Hronika | |||
Nemački novinar Mihael Martens: Saradnja Srbije sa NATO se pojačala pod Vučićem i njegovim „antizapadnim“ ministrom Vulinom |
utorak, 02. avgust 2022. | |
Poznati nemački novinar i pisac Mihael Martens je na svom Tviter profilu podelio svoje opsežnu analizu aktuelne situacije na Kosovu i Metohiji, kao i pozicije Srbije u međunarodnoj zajednici. Kako ističe, Srbija neguje dobre i bliske odnose sa NATO savezom, zbog čega on smatra da neće doći do eskalacije sukoba na Kosovu i Metohiji. Martens se na početku osvrnuo na događaje prethodnog vikenda i pitanje koje se u medijima spominjalo – da li se na Balkanu nazire novi rat?
Njegov odgovor je jasan i glasi ne, a objašnjava i zašto je to tako. „Srbija sarađuje sa NATO-om bliže nego što mnogi veruju – posebno na Kosovu. Srbija je već niz godina članica NATO programa Partnerstvo za mir – i nikada nije ozbiljno pokušala da se odrekne tog članstva“, napisao je Martens. U objašnjenju svoje tvrdnje on ističe da je na beogradski aerodrom 9. aprila ove godine sletelo šest kineskih vojno-transportnih aviona, koji do sada nisu primećeni u Evropi. U Srbiju su doneli kineske protivvazdušne sisteme FK-3. Nekoliko dana ranije, šef srpske države Aleksandar Vučić, najavio je da će uskoro predstaviti 'novi ponos srpske vojske', sistem naoružanja koji će 'dramatično povećati borbenu efikasnost oružanih snaga'. "Srbija je jedina evropska zemlja koja koristi kineski sistem. Beograd je kupio i kineske borbene avione. Isporuke iz Kine su važan deo masovnog procesa ponovnog naoružavanja koji Srbija sprovodi već nekoliko godina. Imao sam duge razgovore sa Danijelom Šunterom iz 'Balkanske bezbednosne mreže' i drugim izvorima, od kojih neke možda ne citiram po imenu. Šunter ističe da politika naoružavanja Srbije sledi unutrašnju i spoljnopolitičku logiku. Ne radi se samo o vojsci", ocenjuje Martens. Prema njegovom mišljenju, poruka da se vojska modernizuje veoma dobro odjekuje u srpskoj publici. Na taj način, Aleksandar Vučić prikuplja domaće političke poene najavljujući skupe projekte naoružavanja. Ali, postoji i spoljnopolitički aspekt. Nabavku oružja on vidi kao važno sredstvo za unapređivanje odnosa sa drugim zemljama. Zbog toga, Srbija nabavlja oružje samo iz Kine.
"Na listi Beograda su i francuski borbeni avioni Rafeli, protivvazdušne rakete Mistral i helikopteri. Naravno, važnu ulogu igra i Rusija. Jedan primer je bila 'Operacija Slovenski štit' u oktobru 2019. godine. To je bio naziv zajedničke vežbe oružanih snaga Srbije i Rusije, tokom koje je ruski protivvazdušni odbrambeni sistem C-400 stacioniran u predgrađu Beograda. To je bio jedini put da je ikada bio stacioniran u nekoj evropskoj zemlji. To je bila jasna rusko-srpska poruka", ističe nemački novinar. Na kraju krajeva, smatra on, Srbija pod Vučićem je zemlja koja često glasno signalizira da želi na istok, ali onda ćutke gleda na zapad, što pokazuju i bliske veze Srbije sa NATO savezom. "Uprkos antizapadnoj galami koju redovno šire srpski ministri, nijedna vlada u Beogradu nikada nije ozbiljno dovela u pitanje odnos sa Alijansom. Bilo je zajedničkih menevara Srbije i zemalja NATO-a. Oni su dobili daleko manje pažnje u medijima, uključujući i zapadne, nego slične vežbe sa Rusijom. U oktobru 2018. godine Vućić je otvorio takvu zajedničku vežbu u Srbiji zajedno sa generalnim sekretarom NATO-a Stoltenbergom. Vojska Srbije i Kosovske zaštitne snage KFOR-a tesno sarađuju na kosovno-srpskoj granici više od dve decenije. Postoje sinhronizovane patrole, redovno sastanci, postoji razmena informacija", naveo je Martens. Pored toga, on ističe da postoji i Kamp Jug u Bujanovcu, najveća vojna baza u Srbiji. Tamo se od 2014. godine redovno održavaju vojne vežbe pod nazivom 'Platinasti vuk' uz učešće zapadnih vojnika, uključujući i Amerikance. Ova saradnja sa NATO snagama na srpskom tlu se čak intenzivirala pod Vučićem i njegovim ozloglašenim antizapadnim ministrom odbrane Vulinom, piše nemački novinar.
Ove informacije, iako nisu državna tajna, malo su poznate u Srbiji, jer vlast i njeni mediji sistematski umanjuju značaj saradnje sa NATO. "Međutim, ne može se zanemariti još jedan fenomen: Srbija se godinama masovno prenaoružava. Prema Međunarodnom institutu za istraživanje mira SIPRI iz Stokholma, Srbija je poslednjih godina potrošila više novca na odbranu nego svih ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana zajedno- Srbija je u 2017. potrošila 731 milion dolara na odbranu, u poređenju sa samo 570 miliona dolara u Bosni i Hercegovini, Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i Kosovu zajedno. Protiv kog neprijatelja se Srbija naoružava? Za koji scenario se sprema?", upitao je Martens. "Vučić kontroliše sever Kosova naseljen Srbima jače nego bilo koji drugi beogradski političar pre njega od 1999. godine. Govor o predstojećoj srpskoj invaziji na Kosovo koji kruže ozloglašenim uzburkanim društvenim medijima je besmislica. Srbija neće napasti KFOR na Kosovu. Da li će za nekoliko godina konstelacija biti drugačija, drugo je pitanje. Najopasniji neprijatelj srpske vojske nije na Kosovu, već se krije u samoj Srbiji, a to je - demografija", ocenjuje on. Dramatični pad broja stanovnika u Srbiji još je uočljiviji u vojsci nego u drugim oblastima društva. Srbiji nedostaju borbeni piloti, a nedostaje i tenkovske posade. "U privatnom sektoru ponude su često privlačnije nego u vojsci. Vojska Srbije se bori da regrutuje i zadrži odgovorajuće osoblje. I kakva je korist vojsci od gomile sjajnih novih sistema naoružanja ako nema dovoljno obučenih oficira da njima upravljaju?", zaključuje on. (Nova) |