Na današnji dan: Umro je Karl Marks

BEOGRAD -  1883 - Umro je nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom "Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode". Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se publicističkom radu u "Rajnskim novinama", čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro.

Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru "Manifest Komunističke partije". Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: "Prilog jevrejskom pitanju", "Prilog kritici Hegelove filozofije prava", "Kritika Hegelove filozofije državnog prava", "Ekonomsko- filozofski rukopisi", "Teze o Fojerbahu", "Nemačka ideologija" (sa Engelsom), "Sveta porodica" (sa Engelsom), "Beda filozofije", "Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850", "Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte", "Građanski rat u Francuskoj", "Kapital - kritika političke ekonomije".

Danas je četvrtak, 14. mart, 73. dan 2013. Do kraja godine ima 292 dana.

1558 - Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu rimskog cara bez uobičajenog krunisanja od strane pape.

1776 - Rođena je srpska književnica Eustahija Arsić, "prva slavjanoserbska spisateljica". Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: "Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj" i "Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh".

1804 - Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera. Bio je najpre kapelnik više zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Dela: veliki broj marševa, uključujući "Marš Radeckog", valcera, kadrila, polki.

1820 - Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele I, prvi monarh ujedinjene Italije, nazvan "čestiti kralj". Od stupanja na presto 1861. do smrti 1878. vladao je striktno kao ustavni monarh.

Prethodno je od 1849. bio kralj Pijemonta (Kraljevina Sardinija).

1844 - Karlos Antonio Lopes proglašen je prvim ustavnim predsednikom Paragvaja.

1879 - Rođen je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909, a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: "Osnovi opšte teorije relativnosti", "O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti", "Značenje relativnosti", "Teorija Braunovih kretanja", "Elektrodinamika tela u kretanju", "Evolucija fizike", "Moja slika sveta", "Ideje i mišljenja".

1891 - Podmornica "Monarh" postavila je telefonski kabl ispod Lamanša, što je omogućilo telefonsku vezu između Britanije i "ostatka" Evrope.

1903 - Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa srpske vlade od 1861. do 1878. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio je ime po njemu - Banovo brdo. Dela: drame "Smrt Uroša V", "Kralj Vukašin", "Osnove ratne", (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji kod Srba), " Moralne i političke iskrice".

1908 - Rođen je Koča Popović, jedan od prvaka KPJ. Učesnik je građanskog rata u Španiji. Godine 1941. jedan je od organizatora ustanka u Srbiji. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u NOP-u, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba.

Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle uklanjanja Aleksandra Rankovića, potpredsednik je SFRJ. Nakon obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog života. U međuratnom periodu bio je blizak nadrealistima, specifičnom umetničkom pokretu.

1912 - Umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: "Sila pritiska svetlosti na gasove", "Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela".

1914 - Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska uspostavile su odnose, rešena su pitanja vraćanja zarobljenika, državljanstva stanovnika novooslobođenih oblasti Stare i Južne Srbije (danas Kosovo i Metohija i Makedonija), kao i status muslimanskih vernika.

1931 - U Novom Sadu je otvoren Prvi međunarodni poljoprivredni sajam, na prostoru prvobitnog varoškog sajmišta, u današnjoj Šumadijskoj ulici, a priredio ga je Savez poljoprivrednih udruženja Dunavske banovine i Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka u Novom Sadu. Svečano ga je otvorio tadašnji ban Dunavske banovine Svetomir Matić, dok je pozdravni govor održao jedan od vodećih privrednika tog vremena Đorđe Dunđerski. Ta manifestacija postala je jedan od simbola Novog Sada ali i tog dela Srbije. Danas, Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, jedna je od najznačajnijih manifestacija te vrste u Evropi.

Na današnji dan 1932. rođen je srpski pisac, novinar i filmski radnik Miroslav Antić, izuzetan liričar i inventivan dečji pesnik, koji je u pesme uneo kolorit jezika njegovih banaćana. Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima "Sveti pesak", "Doručak s đavolom". Dela: zbirke pesama "Ispričano za proleća", "Plavo nebo", "Roždestvo tvoje", "Psovke nežnosti", "Garavi sokak", "Koncert za 1001 bubanj", "Kikinda", pesme za decu "Plavi čuperak", "Poslednja bajka", Nasmejani svet", "Šašava knjiga", "Prva ljubav", "Svašta umem", radio drame "Otužni marš", "Povečerje".

1932 - Samoubistvo je izvršio američki industrijalac DŽordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije "Kodak". Lansirao je 1884. osetljivi fotografski papir, a 1888. jednostavnu foto kameru i potom iste godine celuloidnu filmsku traku prilagođenu kameri.

1938 - Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, posle montiranog sudskog procesa u vreme najžešćih staljinističkih čistki. Osuđen je na smrt pod izmišljenom optužbom za špijunažu kao "pripadnik trockističko- zinovjevskog i buharinovskog kontrarevolucionarnog centra". Bio je profesor političke ekonomije Univerziteta u Moskvi i boljševicima se priključio 1906, a posle Oktobarske revolucije 1917. postao je jedan od vodećih ideologa vladajuće Boljševičke partije. Zbog ilegalnog revolucionarnog delovanja 1910. prognan je u Sibir, odakle je pobegao i do 1917. živeo je u Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj, Norveškoj i SAD. Po povratku u otadžbinu posle Februarske revolucije 1917. ušao je u Centralni komitet, ubrzo i u Politbiro Boljševičke partije, a od 1918. do 1922. bio je glavni urednik lista "Pravda". Kao predsednik Kominterne 1928. i 1929. protivio se potpunoj kolektivizaciji, jer je smatrao da je za ekonomiju zemlje štetno ukidanje privatnih poseda na selu. Takođe se suprotstavljao metodama obračuna sovjetskog lidera Staljina sa starim boljševicima. Dela: "Politička ekonomija rentijera","Imperijalizam i svetska privreda", "Ekonomika prelaznog perioda","Teorija istorijskog materijalizma".

1939 - Slovačka je, dan pre nego sto je nacistička Nemačka okupirala Češku, proglašena za "nezavisnu državu".

1945 - Najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, "Velikog Slema" težine 11 tona, britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld.

1976 - Umro je američki filmski režiser i koreograf Vilijam Berkli Inos, poznat kao Bazbi Berkli, koji je utemeljio principe mjuzikla kao filmskog žanra. Koristio je filmsku kameru na nov način i služio se montažom na specifičan način. Filmovi: "Kopači zlata 1933", "Holivudski hotel", "Vrt na mesečini", "Kometa nad Brodvejom", "Bebe u vojsci", "Osnujmo orkestar", "Bebe na Brodveju", "42. ulica", "Rimski skandali".

1979 - Najmanje 200 ljudi poginulo je prilikom pada aviona tipa "trajdent" na jednu fabriku blizu Pekinga.

1980 - U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87 ljudi, uključujući 14 članova američkog bokserskog tima.

1983 - Organizacija zemalja proizvođača nafte saglasila se sa smanjenjem cene nafte 15 odsto, prvi put u 23-godišnjoj istoriji OPEK-a.

1986 - Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Dela: simfonijska poema "Put u pobedu", kantate "Vezilja slobode", "Svetli grobovi", "Srbija", gudački kvarteti, solo pesme.

1991 - "Birmingemska šestorka" - šest Iraca pogrešno optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem - oslobođena je iz zatvora posle 16 godina.

1995 - Astronaut Norman Tagard postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru.

1997 - Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Fred Cineman. Filmovi: "Oči u noći", "Sedmi krst", "Ljudi", "Tereza", "Tačno u podne", "Svat", "Odavde do večnosti" (Oskar), "Oklahoma!", "Šešir pun kiše", "Starac i more", "Priča o kaluđerici", "Čovek za sva vremena" (Oskar), "Operacija šakal".

2002 - Najviši predstavnici Savezne Republike Jugoslavije i dve republike članice, uz posredovanje Evropske unije, postigli su sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Dotadašnja federacija preuređena je u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, koja se pokazala kao kratkotrajna. Sporazum su potpisali predsednici SRJ i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, šefovi vlada republika Zoran Đinđić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

2004 - Španci su priredili izborno iznenađenje vladi desnog centra Hosea Marije Asnara, vrativši na vlast socijaliste, što je većina analitičara pripisala bombaškom napadu islamskih terorista u Madridu nekoliko dana pre toga i neveštom pokušaju Asnarove vlade da zločin pripiše baskijskoj terorističkoj organizaciji ETA.

2005 - Kineska skupština je usvojila zakon kojim se odobrava upotreba vojne sile u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost.

2006 - Iračka policija je na više mesta pronašla 86 ljudskih tela s ranama od metaka, a sva tela su bila vezanih ruku i nogu. Tim povodom potvrđeno je postojanje "odreda smrti" u Iraku.

(Tanjug)