Ненад Чанак: Имаћемо врућу јесен у Војводини

Председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак оценио је да ће одлука Уставног суда Србије о ускраћивању дела надлежности АП Војводини изазвати тензије и “врућу јесен у Војводини”, али и тињање незадовољства у свим деловима Србије који, како је навео “ропћу под теретом централизације”.

Чанак је у интервјуу за “Дневник” упозорио на то да је Србија тиме ушла у “игру на оштрици ножа” из које се може изаћи само хитним уставним порменама које би уважиле реалност, односно “пуну спознају сложености Србије као државе” и омогућиле децентрализацију власти.

– Ове одлуке Уставног суда заправо још једном показују да актуелна елита у Београду не разуме ни Србију нити њене историјске потребе и биће апсолутно одговорна за све оно што ће се догађати. Ово је игра на оштрици ножа. И сваки покушај да се неком државном принудом оборе војвођанске институције лако се може претворити у озбиљан међународни политички проблем. Србија је после добијања нове Владе, који неки  зову “Дучићева влада” зато што се не зна да ли је води Дачић или Вучић, под будним оком међународне заједнице која посматра сваки могући траг који би значио поваратк у деведесете године прошлог века, по злу запамћене широм планете. И зато би било какво насиље над Војводином изазвало велике проблеме. С друге стране, ако се одлуке Уставног суда буду игнорисале, без обзира на то што ја мислим да је овај устав производ недопустивог политичког нагодбењаштва, отвара се широко поље за деловање извршне власти, тако да је ово изузетно опасна ситуација. Једино суштинско решење је хитна промена Устава која би омогућила нова, модерна и трајна решења за положај Војводине, а не стално преписивање некаквог деветанестовековног хатишерифа – поручио је лидер ЛСВ-а.

Које су могућности војвођанске администрације с обзиром на то да су одлуке Уставног суда обавезујуће? Може ли она иницирати такве уставне промене и да ли су он оствариве?

– Апсолутно је извесно да ће покрајинска администрација у наредном периоду бити изложена великим притисцима и очекујем веома врућу јесен у том погледу. Војвођанска администрација има и легитимитет и легалитет, који су потврђени на недавним изборима, али то у актуелним политичким односима, бојим се, неће бити довољно. И баш зато иницирање промене Устава јесте могуће, али не видим да би нечим резултирало пошто у овом тренутку за то не постоји политичка свест у Београду. А то одсуство свести о потреби хитне промене Устава довешће до тога да ћемо уставне промене касније спровести под много неповољнијим условима и с много мање утицаја домаћих политичких фактора него што би то било да им се приступи сад. И што се пре Устав доведе у везу с реалношћу, која подразумева пуну спознају сложености Србије као државе, тим пре ће Србија почети да се развија као нормална држава. А све ово што смо имали до сада су привремени провизоријуми који служе само томе да се у том мутљагу направи још нека пљачка државне имовине.

Значи ли то да сматрате да се интернационализација војвођанског питања не може избећи, иако је нови премијер Србије поручио да то неће дозволити?

– Апсолутно је немогуће избећи интернационализацију. Интернационализација се већ догађа, и то око готово сваког питања у овој земљи. Шта друго представљају аранжмани с ММФ-ом него одустајање од самосталног одлучивања о економским питањима, шта су погодбе с Русијом, којој је поклоњен НИС-а, односно војвођански „Нафтагас„? Па НИС је поклоњен Руској Федерацији за износ који се оствари нафтом која се за једну годину изувуче из војвођанске земље. То је била политичка одлука, а не економска, а која значи одустајање од дела суверенитета. А исто ће се десити у случају да се ЕПС и Телеком такође по хитном поступку поклоне Русији, чиме би се Србија претворила у колонију, а што је очигледно и намера одређених кругова у Београду. И ако Србија сама не одлучи да опстане и да се децентрализује, а то су две стране истог новчића, убрзо ћемо гледати врло трагичне последице.

Какве последице и могу ли се у том погледу правити паралеле између садашње позиције Војводине и оне у којој се АПВ нашла 1988. године, како су то оценили поједини аналитичари?

– Постоји разлика између дешавања у Војводини 2012. године и оних из 1988. године, зато што су догађаји од пре више од две деценије били обрачун унутар једнопартијског система, тако да тада нека већа подршка делу тог система који је чинио Савез комуниста Војводине није била реална. Данас је ситуација много другачија, пре свега зато што се Војводина од пре шест година први пут у историји нашла у независној држави Србији, а Србија је први пут у историји у прилици да уређује односе на својој територији, у чему се, међутим, уопште не сналази. Данашња елита у Београду не разуме да мора мењати однос према питању уређења државе ако жели да држава опстане. Централизам по Гарашаниновом Начертанију, који је био добар за Београдски пашалук, није добар за Србију која ипак никад није била већа у скоријој историји, ако се изузму средњовековне митоманије. Нажалост, одлуке као што су ове које је донео Уставни суд о надлежностима Војводине, а којима се Србија покушава сабити у београдскопашалучки дахијски систем, не иду у прилог позитивним променама већ јачању тензија. Била би велика штета ако се те тензије буду заоштравале између Војводине и географске Србије зато што ту не постоји никакав неспоразум. Јер, као што под централизмом ропће Војводина, тако ропћу и Ниш и Крагујевац и Лесковац… И ту нема никакве велике разлике, изузев те што Војводина има искуство аутономности а друге регије немају.

Ако је једини излаз у уставним променама, а сматрате да оне нису реалне, шта очекујете у погледу односа између Војводине и Београда у наредном периоду?

– Имаћемо кризу, не само између Војводине и Београда већ перманентно тињање незадовољства широм земље, зато што је сад већ више него јасно да се из економске кризе не може изаћи без политичких промена, односно промене начина одлучивања. Ако се и даље о свему буде одлучивало у једном и по кабинету у Београду, то не може изаћи на добро јер су ти кабинети удаљени од стварности и нису ефиксани, и тиме ће се само наставити “метастазирање” Београда као једног превеликог потрошача на преслабом телу Србије. А то једино може водити до још дубљих економских проблема па ме не би изненадило да се захтеви за аутономију појаве и тамо где их никад до сад није било. У овом тренутку то неће бити дефинисано као тензије због положаја Војводине већ превасходно као социјалне тензије, које ће, међутим, сасвим сигурно и закономерно добијати и политички карактер. И то ће се десити врло брзо.

Какав ће бити став ЛСВ-а уколико се покрајинском парламенту испостави захтев за усаглашавање Статута АПВ с одлуком Уставног суда?

– Ми смо генерално били против Статаута и кад је доношен јер смо сматрали да је увредљиво за Војводину да се доноси некав статут, након што је њен Устав укинут на противуставан начин 1990. године. Морамо да се запитамо откуд Војводина уопште у тој ситуацији. Откуд Војводина у позицији да се о њој одлучује у Београду до последњег ексера, а истовремено, кад су у питању суше или поплаве у Војводини, солидарност затаји. По свему судећи, за Београд Војводина је Србија само кад од ње треба узимати, а није Србија кад у њу треба инвестирати и кад јој треба помоћи.

А да ли бисте подржали евентуалну промену Статута АПВ?

– Апсолутно не!

Недавно сте поднели оставку у Савету за децентрализацију. Можете ли да објасните због чега тај савет није сачинио стратегију децентрализације у претходном мандату, а што му је био задатак? И због чега је одржао само један састанак?

– Зато што су министри који су били чланови тог савета опструирали његов рад јер нису долазили на седнице па нисмо имали кворум. А међу тим министрима је и Млађан Динкић. Нисам желео да од тога правим политички проблем, па смо деловање усмерили на техничка питања којима се бавила Канцеларија Савета за децентрализацију, која је урадила веома много. Донела је појмовник децентрализације и објавила више издања часописа „Децентрализатор” у којем су анализиране и расправљане теме децентрализације у Србији. И то је, нажалост, највише што се могло урадити у том периоду. А намера ми је била да тај савет реактивирам након избора у евентуално измењеним односима снага, али кад сам видео шта се догодило након избора, у томе више нисам хтео да учествујем.

Б. Д. Савић

(Дневник)