Nemačka: Helmut Šmit kritikovao Angelu Merkel zbog ponašanja vlade u slučaju Grčke

Nemački kancelar Angela Merkel se, posle kritika bivšeg kancelara Helmuta Kola na račun njene spoljne politike, našla na udaru i bivšeg kancelara Helmuta Šmita, koji je žestoko kritikovao ponašanje vlade u slučaju Grčke.

''Nemačka vlada je tokom cele prošle godine budila utisak, kao da joj je svejedno hoće li ili ne Grčka bankrotirati.To nije bilo ni hrišćanski ni evropski'', rekao je socijaldemokrata Šmit na jednom skupu u Frankfurtu na Majni i naglasio da je Kol (demohrišćanin) imao pravo što je zahtevao više pouzdanosti, prenose danas nemački mediji, ocenjujući da se Merkelova našla u nevolji.

''Dvojica velikih nemačkih političara napadaju Merkelovu'', piše štampa.

Merkel je odbacila te kritike. One se, međutim, nastavljaju i danas su iz redova opozicione Socijaldemokratske partije (SPD) upozorili na opasnost da njena vlada, potezima ''na svoju ruku' u spoljnoj politici, može da ''prokocka'' nasleđe prvog posleratnog kancelara Konrada Adenauera (demohrišćanin) i prvog socijaldemokratskog kancelara Vilija Branta.

''U roku od dve- tri godine mi smo dopustili da iz centra, budemo odgurani na marginu... To je gorko'',rekao je bivši ''izazivač'' Merkelove u trci za kancelarsku funkciju i bivši ministar inostranih poslova Frank-Valter Štajnmajer (SPD), o čijoj se ponovnoj kancelarskoj kandidaturi diskutuje.

Ministar odbrane Tomas de Mezijer odbacio je kritike ''stare kancelarske alijanse'' i rekao da ''nema puta nazad u jednu, navodnu, sigurnost od pre''.On je, takođe, rekao da uzima ozbiljno savete starijih političara, ali da se oni ne mogu ''prepisati'' u vreme sadašnjosti.

Poslanik Evropskog parlamenta demohrišćanin Elmar Brok je rekao da razume Kolovu kritiku  i da je uzdržanost Nemačke u glasanju o libijskom angažmanu u SB UN bila gruba greška.

Kol je juče, bez pominjanja konkretnog imena, žestoko i neobično dramatičnim rečima kritikovao politiku Merkelove, izražavajući bojazan da Nemačka postaje međunarodno izlovana i da u grčkoj krizi, spasu evra i zaokretu od nuklearne energije postavlja pogrešne smernice za budućnost.

''Moramo paziti da sve ne prokockamo...Mi moramo ponovo i na, za sve prepoznatljiv način, da kažemo gde smo, kuda idemo i da imamo vrednosti i principe....'', rekao je Kol u intervjuu časopisu ''Međunarodna politika''.

O istoriji odnosa Kola i Merkelove se kaže da je on važio za njenog ''političkog oca'', od koga se ona kao prva distancira u finansijskoj aferi njihove zajedničke Hrišćansko-demokratske unije (CDU), vezanoj za donatorska sredstva, a u kojoj je Kol važio kao jedan od aktera skandala.

U decembru 1999. godine je Merkel, podsećaju mediji, u kontekstu te afere pozvala CDU da se distancira od Kola i uzme svoju budućnost u sopstvene ruke.

Godinu dana kasnije, Merkelova je izabrana za šefa CDU, kao prva žena u istoriji partije, a 2005. godine postala i prva žena-kancelar u istoriji Nemačke.

Mediji danas ocenjuju da se se ne može, ipak, potpuno isključiti da Kol sada ima ''zakasnelu emocionalnu osvetu'', ali mu daju za pravo u mnogim delovima kritike politike ''bez kompasa''.

On je posebno izrazio zabrinutost zbog američko-nemačkih odnosa i istakao da je predsednik Barak Obama, kada je nedavno dolazio u Evropu, posetio Francusku i Poljsku,ali i zaobišao Nemačku.

''Posle svega onoga što smo mi i Amerikanci zajednički doživeli i preživeli i onoga što nas do danas duboko povezuje, nisam ni sanjao da ću jednom morati da doživim da jedan aktuelni predsednik Amerike dođe u Evropu i preleti preko Nemačke...'', rekao je Kol, koji u svom intervjuu nije spominjao spoljnu politiku Berlina prema Balkanu.

Merkelova je odbacila Kolove kritike i rekla da ''svako vreme ima svoje specifične izazove'' i da njena hrišćansko-liberalna vlada radi na tome da izazove sadašnjice, zajedno sa svojim partnerima u Evropi i svetu odlučno savlada, prenosi danas nemačka štampa.

Kritike ''učitelja'' Kola i ''loše ocene'' su, pišu mediji, ''dodirnule dušu CDU'' i potresle politički Berlin. I šef diplomatije Gvido Vestervele, iako je ostao demonstrativno opušten, morao bi se osećati ''prozvanim'', ocenjuju mediji, navodeći da on sada, dodatno, mora da izdrži pritisak u sopstvenoj partiji, odakle su tražili njegovu ostavku.

''Vestervele bi sada morao zapravo da džentlmenski podnese ostavku'', zahtevao je, kako prenosi dnevnik ''Velt''. bivši ministar privrede u pokrajini Rajnland-Pfalc Hans-Artur Bauckhage i optužio Vestervela da je odgovoran za lošu popularnost liberala.

U priču o Merkelovoj, njenom ''političkom ocu'', ''kancelaru ujedinitelju'' i ''kancelaru rekorderu'', kako Nemci od milja zovu 81-godišnjeg Kola, umešala se i opozicija, tako da je Kol dobio aplauz, ali, ocenjuje štampa, s pogrešne strane.

Iz Socijaldemokratske partije su rekli da Kol ima pravo i kritikovali Merkelovu zbog spoljne politike, u prvom redu prema Libiji, navodeći da njena vlada ''torpedovala'' evropsku spoljnu i sugurnosnu politiku, u smislu Lisabonskog sporazuma.

(Tanjug)