Немања Шаровић: Статички прорачун и анализа оптерећења надстрешнице Железничке станице у Новом Саду нису урађени

Лидер покрета „Вера, љубав, нада“ Немања Шаровић објавио је на свом „X“ налогу делове документа Саобраћајног института ЦИП, према којима се, како тврди, види да статички прорачун и анализа оптерећења надстрешнице Железничке станице у Новом Саду – нису урађени.

„Режим се максимално потрудио да од очију јавности сакрије сва планска документа и уговоре који се на реконструкцију односе, очигледно у циљу прикривања разлога урушавања надстрешнице и криваца за то“, навео је Шаровић на мрежи „X“ уз делове документа.

Он подсећа да је јавност из Пројекта реконструкције, адаптације и доградње железничке станице, који се први појавио, сазнала да је планирано да се „надстрешница изнад главног улаза санира и делимично затвори каљеним ламинираним стаклом у алуминијумској потконструкцији са горње стране“, као и да је било предвиђено да се доња страна обложи цементним плочама за спољну употребу и да буде постављено декоративно осветљење.

„Имајући у виду чињеницу да је Пројектом предвиђено додавање нових конструктивних елемента на надстрешницу чиме се неизоставно повећава њена тежина, било је за очекивати да ће главни пројектант Слободан Наумовић извршити анализу оптерећења и статички прорачун, односно да ће у складу са правилима струке извршити процену утицаја нових конструктивних елемената на стабилност објекта и саме надстрешнице. Међутим, статички прорачун није урађен нити је то захтевала фирма ЦЕСТРА, односно одговорна лица за техничку контролу пројекта Драган Милић и Јасна Стојиљковић Милић. Како из новооткривеног документа сазнајемо, анализа оптерећења и статички прорачун односили су се само на фасадни зид на коме је дошло до реконструкције челичних хоризонталних носача стаклене фасаде, односно до потпуне промене носача и стакала, као и на нову галерију која је дограђена унутар станичне зграде“, написао је Шаровић.

Он напомиње да стручњаци, са којима је разговарао и којима је доставио документ, одговорно тврде да тежина каљеног стакла и алуминијумске потконструкције не прелазе 30 килограма по метру квадратном и да је наведена тежина занемарљива у односу на укупну тежину бетонске надстрешнице и вертикалних челичних шипки које су стајале до реконструкције.

„Струка дакле, и даље тврди да до пада надстрешнице није дошло услед преоптерећења надстрешнице, као и да би у случају да је преоптерећења било, дошло до пуцања и отпадања делова бетонске конструкције и тестерастог крова. У таквом развоју догађаја, ни под којим условима, не би било могуће да целокупна надстрешница падне у једном тренутку и усмрти велики број људи како се то на жалост одиграло у Новом Саду“, истакао је Шаровић.

Он понавља раније изнету претпоставку да је до пада и смрти 15 особа дошло због уклањање котви са крова које су држале вертикалне шипке о које је била окачена надстрешница.

Шаровић подсећа и на прве изјаве после несреће, у којима су Железница Србије, Горан Весић и Александар Вучић тврдили да надстрешница није ни реконструисана.

„Целокупна планска документација систематски уклоњена је и сакривена од очију јавности, иако уклањање документације и манупулисање са њом, несумњиво представља кривично дело“, тврди Шаровић.

Он пита ко има интерес да прикрива било који документ и на крају – да ли после три недеље скривања и дугог времена да се неки инкриминишући сегмент пројектне документације избаци, дода или промени, можемо поверовати у истинитост и аутентичност било ког документа који на овај или онај начин доспе у јавност?

https://t.co/6oRwLmvIai

— Немања Шаровић (@NemanjaSarovic) November 24, 2024

Истиче да би идеалан начин за пласирање у јавност таквог „фризираног документа“ био преко некога са „са друге стране“, односно преко оних који у јавности траже одговорност Александра Вучића за смрт 15особа у Новом Саду.

„На тај начин, потенцијално фалсификовани документ добио би додатни ‚легитимитет‘, јер Боже мој, обелодањен је од стране противника режима, што евентуални покушај да његова аутентичност буде доведена у питање у јавности или касније током судског процеса, чини далеко тежим“, оцењује Шаровић.

Он упозорава да аутентичност документа који објављује мора бити разматрана са посебном скепсом и опрезношћу, с обзиром на све што је раније навео.

(Н1)