Nemačka: Drastično povećan broj zahteva za azil; Manfred Šmit – Rešićemo pitanje lažnih azilanata bez otvaranja pitanja bezviznog režima

Nemačka: Drastično povećan broj zahteva za azil

Nemačka policija saopštila je da se ove godine broj migranata u toj zemlji drastično povećao, dodajući da je do sada 360.000 osoba podnelo zatev za azil.

Kako je navedeno u saopštenju, podnošenje novih zahteva za azil traje duže nego ranije zbog velikog priliva migranta. U Nemačkoj je do kraja jula podneto 218.221 zahteva za azil.

Prema podacima nemačke policije, najviše migranata dolazi u tu zemlju. U Nemačkoj je zabeleženo 43 odsto od ukupno 400.000 podnetih zahteva za azil u Evropi do kraja juna.

Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) pozvao je prošle nedelje na hitnu akciju zbog priliva izbeglica u Evropi koja se suočava s najvećom humanitarnom krizom od Drugog svetskog rata.

"Rešićemo lažne azilante bez uvođenja viza"

Nemačka nastoji da reši problem lažnih azilanata, ali da ne namerava da poseže za otvaranjem pitanja bezviznog režima sa zemljama Zapadnog Balkana.

To je rekao direktor Savezne službe za migraciju i izbeglice Nemačke Manfred Šmit.

Nemački zvaničnik je objasnio da je to zato što smatraju da je važno održati slobodu putovanja i kretanja u celoj Evropi.

Šmit je "Nezavisnim niovinama" naglasio da je Nemačka preopterećena zahtevima za azil sa Zapadnog Balkana i da su od ovog meseca pokrenute mere za koje veruje da će konačno zaustaviti priliv azilanata iz BiH.

Prema njegovim rečima, nemačke vlasti primile su zahteve za azil od nešto više od pet hiljada državljana Bosne i Hercegovine, ali da u postojećim uslovima gotovo nema nikakve zakonske osnove da se takvi zahtevi odobre.

Ocenio je kako je reč o visokom broju, iako on nije uporediv s onim koji se odnosi na Albaniju ili Kosovo.

Šmit navodi da je pozitivno rešenje doneto je, tek, za oko 0,2 posto zahteva, a proterano je 370 državljana BiH dok ih je više od 1.100 Nemačku napustilo dobrovoljno.

Prema podacima kojima raspolaže nemačka vlada, više od 90 odsto tražilaca azila iz BiH su Romi.

"Svesni smo teških okolnosti u kojima ti ljudi žive, ali prema Ženevskoj konvenciji to nije osnova za dobijanje zaštite u Nemačkoj", navodi nemački zvaničnik.

Upozorio je da postoje podaci koji ukazuju da je traženje azila u Nemačkoj često povezano s organizovanim kriminalom, jer postoje osobe koje dovode velike grupe ljudi u Nemačku, lažno im obećavajući sređivanje azilantskog statusa.

Potvrdio je, takođe, da nemačke vlasti ozbiljno razmatraju značajno smanjenje finansijske pomoći, koji trenutno dobijaju osobe koje čekaju da im budu rešeni zahtevi.

Prema trenutnim pravilima, prenosi Hina, svaka takva osoba mesečno ima pravo na novčanu podršku od 143 evra što je mnogima dovoljan motiv da u Nemačkoj borave nekoliko meseci, skupe taj novac i onda se vrate u zemlju iz koje su došli.

"Trenutno razgovaramo o tome da se iznosi smanje, a zahteve obrađujemo srazmerno brzo, tako da više ne postoji taj motiv. Takođe, pojačaćemo proterivanja i sprovoditi mnogo odlučnije mere zabrane ponovnog ulaska u Šengen, pa ako budu podnosili i legalne zahteve za migraciju biće odbijeni", najavio je Šmit.

(Beta-Tanjug)