugačije razgovaralo. Koliko je koštao Obilić? Iako Obilić nije istorijska ličnost, mit koji je stvoren iz tog akta neprocenjivo je koštao Srbiju u vekovima koji su dolazili. Svi oni koji su završili te moravske večernje istorijske škole nanosili su, a i dalje nanose veliku štetu srpskom društvu. Koliko je koštao mart 1941? Hitler je do tada tretirao Jugoslaviju kao primadonu, a šta je sledilo znamo. Pošto je na teritoriji Srbije uspešno delovala organizacija vođena svetskom idejom, a ne lokalnom sitnom merom, izašli smo kao pobednici, ali opet sa ogromnim gubicima. Ljudsko meso je oduvek bio jedini materijal koji su naše komande imale u izobilju. To je skupo, glupo, pogubno i vodi ka nestajanju. Danas zato ni tog ljudskog materijala više nemamo dovoljno, i sve ga je manje.

Da su svi pomenuti i nepomenuti slučajevi bili herojski činovi unutar nekakve promišljene politike, pitanje cene ne bi se ni postavljalo. Ali, pošto je 1914. godine srpska ruka pucala, iako je metak u revolver stavio neko drugi, i pošto je isto tako i 1941. godine neko drugi opet pomislio kako su baš Srbi opet dovoljno blesavi i naivni da posluže kao prva zamorčad u gvozdenim kauzalnim lancima ovoga sveta koji pokreću ratove – možda je krajnje vreme da se zapitamo šta je potrebno da uradimo i promenimo kako bi velike i tajne sile u budućnosti prve žrtvene ovce za svoje ratove iluzija potražile na nekom drugom mestu.

(Politika)