Nataša Kandić: Srbiji ispostavljeni računi prošlosti

BEOGRAD - Cilj inicijative za formiranje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM) je stvaranje jake koalicije, kako vlasti u regionu ne bi mogle da odbiju suočavanje s prošlošću, rekla je FoNetu direktorka Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić, i dodala da je nedavno ubistvo Brisa Tatona posledica ratova i računa koje prošlost ispostavlja.

Ona je objasnila da je inicijativa za formiranje REKOM u regionu povezala i približila nevladine organizacije za ljudska prava i udruženja žrtava.

Posle intenzivne debate definisan je model REKOM, njegove nadležnosti i izbor članova, rekla je Kandić i ukazala da među osnivačima ipak i dalje nema kristalisanog stava o svim elementima ove inicijative.

Jedni smatraju da bi komisija trebalo da se fokusira na žrtve, da se bavi činjenicama, prikupi ih i nađe način da ih javno saopšti, dok drugi idu korak dalje i misle da nije dovoljno da se kaže šta se dogodilo u prošlosti, već se moraju utvrditi uzroci rata i zločina.

Kandić je najavila da će naredne godine nacionalnim parlamentima zemalja u regionu biti predati model i inicijativa za osnivanje REKOM, uz potpise milion građana.

"Očekujemo da se ta inicijativa nađe pred parlamentima, da se otvori parlamentarna rasprava i pronađu pravni mehanizmi za donošenje odluke o osnivanju regionalne komisije", rekla je Kandić.

"Verujem da imamo šanse da uspemo. Ako se dogodi da neko kaže da nema uslova u ovom trenutku, mi ćemo imati veliku dobit - stvoren model, povezana civilna društva, saradnju organizacija za ljudskih prava i udruženja žrtava i jaku volju da se podrže suđenja za ratne zločine", ocenila je Kandić.

Svi koji učestvuju u ovoj raspravi, prema njenim rečima, znaju da je prošlost ključ demokratske budućnosti i da ne vredi da skrivamo masovne grobnice i ćutimo o 16.000 nestalih.

Kandić je podsetila da Haški tribunal naredne godine završava svoj mandat i istakla da evropski uslov saradnje sa tim sudom mora dobiti nove osnove, jer se ne može dopustiti da zemlje regiona postanu članice EU sa velikim brojem nestalih i nespremnošću da stvore društva odgovorna prema prošlosti i budućnosti.

"Imamo transparentnu podršku EU", rekla je Kandić i izrazila uverenje da će inicijativa za formiranje REKOM postati nešto o čemu će EU voditi računa i posle zatvaranja Haškog tribunala.

Kandić je naglasila da sva tužilaštva u regionu načelno podržavaju inicijativu za formiranje REKOM, ali je predvidela da će se bitka voditi oko odnosa tužilaštva i komisije.

"Mi zagovaramo da ta komisija ne bude servis tužilaštvima, ali da bi važne podatke i dokaze o počiniocima zločina trebalo da im dostavi i pomno prati šta se događa sa tim dokazima", naglasila je ona.

Prema njenim rečima, podaci FHP pokazuju da je broj stradalih, ubijenih i nestalih, od januara 1998. do kraja decembra 2000. godine, oko 13.400, od čega je oko 10.500 Albanaca, i oko 3.000 Srba, nealbanaca i "lojalnih" Albanaca, koje su, zbog saradnje sa srpskim vlastima, ubili pripadnici "Oslobodilačke vojske Kosova".

Kandić je istakla da FHP, u prikupljanju popisa žrtava, ima odličnu saradnju sa Ministarstvom odbrane, koje je dostavilo podatke, ali da je problem saradnja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

"Mislim da se podaci o stradalim, ubijenim i nestalnim Srbima nalaze u fiokama Komisije za nestala lica", rekla je Kandić i to nazvala postupanjem protiv žrtava.

Ona je rekla da FHP želi da sačini popis svih žrtava, državljana Srbije i Crne Gore tokom ratova devedesetih godina, ističući da je "važno da to postoji".

"Kada imamo taj važan istorijski zapis, nećemo dati mira lenjoj i bahatoj vlasti koja odbija da učestvuje u stvaranju društveno kolektivnog pamćenja o onome što se dogodilo", rekla je Kandić.

Ona je izrazila uverenje da će Srbija proglasiti 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici, na čemu već godinama insistiraju nevladine organizacije za ljudska prava, jer je važno pokazati solidarnost i saosećanje sa žrtvama.

Smrt francuskog mladića Brisa Tatona je strašna, ali je to, prema oceni Kandić, posledica ratova devedesetih godina i računa koje prošlost ispostavlja.

"Smatrala sam da je, zbog tog mladića, važno pokazati solidarnost, ali mi je bilo i jako tužno, jer sam sigurna, kada bismo pozvali građane Beograda da izađu i 11. jula i zapale sveće za 8.000 ljudi ubijenih u Srebrenici, da ne bi došlo više od 50 ljudi", procenila je Kandić.

Ona je podsetila da je samo jednom, 1992. godine, 100.000 ljudi izašlo na ulice Beograda i nošenjem crnog flora pokazalo solidarnost i protest protiv ubijanja građana Sarajeva.

"Tada smo dobili najlepši i najbolji Beograd. Nikada posle toga nije bilo tog Beograda koji bi rekao da moramo da pokažemo solidarnost i saosećanje sa žrtvama na Kosovu, u Hrvatskoj i BiH", rekla je Kandić i napomenula da "nema solidarnosti ni za srpske žrtve".

Komentarišući pokretanje inicijativa za zabranu Obraza i Pokreta 1389, Kandić je naglasila da nije sigurna da je to rešenje, jer oni mogu lako naći način da se pojave pod drugim imenom.

Kandić je objasnila da se zabranama ne može uspostaviti tolerantno društvo i poručila da je rešenje u primeni zakona.

Upitana da li veruje da će haški optuženik Ratko Mladić biti uhapšen, Kandić je odgovorila da nije verovala ni da će Radovan Karadžić biti uhapšen, jer je smatrala da ga štiti crkva.

"Bila sam šokirana kada se pokazalo da je sve vreme pod zaštitom policije, koja je u jednom trenutku, kada je bilo sasvim sigurno šta će Radovan Karadžić reći na suđenju, odlučila da ga preda i Srbiji donese plus u oceni EU", rekla je Kandić.

Ona je, s druge strane, sigurna da policija zna gde se Mladić nalazi i ko se brine o njemu.

Prema njenim rečima, glavni razlog što Mladić nije izručen Tribunalu je postojanje straha da će izneti podatke i činjenice o umešanosti regularnih srpskih formacija u genocid u Srebrenici i druge zločine.

(FoNet)