Небојша Ћирић: Око 60 000 фирми у Србији у блокади

БЕОГРАД – Анализирајући ситуацију у великом броју друштвених фирми, Министарство економије би до краја године требало да одлучи колико још предузећа треба да оде у стечај или ликвидацију, изјавио је данас дрзавни секретар Министарства економије Небојша Ћирић, указавши да су рачуни око 60.000 фирми у блокади.

„Оне фирме које немају перспективу морају да оду у стечај” рекао је Ћирић Танјугу и додао да се „барата” податком да су рачуни око 60.000 фирми у Србији у блокади, од којих су око 40.000 рачуна предузетника и самосталних трговинских радњи, а око 20.000 хиљада су предузећа, од којих је око 16.000 у блокади две или три године.

Он је објаснио да су то практично „фирме љуштуре” које више не раде, или се ради о фирмама која се бави неким радњама, за које се претпоставља да нису у складу са законом.

Према његовим речима, Министарство економије предложило је нови нацрт закона о стечају који, осим додатног убрзања и поједностављења процедуре, дефинише и могућност бржег и ефикаснијег изласка из стечаја кроз процес реорганизације предузећа.

У прилог томе, Ћирић је најавио да ће измењени закон о стечајном поступку допринети много бољем привредном амбијенту и бољим условима пословања у привреди Србије.

Он је подсетио да је закон о стечајном поступку, који је усвојен пре неколико година, довео до скраћења стечајног поступка у Србији са седам на три године, а да би усвајањем измењеног закона о стечају, тај период требало да буде смањен драматично, за два до три пута.

„Кроз нека нова техничка решења доћи ћемо у ситуацију да можемо да кажемо да смо прилично 'очистили' привредни амбијент у Србији,” сматра Ћирић.

Ћирић је подсетио да је у јулу започет процес чишћења привредног система, где је око 300 друштвених и мали број предузећа у „надлежности Акцијског фонда” отишло у стечај и ликвидацију.

Према његовим речима, ради се о предузећима која су имали једног или неколико запослених, која нису имала никакве билансе и која су била у блокади неколико година.

Цирић је указао на чињеницу да је измењени закон о стечајном поступку рађен у сарадњи са страним консултантима и да је у потпуности хармонизован са Европском унијом и са најбољом праксом у свету.

(Танјуг)